Dijastema (stomatologija)
Dijastema predstavlja slobodan prostor (razmak) između susednih zuba i najčešće se javlja između gornjih ili donjih centralnih sekutića (tzv. dijastema medijana). Obično se govori o dijastemi u stalnoj denticiji (stalni zubi), mada se često zapaža kod mlečne denticije i to je dobar prognostički znak da će se stalni zubi pravilno smestiti u zubni niz.
Po obliku dijastema može biti paralelna, divergentna i kovergentna. U vreme nicanja stalnih zuba ona predstavlja normalnu i privremenu pojavu i kod najvećeg broja slučajeva se zatvara nicanjem stalnih bočnih sekutića i očnjaka.
U etiološke faktere ovog poremećaja spadaju: genetika, rasna pripadnost, fibrozni labijalni frenulum, prekobrojni zubi, potpuni nedostatak zametka jednog ili oba bočna sekutića, fuzija (spajanje) zuba, loše navike, makroglosija (veliki jezik), povrede, ciste u predelu sekutića itd.
Iako dijastema spada u poremećaje koji se izučavaju u ortodonciji (u okviru malokluzija - rastresitost gornjeg zubnog niza), ona predstavlja pre svega estetski a ne zdravstveni problem.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dijastema medijana[mrtva veza] - dr Julija Radojičić, Pristupljeno 19. 8. 2008.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
