Туга

С Википедије, слободне енциклопедије
Хјуго Симберг, Рањени анђео

Туга (или жалост) је примарна емоција која се јавља као реакција на губитак нечег драгоценог, важног, чему појединац придаје посебан значај. Према психоанализи, жалост је нормалан одговор на губитак вољеног објекта. За тугу је карактеристично болно нерасположење, пролазни прекид интересовања за спољашњи свет, губитак способности за љубав, безвољност. На плану понашања, жалост се манифестује у успореном ходу, одсуству гестикулације, тихом и монотоном говору, избегавању контаката и сл. Плакање може бити показатељ туге.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jellesma, F.C.; Vingerhoets, Ad J.J.M. (1. 1. 2012). „Crying in Middle Childhood: A Report on Gender Differences”. Sex Roles. 67 (7): 412—21. PMC 3432210Слободан приступ. PMID 22962516. doi:10.1007/s11199-012-0136-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]