Pređi na sadržaj

Dijabetesna polineuropatija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ilustracija koja prikazuje područja zahvaćena dijabetičkom neuropatijom

Dijabetesna neuropatija (DN) je najčešći podtip polineuropatije (PN) kao jedna od komplikacija šećerne bolesti, potencijalno uzrokovana širokim spektrom kliničkih patologija. DN pogađa čak 50% pacijenata sa šećernom bolesti tipa 1 i tipa 2. Ona uključuje prisustvo simptoma ili znakova disfunkcije perifernih nerava kod osoba sa dijabetesom nakon što su isključeni drugi mogući uzroci.[1][2][3] Pacijenti sa DN često imaju utrnulost i/ili peckanje u ekstremitetima u različitom stepenu, što može dovesti do značajnih komplikacija. Iako je tačan uzrok DN nepoznat, genetski faktori; mehanička kompresija, kao što je sindrom karpalnog tunela, društveni faktori i faktori načina života, kao što su pušenje i hronična konzumacija alkohola, mogu da imaju značajnu ulogu.[4]

U nekim slučajevima, pacijenti imaju simptome mnogo pre nego što rutinski obavljeni klinički pregled otkriju abnormalnosti. Od svih tretmana, čvrsta i stabilna kontrola glikemije je verovatno najvažnija za usporavanje progresije neuropatije,[5] i pruža okvir za svaki pristup lečenju. Međutim, manje od jedne trećine pacijenata sa DN postiže zadovoljavajuću kontrolu bola.

MKB-10 klasifikacija neuropatija[uredi | uredi izvor]

  • G60-G64 Polineuropatija i druge lezije perifernog nervnog sistema:
  • G60 Nasledna i idiopatska neuropatija.
  • G61 Upalna polineuropatija.
  • G62 Ostale polineuropatije.
  • G63 Polineuropatija kod bolesti klasifikovanih na drugom mestu.
  • G64 Ostali poremećaji perifernog nervnog sistema. Poremećaj perifernog nervnog sistema NOS.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Mahariši Sušruta je ostavio prvi opis ove komplikacije dijabetesa u tekstu Sušruta Samhita.

Dijabetesna neuropatija je poznata od davnina. U 3. ili 4. veku, indijski lekar Mahariši Sušruta je ostavio prvi opis ove komplikacije dijabetesa u tekstu Sušruta Samhita.[6]

Johan Rolo je 1798. godine opisao neurološke promene kod pacijenata sa dijabetesom.[7]

Klod Bernar je 1848. godine tvrdio da je dijabetes neurološka bolest sa sekundarnim metaboličkim komplikacijama.

Maršal de Kalvi je 1864. godine ustanovio da je neurološka bolest komplikacija dijabetesa, a ne obrnuto.

Frederik Pavi je 1885. godine dao tačan opis dijabetesne neuropatije.

Prva klasifikacija ovog entiteta obavljena je 1893. godine.[7]

Relevantna anatomija[uredi | uredi izvor]

Pregled anatomije perifernog nervnog sistema može olakšati razumevanje klasifikacije dijabetesne periferne neuropatije. Periferni neuroni se mogu široko kategorisati kao motorni, senzorni ili autonomni.

Vrste perifernih neurona
Vrste Anatomija
Motorni neuroni Potiču iz centralnog nervnog sistema (CNS) i prostiru se do prednjeg roga kičmene moždine.
Iz prednjeg roga izlaze iz kičmene moždine (preko ventralnih korena) i kombinuju se sa drugim vlaknima u brahijalnim ili lumbalnim pleksusima i inerviraju svoje ciljne organe preko perifernih nerava.
Senzorni neuroni Potiču iz ganglija dorzalnog korena kićme (koji se nalaze izvan kičmene moždine) i prate sličan tok sa motornim neuronima.
Dele se po kategorijima prema senzornom modalitetu koji prenose.
Autonomni neuroni Sastoje se od simpatičkih i parasimpatičkih vlakana.
Na periferiji, preganglijska vlakna napuštaju CNS i sinapse na postganglionskim neuronima u simpatičkom lancu ili u simpatičkim ganglijama.

U šećernoj bolesti su najpre zahvaćena manja vlakna. Uz kontinuirano izlaganje hiperglikemiji, veća vlakna postaju pogođena. Vlakna različite veličine posreduju u različitim tipovima senzacija, kao što je prikazano u tabeli ispod.

Tip vlakna Veličina Modalitet Mijelinizacija
A-alpha (I) 13-20 mikrometara Propriocepcija ekstremiteta Da
A-beta (II) 6-12 mikrometara Propriocepcija ekstremiteta, vibracije, pritisak Da
A-delta (III) 1-5 mikrometara Mehanički oštar bol Da
C (IV) 0,2-1,5 mikrometara Termalni bol, mehanički bol sa pečenjem Ne

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Faktori koji dovode do razvoja dijabetesne neuropatije nisu u potpunosti shvaćeni, a izneto je više hipoteza.[8][9][10] [11][12][13][14][15][16] [17] Opšte je prihvaćeno da je proces uzrokovan sa više faktora. Razvoj simptoma zavisi od mnogih faktora, kao što su ukupna izloženost hiperglikemiji i drugi faktori rizika kao što su povišeni lipidi, krvni pritisak, pušenje, povećana visina i visoka izloženost drugim potencijalno neurotoksičnim agensima kao što je etanol.[18][19]

Genetski faktori takođe mogu igrati ulogu.[20]

Važni biohemijski mehanizmi koji doprinose razvoju češćih simetričnih oblika dijabetesne polineuropatije verovatno uključuju put poliola, napredne krajnje proizvode glikacije i oksidativni stres.[21]

Put poliola[uredi | uredi izvor]

Hiperglikemija uzrokuje povećanje nivoa intracelularne glukoze u nervima, što dovodi do zasićenja normalnog glikolitičkog puta. Dodatna glukoza se prenosi u poliolni put i pretvara u sorbitol i fruktozu pomoću enzima aldoza reduktaze i sorbitol dehidrogenaze.[22] Akumulacija sorbitola i fruktoze dovodi do smanjenog nervnog mioinozitola, smanjene aktivnosti Na+/K+ -ATPaze membrane, poremećenog transporta aksona i strukturnog sloma nerava, što uzrokuje abnormalno širenje akcionog potencijala. Ovo je razlog za upotrebu inhibitora aldoze reduktaze za poboljšanje nervne provodljivosti.[23][24][25][26]

Metabolički put poliola jedan je od ključnih činilaca u šećernoj bolesti, čijom se blokadom upotrebom inhibitor aldoza reduktaze u terapiji može usporiti napredovanje, ili čak sprečiti, mnoge dijabetesom izazvane komplikacije, kao što je dijabetesna polioneuropatija.[27]

Napredni krajnji proizvodi glikacije[uredi | uredi izvor]

Neenzimska reakcija viška glukoze sa proteinima, nukleotidima i lipidima rezultira u naprednim krajnjim proizvodima glikacije (AGE) koji mogu imati ulogu u narušavanju integriteta neurona i mehanizama popravke kroz smetnje u metabolizmu nervnih ćelija i transportu aksona.[28]

Oksidativni stres[uredi | uredi izvor]

Povećana proizvodnja slobodnih radikala kod dijabetesa može biti štetna kroz nekoliko mehanizama koji nisu u potpunosti shvaćeni. To uključuje direktno oštećenje krvnih sudova koje dovodi do ishemije nerva i olakšavanja AGE reakcija. Uprkos nepotpunom razumevanju ovih procesa, upotreba antioksidanta alfa-lipoične kiseline može obećati poboljšanje neuropatskih simptoma.[29]

Povezani faktori[uredi | uredi izvor]

Problemi koji su posledica ovih poremećenih biohemijskih procesa ili su doprinosnici ovih poremećenih biohemijskih procesa uključuju izmenjenu ekspresiju gena sa izmenjenim ćelijskim fenotipovima, promene u fiziologiji ćelije koje se odnose na endoskeletnu strukturu ili ćelijski transport, smanjenje neurotrofina i nervnu ishemiju.[30]

Klinička ispitivanja najbolje proučavanog neurotrofina, humanog rekombinantnog faktora rasta nerava, bila su razočaravajuća. Međutim, sa budućim poboljšanjima, farmakološka intervencija koja cilja jedan ili više ovih mehanizama može se pokazati uspešnom.

U slučaju fokalnih ili asimetričnih sindroma dijabetičke neuropatije, vaskularna povreda ili autoimunost mogu igrati važniju ulogu.[31]

Studija poprečnog preseka, slučaj-kontrola koju su sproveli neki autori, pokazala je da su kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1 (DM), epigenetski faktori uključeni u razvoj autonomne neuropatije. Pacijenti sa T1DM sa autonomnom neuropatijom pokazali su razlike u metilaciji gena u poređenju sa pacijentima sa T1DM bez neuropatije. Na primer, u genu NINj2 , koji je uključen u regeneraciju nerva, pacijenti sa autonomnom neuropatijom imali su značajno veću metilaciju u prvom aksonu nego drugi pacijenti sa tipom 1. Pored toga, dva gena uključena u nervnu funkcionalnost, BRSK2 i CLDN4 , pokazao smanjenu metilaciju (u regionu prvog introna BRSK2 i 5'UTR regiona CLDN4 ) kod pacijenata sa neuropatijom.[32]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Kod dijabetes melitusa tipa 1 , distalna polineuropatija obično postaje simptomatska nakon mnogo godina hronične produžene hiperglikemije. Nasuprot tome, pacijenti sa dijabetes melitusom tipa 2 mogu imati distalnu polineuropatiju nakon samo nekoliko godina od poznate loše kontrole glikemije, mada ponekad, ovi pacijenti već imaju neuropatiju u vreme postavljanja dijagnoze.

Pošto se dijabetesna neuropatija može manifestovati kao širok spektar senzornih, motoričkih i autonomnih simptoma, strukturirana lista simptoma može se koristiti da bi se pomoglo u skriningu svih dijabetičara na moguću neuropatiju.

Senzorni simptomi[uredi | uredi izvor]

Senzorna neuropatija je obično podmukla i u početku pokazuje distribuciju po tipu čarapa i rukavica u distalnim delovima ekstremiteteta. Senzorni simptomi mogu biti negativni ili pozitivni, difuzni ili fokalni.[33] Negativni senzorni simptomi uključuju osećaj utrnulosti ili mrtvila, što pacijenti mogu opisati kao da su slični nošenju rukavica ili čarapa.[34]

Gubitak ravnoteže, posebno sa zatvorenim očima, i bezbolne povrede usled gubitka osećaja su česta pojava.

Pozitivni simptomi se mogu opisati kao peckanje, peckajući bol, osećanja nalik električnom udaru, bol, stezanje ili preosetljivost na dodir.[35]

Motorni simptomi[uredi | uredi izvor]

Motorni problemi kod dijabetesne polineuropatije mogu uključivati distalnu, proksimalnu ili više žarišnu slabost.[36]

U gornjim ekstremitetima, distalni motorički simptomi mogu uključivati poremećenu finu koordinaciju ruku i poteškoće sa zadacima kao što su otvaranje tegli ili okretanje ključeva.

Udaranje stopala, ogrebotine ili često saplitanje mogu biti rani simptomi slabosti stopala.

Simptomi slabosti proksimalnih ekstremiteta uključuju poteškoće pri penjanju i spuštanju po stepenicama, teškoće pri ustajanju iz sedećeg ili ležećeg položaja, padove zbog popuštanja kolena i poteškoće u podizanju ruku iznad ramena.[37]

U najčešćim prikazima dijabetesne neuropatije sa simetričnim senzomotornim simptomima, može se uočiti manja slabost prstiju i stopala; teška slabost nije uobičajena i trebalo bi da podstakne ispitivanje drugih uzroka, kao što je hronična inflamatorna demijelinizirajuća poliradikuloneuropatija (HIDP) ili vaskulitis. Ozbiljnija slabost se može primetiti kod sindroma asimetrične dijabetesne neuropatije. Motorna neuropatija se može javiti zajedno sa senzornom neuropatijom (kao senzomotorna neuropatija).

Autonomna neuropatija[uredi | uredi izvor]

Autonomna neuropatija može zahvatiti kardiovaskularni, gastrointestinalni i genitourinarni sistem i znojne žlezde. Pacijenti sa generalizovanim autonomnim neuropatijama mogu prijaviti ataksiju, nestabilnost hoda ili blisku sinkopu/sinkopu. Pored toga, autonomne neuropatije imaju dodatne simptome koji se odnose na anatomsko mesto oštećenja nerva - gastrointestinalni, kardiovaskularni, bešični ili sudomotorni.

Karakteristike kliničke slike raznih vrsta autonomne neuropatije
Vrste Simptomi
Gastrointestinalna
Gastropareza (gastropatija)
  • Mučnina
  • Nadimanje
  • Gubitak apetita
  • Rana sitost
  • Povraćanje nakon obroka
Disfunkcija jednjaka
  • Gorušica
  • Disfagija za čvrste materije
Dijabetesna dijareja
  • Obilna i vodena dijareja
  • Fekalna inkontinencija
  • Može se smenjivati sa zatvorom
Zatvor
  • Može se smenjivati sa eksplozivnom dijarejom
Kardiovaskularna
Tahikardija u mirovanju (perzistentna sinusna tahikardija)
Abnormalna regulacija krvnog pritiska
  • Nondiping
  • Revers diping
Ortostatsku hipotenzija (tokom stajanja)
  • Omaglica
  • Slabost
  • Nesvestica
  • Oštećenje vida
  • Sinkopa
Ortostatska tahikardija ili bradikardija i hronotropna nesposobnost (sve sa stajanjem)
  • Omaglica
  • Slabost
  • Nesvestica
  • Vrtoglavica
  • Oštećenje vida
  • Sinkopa
Netolerancija na vežbe
Urogenitalna
Disfunkcija mokraćne bešike
  • Učestalo mokrenje
  • Hitno mokrenje
  • Nokturija
  • Oklevanje tokom mokrenja
  • Slab mlaz mokraće
  • Urinarna inkontinencija
  • Zadržavanje (retencija) mokraće
Muška seksualna disfunkcija
  • Erektilna disfunkcija
  • Smanjen libido
  • Abnormalna ejakulacija
Ženska seksualna disfunkcija
  • Smanjena seksualna želja
  • Pojačan bol tokom seksualnog odnosa
  • Smanjenjeno seksualno uzbuđenje
  • Neadekvatno podmazivanje genitalija
Sudomotorna
Suva koža
  • Netolerancija na toplotu
  • Jako znojenje glave, vrata i trupa sa anhidrozom donjih delova trupa i ekstremiteta
  • Gustativno znojenje

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se postavlja na osnovu; anamnestičkih podataka (istorije bolesti) fizičkog pregleda i čitavog niza laboratorijskih, radioloških i drugih pregleda na osnovu kojih je moguće proceniti tip i težinu nastalih promena.[38] Ona se obično postavlja na primarnom nivou zdravstvene zaštite, a na osnovu subjektivnih tegoba bolesnika i standardnog pregleda stopala.[39].

Anamneza

Anamneza treba da informiše o osnovnim podacima u odnosu na šećernu bolest i da otkrije prisustvo karakterističnih neurovaskularnih simptoma.

Fizički pregled

Fizički pregled ima poseban značaj za utvrđivanje stanja mišićno-skeletnog statusa, vaskularnog statusa (temperatura kože potkolenica i stopala, kvalitet dorzalnog puls stopala, krvni pritisak) i neurološkog status (stanje senzibiliteta i refleksa) potkolenica i stopala. Ovim pregledom može se utvrditi prisustvo infekcije, anatomskih anomalije i stečeni deformiteti stopala, poremećaj statike i opterećenja sa patološkim pritiscima na pojedinim delovima stopala, sa promenama na koži na tim mestima (zadebljanje, žuljevi, ulceracije i druge lezije, promene boje, suvoća kože itd).

Prema potrebi u toku fizičkog pregleda rade se i mali hirurški debridmani rana (čišćenje, isecanje-sečenje i uklanjanje dala tkiva) kojim se može utvrdi ozbiljnost rane (nekroze).

Laboratorijske analize

Hemoglobin A1c i glukoza u plazmi natašte su važni laboratorijski skrining testovi za dijabetesno stopalom.[40]

  • Merenje hemoglobina A1c je korisno za procenu adekvatnosti nedavne kontrole dijabetesa; nivoi će verovatno biti povišeni kod pacijenata sa dijabetesnom neuropatijom. U nekim slučajevima, posebno kod asimetričnih sindroma, težina elevacije nije uvek u korelaciji sa težinom nervnog oboljenja.
  • Tročasovni test tolerancije glukoze može biti osetljiviji u graničnim slučajevima.
  • Analiza mokraće je takođe korisna za skrining na nefropatiju i proteinuriju.

Dijagnoze u razmatranju idiferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Postavljanje dijagnoze dijabetičke neuropatije zahteva pažljivu procenu, jer kod 10-26% dijabetičara sa neuropatijom neuropatija može imati drugi uzrok.[41][42][43][44][45] Diferencijalne dijagnoze koje treba razmotriti razlikuju se u zavisnosti od prezentacije.

Dijagnoze koje treba uzeti u razmatranje kod dijabetesne polineuropatije
Vrsta neuropatije Dijagnoze
Kranijalna mononeuropatija
  • Intrakranijalne aneurizme
  • Bela paraliza
Torakoabdominalna neuropatija
  • Herpes zoster
  • Tumori kičme
  • Infarkt miokarda
  • Akutni holecistitis
  • Akutna upala slepog creva
  • Divertikulitis
Lumbosakralna radikulopleksopatija
  • Izbočina prednjeg diska
  • Tumori kičmene moždine
  • Maligne infiltracije nervnog korena
  • Inflamatorne neuropatije
Periferna neuropatija
  • Perniciozna anemija
  • Intoksikacija vitaminom B-6
  • Alkoholizam
  • Uremija
  • Hemijski toksini
  • Uklještenje nerva i kompresija benigne etiologije
  • Hepatitis
  • Idiopatski
  • Kongenitalne (razne nasledne senzorne motorne neuropatije)
  • Paraneoplastični sindrom
  • sifilis
  • HIV/AIDS
  • Lekovi (npr hemoterapija, izoniazid)
  • Bolesti kičme (npr radikulopatija, stenoza, arteriovenska (AV) fistula)
Kardiovaskularna autonomna neuropatija
(pored nekih gore navedenih)
  • Infarkt miokarda
  • Neuropatske aritmije (npr. Volf-Parkinson-Vat sindrom, sindrom bolesnog sinusa)
  • Obim omotača
  • Lekovi
Gastrointestinalna neuropatija
  • Gastrointestinalni malignitet
  • Peptički ulkus bolest
  • Posthirurška vagotomija
  • Neravnoteža elektrolita
Disfunkcija mokraćne bešike
  • Opstrukcija izlaza bešike
  • Karcinom prostate
  • Sindrom kičmenog repa
Mononeuropatija
  • Vaskulitisi
  • Akromegalija
  • Koagulopatije
  • Hipotireoza

Diferencijalne dijagnoze[uredi | uredi izvor]

U diferencijalnoj dijagnostici trebalo bi imati u vidu sledeće bolesti i stanja.[46][47]

  • Neuropatija povezana sa alkoholom (etanolom).
  • Amiloidna polineuropatija
  • Hronična inflamatorna demijelinizirajuća poliradikuloneuropatija
  • Hronična mijelogena leukemija
  • Neurosarkoidoza
  • Nutritivna neuropatija
  • Tumori kičmene moždine
  • Toksična neuropatija
  • Uremička neuropatija
  • Vaskularna neuropatija
  • Nedostatak vitamina B-12

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje dijabetesne neuropatije treba da počne od inicijalne dijagnoze dijabetesa – jer neuspeh da se dijagnostikuje dijabetesna polineuropatija može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući invaliditet i amputaciju.[48][49][50]

Smatrajte da je svaki pacijent sa kliničkim dokazima dijabetičke periferne neuropatije izložen riziku od ulceracije stopala i trebalo bi bi ga edukovati o nezi stopala.[51]

Pacijenti sa dijabetesnom perifernom neuropatijom zahtevaju češće praćenje, sa posebnom pažnjom na inspekciju stopala kako bi se pojačala potreba za redovnom brigom o sebi. Pružanje redovnih pregleda stopala i jačanje obrazovne poruke o nezi stopala pokazalo se u nekoliko studija da značajno smanjuje stopu ulceracije, pa čak i amputacije.[52]

Lekar primarne zdravstvene zaštite je odgovoran za edukaciju pacijenata o akutnim i hroničnim komplikacijama dijabetesa,[53] uključujući psihološki uticaj seksualne disfunkcije i kod muškaraca i kod žena. Ne može se prenaglasiti važnost uključivanja neurologa (po mogućnosti sa ekspertizom u perifernoj neuropatiji) u lečenju pacijenata sa dijabetesnom neuropatijom.[54]

Kontrola glikemije[uredi | uredi izvor]

Od svih tretmana, čvrsta i stabilna kontrola glikemije je verovatno najvažnija za usporavanje progresije neuropatije. Pošto se sugeriše da brze promene od hipoglikemije do hiperglikemije izazivaju i pogoršavaju neuropatski bol, stabilnost kontrole glikemije može biti podjednako važna kao i stvarni nivo kontrole u ​​ublažavanju neuropatskog bola. Ispitivanje dijabetesa i komplikacija pokazalo je da stroga kontrola šećera u krvi kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1 smanjuje rizik od neuropatije za 60% za 5 godina.[55][56] Efekat stroge kontrole glikemije na polineuropatiju kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 ili onih sa poremećenom tolerancijom na glukozu/poremećenom glukozom natašte nije tako jasan i zahteva dalju prospektivnu studiju.[57]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Pacijenti sa nelečenim ili neadekvatno lečenim dijabetesom imaju veći morbiditet i stope komplikacija povezanih sa neuropatijom nego pacijenti sa strogo kontrolisanim dijabetesom. Ponavljajuća trauma zahvaćenih područja može izazvati oštećenje kože, progresivnu ulceraciju i infekciju, koja može rezultovati amputacijom i smrću.

Lečenje dijabetesne neuropatije je težak zadatak za lekara i pacijenta. Većina lekova ne dovodi do potpunog ublažavanja simptoma. U toku su klinička ispitivanja koja pomažu u pronalaženju novih načina za lečenje simptoma i odlaganje progresije bolesti.

Smrtnost je veća kod osoba sa kardiovaskularnom autonomnom neuropatijom (KAN). Ukupna stopa mortaliteta tokom perioda do 10 godina bila je 27% kod pacijenata sa DM i otkrivenim KAN, u poređenju sa stopom mortaliteta od 5% kod onih bez dokaza o KAN. Morbiditet je rezultat ulceracije stopala i amputacije donjih ekstremiteta. Ove dve komplikacije su najčešći uzroci hospitalizacije među osobama sa DM u zapadnim zemljama.

Teški bol, vrtoglavica, dijareja i impotencija su uobičajeni simptomi koji smanjuju kvalitet života pacijenata sa DM. Kod pacijenata sa dijabetesnom perifernom neuropatijom, prognoza je dobra, ali je kvalitet života pacijenata smanjen.

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Prevencija dijabetesne neuropatije se fokusira na kontrolu glukoze i modifikacije načina života.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zeng L, Alongkronrusmee D, van Rijn RM (januar 2017). „An integrated perspective on diabetic, alcoholic, and drug-induced neuropathy, etiology, and treatment in the US”. J Pain Res. 10: 219—228. .
  2. ^ Bodman MA, Varacallo M. Peripheral Diabetic Neuropathy. StatPearls. 2021 Jan.
  3. ^ Carmichael, Josie; Fadavi, Hassan; Ishibashi, Fukashi; Shore, Angela C.; Tavakoli, Mitra (2021-05-26). „Advances in Screening, Early Diagnosis and Accurate Staging of Diabetic Neuropathy”. Frontiers in Endocrinology. 12. ISSN 1664-2392. doi:10.3389/fendo.2021.671257. 
  4. ^ Groener JB, Jende JME, Kurz FT, et al. Understanding Diabetic Neuropathy: From Subclinical Nerve Lesions to Severe Nerve Fiber Deficits. A Cross-Sectional Study in Patients with Type 2 Diabetes and Healthy Controls. Diabetes. 2019 Dec 11.
  5. ^ Skyler, Jay S. (1996). „DIABETIC COMPLICATIONS”. Endocrinology and Metabolism Clinics of North America. 25 (2): 243—254. ISSN 0889-8529. doi:10.1016/s0889-8529(05)70323-6. 
  6. ^ Sharma, P.V. 1992. History of Medicine in India. Delhi: Indian National Academy of Science.
  7. ^ a b Skljarevski V. Historical aspects of diabetic neuropathies. En: Veves A, Malik RA, Editors. Diabetic neuropathy, clinical management. 2007 by Humana Press Inc., New Jersey, USA. Páginas 1-5.
  8. ^ Bromberg MB (avgust 2000). „Peripheral neurotoxic disorders”. Neurol Clin. 18 (3): 681—94. .
  9. ^ Goetz CG, Pappert EJ. Textbook of Clinical Neurology. Philadelphia: WB Saunders Co; 1999.
  10. ^ Pourmand R (avgust 1997). „Diabetic neuropathy”. Neurol Clin. 15 (3): 569—76. .
  11. ^ Sugimoto K, Murakawa Y, Sima AA (2000 Nov-Dec). „Diabetic neuropathy--a continuing enigma”. Diabetes Metab Res Rev. 16 (6): 408—33.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć).
  12. ^ Vinik AI, Park TS, Stansberry KB, Pittenger GL (avgust 2000). „Diabetic neuropathies”. Diabetologia. 43 (8): 957—73. .
  13. ^ Wilson JD. Williams Textbook of Endocrinology. 9th ed. Philadelphia: WB Saunders Co; 1998.
  14. ^ Zochodne DW (oktobar 2008). „Diabetic polyneuropathy: an update”. Curr Opin Neurol. 21 (5): 527—33. .
  15. ^ Calcutt NA, Dunn JS. Pain: Nociceptive and Neuropathic Mechanisms. Anesthesiology Clinics of North America.; 1997.
  16. ^ Malik RA (1999). „Pathology and pathogenesis of diabetic neuropathy”. Diabetes Reviews. 7: 253—60. .
  17. ^ Shigeta H, Yamaguchi M, Nakano K, Obayashi H, Takemura R, Fukui M (decembar 1997). „Serum autoantibodies against sulfatide and phospholipid in NIDDM patients with diabetic neuropathy”. Diabetes Care. 20 (12): 1896—9. .
  18. ^ Gastol J, Kapusta P, Polus A, et al. Epigenetic mechanism in search for the pathomechanism of diabetic neuropathy development in diabetes mellitus type 1 (T1DM). Endocrine. 2020 Jan 4.
  19. ^ Benjamin, Stephanie M.; Wang, Jing; Geiss, Linda S.; Thompson, Theodore J.; Gregg, Edward W. (2015-11-19). „The Impact of Repeat Hospitalizations on Hospitalization Rates for Selected Conditions Among Adults With and Without Diabetes, 12 US States, 2011”. Preventing Chronic Disease. 12. ISSN 1545-1151. doi:10.5888/pcd12.150274. 
  20. ^ Tavakkoly-Bazzaz J, Amoli MM, Pravica V, Chandrasecaran R, Boulton AJ, Larijani B. VEGF gene polymorphism association with diabetic neuropathy. Mol Biol Rep. 2010 Mar 30.
  21. ^ Carrington AL, Litchfield JE (1999). „The aldose reductase pathway and nonenzymatic glycation in the pathogenesis of diabetic neuropathy: a critical review for the end of the 20th century”. Diabetes Reviews. 7: 275—99. .
  22. ^ Ross R. Atherosclerosis – an inflammatory disease. New England Journal of Medicine 1999; 340: 115–26.
  23. ^ Bailey, J.P., Renz, C. and McGuinness, E.T. (1981). Sorbitol dehydrogenase from horse liver: purification, characterization and comparative properties. Comp. Biochem. Physiol. 69B: 909-914.
  24. ^ Tesfamariam B. Free radicals in diabetic endothelial cell dysfunction. Free Radic Biol Med 1994; 16: 383–91.
  25. ^ Greene DA, Stevens MJ. The sorbitol-osmotic and sor- bitol redox hypotheses. In: Le Roith D, Taylor SI, Olef- sky JM, eds. Diabetes Mellitus. Philadelphia: Lippincott- -Raven Publishers 1996.
  26. ^ Lorenzi M (2007). „The polyol pathway as a mechanism for diabetic retinopathy: attractive, elusive and resilient”. Exp Diabetes Res. 2007: 61038. . (PMID 18224243).
  27. ^ Lee AY, Chung SS. Contributions of polyol pathway to oxidative stress in diabetic cataract. Faseb J 1999; 13: 23–30.
  28. ^ Apfel SC, Kessler JA, Adornato BT; et al. (septembar 1998). „Recombinant human nerve growth factor in the treatment of diabetic polyneuropathy. NGF Study Group”. Neurology. 51 (3): 695—702. 
  29. ^ Figueroa-Romero, Claudia; Sadidi, Mahdieh; Feldman, Eva L. (2008-08-15). „Mechanisms of disease: The oxidative stress theory of diabetic neuropathy”. Reviews in Endocrine and Metabolic Disorders. 9 (4): 301—314. ISSN 1389-9155. doi:10.1007/s11154-008-9104-2. 
  30. ^ Ryle C, Donaghy M (mart 1995). „Non-enzymatic glycation of peripheral nerve proteins in human diabetics”. J Neurol Sci. 129 (1): 62—8. 
  31. ^ Krendel DA, Zacharias A, Younger DS (novembar 1997). „Autoimmune diabetic neuropathy”. Neurol Clin. 15 (4): 959—71. 
  32. ^ Greene DA, Arezzo JC, Brown MB (avgust 1999). „Effect of aldose reductase inhibition on nerve conduction and morphometry in diabetic neuropathy. Zenarestat Study Group”. Neurology. 53 (3): 580—91. 
  33. ^ „Senzorna neuropatija: uzroci, simptomi, dijagnoza”. sr.iliveok.com. Pristupljeno 2024-01-31. 
  34. ^ Rajić, Marijana (2023-06-09). „Da li neuropatija nepovratno oštećuje živce i zašto je izaziva manjak ali i višak jednog vitamina”. eKlinika (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-31. 
  35. ^ admin (2014-07-25). „Hereditarna motorno-senzorna neuropatija (HMSN)”. Simptomi (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-31. 
  36. ^ „Clinical, pathological and genetic characterization of hereditary sensory and autonomic neuropathy”. academic.oup.com. Pristupljeno 2024-01-31. 
  37. ^ Nagamatsu, Masaaki; Jenkins, Robert B.; Schaid, Daniel J.; Klein, Diane M.; Dyck, Peter James (2000-05-01). „Hereditary Motor and Sensory Neuropathy Type 2C Is Genetically Distinct From Types 2B and 2D”. Archives of Neurology. 57 (5): 669—672. ISSN 0003-9942. doi:10.1001/archneur.57.5.669. 
  38. ^ Diagnosis and classification of diabetes mellitus. Diabetes Care. Jan 2010;33 Suppl 1:S62-9. Medline. Full Text.
  39. ^ (jezik: engleski) Robert Ferry Jr., Diabetic Foot Care, na eMedicine
  40. ^ „Diabetic Neuropathy Workup: Approach Considerations, Hemoglobin A1c and Fasting Plasma Glucose, Basic Laboratory Screening Tests”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 2024-01-16. 
  41. ^ Dyck, P. J.; Kratz, K. M.; Karnes, J. L.; Litchy, W. J.; Klein, R.; Pach, J. M.; Wilson, D. M.; O'Brien, P. C.; Melton, L. J. (1993). „The prevalence by staged severity of various types of diabetic neuropathy, retinopathy, and nephropathy in a population‐based cohort”. Neurology. 43 (4): 817—817. ISSN 0028-3878. doi:10.1212/wnl.43.4.817. 
  42. ^ Lozeron P, Nahum L, Lacroix C, Ropert A, Guglielmi JM, Said G (maj 2002). „Symptomatic diabetic and non-diabetic neuropathies in a series of 100 diabetic patients”. J Neurol. 249 (5): 569—75. .
  43. ^ Waldman SD (2000). „Diabetic neuropathy: diagnosis and treatment for the pain management specialist”. Curr Rev Pain. 4 (5): 383—7. .
  44. ^ Davidson MB. Diabetes Mellitus: Diagnosis and Treatment. 4th Ed. 1998. 297-307.
  45. ^ Bloomgarden, Z T (2000-11-01). „American Diabetes Association 60th Scientific Sessions, 2000: diabetes and pregnancy.”. Diabetes Care. 23 (11): 1699—1702. ISSN 0149-5992. doi:10.2337/diacare.23.11.1699. 
  46. ^ Ayad H. Diabetic neuropathy: classification, clinical manifestations, diagnosis and management. Baba S et al, eds. Diabetes Mellitus in Asia. Amsterdam: Excerpta Medica; 1977. 222-4.
  47. ^ Thomas, PK (1997-09-01). „Classification, Differential Diagnosis, and Staging of Diabetic Peripheral Neuropathy”. Diabetes. 46 (Supplement_2): S54—S57. ISSN 0012-1797. doi:10.2337/diab.46.2.s54. 
  48. ^ Apfel SC. Neurotrophic factors in the therapy of diabetic neuropathy. Am J Med. 1999 Aug 30. 107(2B):34S-42S.
  49. ^ Apfel SC. Diabetic Polyneuropathy. Diabetes and Endocrinology Clinical Management. 1999.
  50. ^ Ziegler D, Ametov A, Barinov A, Dyck PJ, Gurieva I, Low PA (novembar 2006). „Oral treatment with alpha-lipoic acid improves symptomatic diabetic polyneuropathy: the SYDNEY 2 trial”. Diabetes Care. 29 (11): 2365—70. . [QxMD MEDLINE Link].
  51. ^ Slovenkai MP (jul 1998). „Foot problems in diabetes”. Med Clin North Am. 82 (4): 949—71. 
  52. ^ O'Brien SP, Schwedler M, Kerstein MD (jun 1998). „Peripheral neuropathies in diabetes”. Surg Clin North Am. 78 (3): 393—408. .
  53. ^ Hokkam EN (novembar 2009). „Assessment of risk factors in diabetic foot ulceration and their impact on the outcome of the disease”. Prim Care Diabetes. 3 (4): 219—24. .
  54. ^ Ziegler D, Reljanovic M, Mehnert H, Gries FA (1999). „Alpha-lipoic acid in the treatment of diabetic polyneuropathy in Germany: current evidence from clinical trials”. Exp Clin Endocrinol Diabetes. 107 (7): 421—30. 
  55. ^ „The Effect of Intensive Treatment of Diabetes on the Development and Progression of Long-term Complications in Insulin-dependent Diabetes Mellitus”. Retina. 14 (3): 286—287. 1994. ISSN 0275-004X. doi:10.1097/00006982-199414030-00022. 
  56. ^ Martin CL, Albers J, Herman WH, (februar 2006). „Neuropathy among the diabetes control and complications trial cohort 8 years after trial completion”. Diabetes Care. 29 (2): 340—4.  Nepoznati parametar |display-author= ignorisan (pomoć).
  57. ^ Sumner CJ, Sheth S, Griffin JW; et al. (januar 2003). „The spectrum of neuropathy in diabetes and impaired glucose tolerance”. Neurology. 60 (1): 108—11. . [

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дијабетесна_полинеуропатија&oldid=27865513”