Disegzekutivni sindrom

Disekzekutivni sindrom (DES) grupa je simptoma,^[1] koji obično nastaju usled oštećenja mozga, koji spadaju u kognitivne, bihejvioralne i emocionalne kategorije i imaju tendenciju da se javljaju zajedno. Smatra se da su prema Badelijevom sistemu hipotetički u DES oštećeni sistemi kao što su radne memorije i centralna izvršna vlast. Sindrom je nekada bio poznat kao sindrom frontalnog režnja; međutim, kasninje se preferira izraz disekzekutivni sindrom jer naglašava funkcionalni obrazac deficita (simptoma) u odnosu na lokaciju sindroma u čeoni (frontalnom) režnju mozga, što često nije jedino zahvaćeno područje.^[2]^[3]^[4]

Istorija

Termin disegzekutivni sindrom uveo je Alan Badeli^[2]^[3] da bi opisao uobičajen obrazac disfunkcije u izvršnim funkcijama, kao što su planiranje, apstraktno razmišljanje, fleksibilnost i kontrola ponašanja.

Klinička slika

Simptomi DES spadaju u tri široke kategorije simptoma: kognitivne, emocionalne i bihejvioralne. Mnogi simptomi se mogu posmatrati kao direktan rezultat oštećenja centralne izvršne komponente radne memorije, koja je odgovorna za kontrolu pažnje i inhibiciju. Iako se mnogi simptomi redovno javljaju istovremeno, uobičajeno je da se susreću pacijenti koji mogu da imaju nekoliko, ali ne i sve simptome. Akumulirani efekti simptoma imaju veliki uticaj na svakodnevni život booesnika.

Kognitivni simptomi

Kognitivni simptomi se odnose na sposobnost osobe da obrađuje misli. Kognicija se prvenstveno odnosi na pamćenje, sposobnost učenja novih informacija, govor i razumevanja pročitanog. Nedostaci u ovoj oblasti uzrokuju mnoge probleme u donošenju svakodnevnih životnih odluka.

Jedna od glavnih poteškoća za pojedinca sa DES je planiranje i rezonovanje. Oštećeno planiranje i rezonovanje utiču na sposobnost pojedinca da realno proceni i upravlja problemima svakodnevnog života. Novi problemi i situacije mogu se posebno loše rešavati zbog nemogućnosti prenošenja prethodnog znanja na novi događaj.^[5] Osoba koja ima DES može imati kratak raspon pažnje zbog oštećenja kontrole pažnje. Ovo može da promeni sposobnost pojedinca da se fokusira, i kao takav ima poteškoća sa čitanjem i praćenjem priče ili razgovora ^[5] (na primer, lako mogu da izgube pojam o razgovorima što može otežati održavanje smislenog razgovora i može dovesti do izbegavanja društvenih interakcija).^[5]

Pojedinci sa DES će imati veoma lošu radnu i kratkoročnu memoriju zbog disfunkcije izvršne funkcije. Disfunkcija može varirati od blage i suptilne do teške i očigledne. Postoji ogromna varijabilnost u manifestacijama izvršne disfunkcije sa jakim uticajima često očiglednim iz ličnosti pogođene osobe, životnih iskustava i intelekta.^[5] Pojedinci sa DES mogu doživeti konfabulaciju, što je spontano izveštavanje o događajima koji se nikada nisu dogodili. To može uticati na njihovo autobiografsko pamćenje. Smatra se da pacijenti možda neće moći da procene tačnost preuzimanja memorije i da stoga razrade neverovatna sećanja.

Osobe sa demencijom, delirijumom ili drugim teškim psihijatrijskim oboljenjima u kombinaciji sa DES često imaju poremećene obrasce spavanja.^[5] Neki neće prepoznati da je noć i mogu se uznemiriti kada neko pokuša da ih ispravi.^[5]

Emocionalni simptomi

Emocionalni simptomi koje osobe sa DES doživljavaju mogu biti prilično ekstremni (koji mogu izazvati velike probleme) i imaju poteškoća da inhibiraju mnoge vrste emocija kao što su bes, uzbuđenje, tuga ili frustracija. Zbog višestrukih oštećenja kognitivnog funkcionisanja, može biti mnogo više frustracija prilikom izražavanja određenih osećanja i razumevanja kako tumačiti svakodnevne situacije. Pojedinci sa DES mogu imati veći nivo agresije ili besa jer im nedostaju sposobnosti koje su povezane sa kontrolom ponašanja. Takođe mogu imati poteškoća da razumeju tuđe tačke gledišta, što kod njih može dovesti do besa i frustracije.^[5]

Simptomi ponašanja

Simptomi ponašanja su evidentni kroz postupke pojedinca. Ljudi sa DES-om često gube svoje društvene veštine jer su im narušeni rasuđivanja i uvid u ono što drugi možda misle.^[5] Možda imaju problema da znaju kako da se ponašaju u grupnim situacijama i možda ne znaju kako da slede društvene norme. Centralna izvršna vlast pomaže u kontroli impulsa; stoga kada su oštećeni, pacijenti imaju lošu kontrolu impulsa.^[5] Ovo može dovesti do višeg nivoa agresije i besa. DES takođe može prouzrokovati da pacijenti izgledaju egocentrični i tvrdoglavi.^[5]

Ponašanje upotrebe je kada pacijent automatski koristi objekat na odgovarajući način, ali u neodgovarajuće vreme.^[6] Na primer, ako se olovka i papir stave ispred pojedinca sa DES-om, on će početi da piše ili ako postoji špil karata, podeliće ih. Pacijenti koji pokazuju ovaj simptom će se ponašati usred razgovora ili tokom slušnih testova. Smatra se da se ponašanje pri korišćenju dešava zato što se akcija pokreće kada se objekat vidi, ali pacijentima sa DES nedostaje centralna izvršna kontrola koja bi sprečila njegovo delovanje u neodgovarajuće vreme.^[7]

Perseveracija se takođe često primećuje kod pacijenata sa DES. Perseveracija je ponavljanje misli, ponašanja ili radnji nakon što su već završeni.^{[traži se izvor]} Na primer, neprekidno duvanje šibice nakon što više ne gori je primer ponašanja istrajnosti. Postoje tri tipa perseveracije: kontinuirana perseveracija, perseveracija zaglavljena u setu i perseveracija koja se ponavlja.^[8] Zaglavljena perseveracija se najčešće primećuje kod diseksekutivnog sindroma. Ova vrsta perseveracije se odnosi na slučajeve kada pacijent ne može da izađe iz određenog mentalnog okvira, na primer kada mu se traži da imenuje životinje, oni mogu da imenuju samo jednu. Ako ih zamolite da onda imenuju boje, možda će vam ipak dati životinje. Perseveracija može objasniti zašto se čini da neki pacijenti imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj.

Komorbidni poremećaji

DES se često javlja sa drugim poremećajima, što je poznato kao komorbiditet. Mnoge studije su ispitivale prisustvo DES-a kod pacijenata sa šizofrenijom. Rezultati šizofrenih pacijenata na testu za procenu ponašanja diseksekutivnog sindroma (BADS) (o kome se govori u nastavku) su uporedivi sa pacijentima sa povredom mozga.^[6]^[9] Dalje, pokazalo se da rezultati BADS-a koreliraju sa fazama šizofrenije. Pacijenti u hroničnoj fazi poremećaja imaju značajno niže rezultate od onih koji su akutni.^[6] Ovo je logično zbog sličnosti u poremećajima izvršne vlasti koji otežavaju svakodnevni život onima sa šizofrenijom i simptomima koji formiraju DES.

Pokazalo se da pacijenti sa Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije takođe pokazuju oštećenje izvršnog funkcionisanja. Efekti DES simptoma na izvršne funkcije i radnu memoriju, kao što su pažnja, planiranje i pamćenje nedavno naučenih stvari, neki su od najranijih pokazatelja Alchajmerove bolesti i demencije sa Levijevim telima.

Studije su takođe pokazale da hronični alkoholizam (videti Korsakov sindrom) može dovesti do blage forme DES prema rezultatima BADS.^[7]

Izvori

^ Halligan, P.W., Kischka, U., & Marshall, J.C. (2004). Handbook of clinical neuropsychology. Oxford University Press.
^ ^a ^b Wilson, B.A., Evans, J.J., Emslie, H., Alderman, N., & Burgess, P. (1998). "The development of an ecologically valid test for assessing patients with a dysexecutive syndrome." Neuropsychological Rehabilitation, 8, 213–228.
^ ^a ^b Baddeley, A., & Wilson, B. (1988). "Frontal amnesia and the dysexecutive syndrome." Brain and Cognition, 7, 212–230.
^ Katz, N., Tadmor, I., Felzen, B., & Hartman-Maeir, A. (2007). "The behavioural assessment of the dysexecutive syndrome (BADS) in schizophrenia and its relation to functional outcomes." Neuropsychological Rehabilitation, 17, 192–205.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ Tina Thornton, Ed. (2008) Dysexecutive syndrome: dealing with day-to-day decision-making., Aged Services, Royal Hobart Hospital, Tasmanian Department of Health and Human Services, Australia. Retrieved March 11, 2011 from [1]
^ ^a ^b ^v Katz, Noomi; Tadmor, Inbal; Felzen, Batya; Hartman-Maeir, Adina (2007). „The Behavioural Assessment of the Dysexecutive Syndrome (BADS) in schizophrenia and its relation to functional outcomes”. Neuropsychological Rehabilitation. 17 (2): 192—205. ISSN 0960-2011. doi:10.1080/09602010600685053.
^ ^a ^b Ihara, H (2000-06-01). „Group and case study of the dysexecutive syndrome in alcoholism without amnesia”. Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry. 68 (6): 731—737. ISSN 0022-3050. doi:10.1136/jnnp.68.6.731.
^ Sandson, Jennifer; Albert, Martin L. (1984). „Varieties of perseveration”. Neuropsychologia. 22 (6): 715—732. ISSN 0028-3932. doi:10.1016/0028-3932(84)90098-8.
^ EVANS, J. J.; CHUA, S. E.; McKENNA, P. J.; WILSON, B. A. (1997). „Assessment of the dysexecutive syndrome in schizophrenia”. Psychological Medicine. 27 (3): 635—646. ISSN 0033-2917. doi:10.1017/s0033291797004790.

Literatura

Krstić N. Razvojna neuropsihologija. Fasper, Beograd 2009. ž
Pavlović D. Neuropsihologija, bihevioralna neurologija i neuropsihijatrija. Orion Art, Beograd 2012. (odabrana poglavlja)
Yeats KO, Ris MD, Taylor HG, Pennington BF. Pediatric neuropsychology - Research, Theory and Practice. Guilford Press New York, 2010.
Ocić G. Klinička neuropsihologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1998.
Lezak M. Neuropsychological assessment. Oxford University Press, New York 1995. (odabrana poglavlja)

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Halligan, P.W., Kischka, U., & Marshall, J.C. (2004). Handbook of clinical neuropsychology. Oxford University Press.

[Wilson_et_al-2] Wilson, B.A., Evans, J.J., Emslie, H., Alderman, N., & Burgess, P. (1998). "The development of an ecologically valid test for assessing patients with a dysexecutive syndrome." Neuropsychological Rehabilitation, 8, 213–228.

[Baddeley,_A.-3] Baddeley, A., & Wilson, B. (1988). "Frontal amnesia and the dysexecutive syndrome." Brain and Cognition, 7, 212–230.

[Katz_et_al-4] Katz, N., Tadmor, I., Felzen, B., & Hartman-Maeir, A. (2007). "The behavioural assessment of the dysexecutive syndrome (BADS) in schizophrenia and its relation to functional outcomes." Neuropsychological Rehabilitation, 17, 192–205.

[Thornton,_T.-5] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ Tina Thornton, Ed. (2008) Dysexecutive syndrome: dealing with day-to-day decision-making., Aged Services, Royal Hobart Hospital, Tasmanian Department of Health and Human Services, Australia. Retrieved March 11, 2011 from [1]

[:0-6] v Katz, Noomi; Tadmor, Inbal; Felzen, Batya; Hartman-Maeir, Adina (2007). „The Behavioural Assessment of the Dysexecutive Syndrome (BADS) in schizophrenia and its relation to functional outcomes”. Neuropsychological Rehabilitation. 17 (2): 192—205. ISSN 0960-2011. doi:10.1080/09602010600685053.

[:1-7] Ihara, H (2000-06-01). „Group and case study of the dysexecutive syndrome in alcoholism without amnesia”. Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry. 68 (6): 731—737. ISSN 0022-3050. doi:10.1136/jnnp.68.6.731.

[8] Sandson, Jennifer; Albert, Martin L. (1984). „Varieties of perseveration”. Neuropsychologia. 22 (6): 715—732. ISSN 0028-3932. doi:10.1016/0028-3932(84)90098-8.

[9] EVANS, J. J.; CHUA, S. E.; McKENNA, P. J.; WILSON, B. A. (1997). „Assessment of the dysexecutive syndrome in schizophrenia”. Psychological Medicine. 27 (3): 635—646. ISSN 0033-2917. doi:10.1017/s0033291797004790.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]