Pređi na sadržaj

Dogma 95

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dogma 95 je kontroverzni avangardni filmski pokret pokrenut 1995. od strane danskih reditelja Larsa fon Trira i Tomasa Vinterberga, koji su kreirali „Manifest dogme 95“ i „Zavet čednosti“ (dan. kyskhedsløfter). To su bila pravila za stvaranje filmova zasnovanih na tradicionalnim vrednostima priče, glume i teme, isključujući upotrebu složenih specijalnih efekata ili tehnologije. Navodno je nastala kao pokušaj da se „vrati vlast rediteljima kao umetnicima“, za razliku od studija.[1] Kasnije su im se pridružili kolege danski reditelji Kristian Levring i Soren Krag-Jakobsen, formirajući Dogma 95 Kolektiv ili Dogma Bratstvo. Dogme (pronounced [ˈtʌvmә]) je danska reč za dogmu.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Lars fon Trir (levo) i Tomas Vinterberg (desno), osnivači Dogme 95

Lars fon Trir i Tomas Vinterberg napisali su i supotpisali manifest i njegove prateće „zakletve“. Vinterberg je rekao da su napisali dokumenta za 45 minuta.[2] Manifest u početku oponaša formulaciju eseja Fransoa Trufoa iz 1954. Une certaine tendance du cinéma français u Cahiers du cinéma.

Najavili su pokret Dogme 13. marta 1995. u Parizu, na konferenciji Le cinéma vers son deuxième siècle. Bioskopski svet se okupio da proslavi prvi vek filmova i razmisli o neizvesnoj budućnosti komercijalne kinematografije. Pozvan da govori o budućnosti filma, Lars fon Trir obasuo je zbunjenu publiku crvenim pamfletima koji su najavljivali Dogme 95.

Kao odgovor na kritike, fon Trir i Vinterberg su izjavili da su samo želeli da uspostave novi ekstrem: „U radu sa izuzetno visokim budžetima, shvatili smo da treba da uravnotežimo dinamiku što je više moguće.[3]

Poput kreativnog pokreta No Wave Cinema, Dogma 95 je opisan kao period koji određuje niskobudžetnu filmsku produkciju.[4]

Pokret se raspao 2005.[5]

Od kasnih 2000-ih, pojava video tehnologije u DSLR fotografskim kamerama, kao što je dovela je do ogromnog porasta igranih i kratkih filmova snimljenih prema većini, ako ne i svim, pravilima koja se odnose na Dogme 95 manifest. Međutim, zbog napretka u tehnologiji i kvalitetu, estetika ovih produkcija obično izgleda drastično drugačija od one Dogme filmova snimljenih na trakama ili DVD-R kamkorderima.

Ciljevi i pravila

[uredi | uredi izvor]

Cilj Dogme kolektiva je da pročisti filmsko stvaralaštvo odbijajući skupe i spektakularne specijalne efekte, postprodukcijske modifikacije i druge tehničke trikove. Filmski stvaraoci se koncentrišu na priču i glumu. Oni tvrde da bi ovaj pristup mogao bolje da angažuje publiku, jer nisu „otuđeni ili ometeni hiperprodukcijom“. U tom cilju, fon Trir i Vinterberg su proizveli deset pravila kojih svaki film Dogme mora da se pridržava. Ova pravila, koja se nazivaju „Zavet čednosti“, su sledeća:[1]

  1. Snimanje se mora obaviti na lokaciji. Rekvizite i garniture se ne smeju unositi (ako je za priču neophodan određeni rekvizit, mora se izabrati lokacija na kojoj će se taj rekvizit naći).
  2. Zvuk se nikada ne sme stvarati odvojeno od slike ili obrnuto. (Muzika se ne sme koristiti osim ako se ne pojavi tamo gde se scena snima.)
  3. Snimanje kamerom mora biti iz ruke. Svaki pokret kamere koji se može postići u ruci je dozvoljena.
  4. Film mora biti u boji. Posebno osvetljenje nije prihvatljivo. (Ako ima premalo svetla za ekspoziciju, scena mora biti isečena ili jedna lampa biti pričvršćena na kameru.)
  5. Optički rad i filteri su zabranjeni.
  6. Film ne sme da sadrži površnu radnju. (Ubistva, oružje itd. se ne smeju desiti.)
  7. Zabranjeno je vremensko i geografsko otuđenje. (To znači da se film dešava ovde i sada.)
  8. Žanrovski filmovi nisu prihvatljivi.
  9. Format filma mora biti Academy 35 mm.
  10. Reditelj ne sme biti imati kredit na špici.

„Osim toga, kunem se kao direktor da se uzdržavam od ličnog ukusa! Ja više nisam umetnik. Kunem se da ću se uzdržati od stvaranja „dela“, jer smatram da je trenutak važniji od celine. Moj glavni cilj je da izvučem istinu iz svojih likova i okruženja. Kunem se da ću to učiniti svim raspoloživim sredstvima i po cenu svakog dobrog ukusa i estetskih razloga. Tako dajem zavet na čednost.″ [6]

Ukupno, trideset pet filmova snimljenih između 1998. i 2005. smatra se delom pokreta.

Koncepti i uticaji

[uredi | uredi izvor]

Prvi filma Dogme (Dogma #1) bio je Vinterbergov film Festen (The Celebration) iz 1998. godine, produciran u Danskoj.

Eksperimentalni film Hotel iz 2001. godine, u režiji Majka Figisa, nekoliko puta pominje stil snimanja filma Dogme 95 i opisan je kao „Dogma film-u-film-u”.[7][8]

Klavijaturist i muzički producent Monei Mark koristio je principe inspirisane Dogmom 95 da snimi svoj album Mark's Keyboard Repair.[9]

Značajni Dogme filmovi

[uredi | uredi izvor]
Dogma sertifikat na početku filma

Kompletna lista od 35 filmova dostupna je na veb sajtu Dogme95.[10] Huan Pinzas (#22, #30 i #31) je jedini režiser koji se prijavio više puta.  

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Filmovi

[uredi | uredi izvor]

Većina filmova Dogme je dobila mešovite ili negativne kritike, dok su neki drugi filmovi bili hvaljeni od kritike, kao što su Vinterbergov film Festen (Proslava).

Nagrade

[uredi | uredi izvor]

Festen je osvojio brojne nagrade, uključujući nagradu žirija na Filmskom festivalu u Kanu i sedam Robertovih nagrada 1998. Italiensk for begyndere je takođe osvojio Veliku nagradu žirija Srebrnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu 2000. godine.

Prepoznavanje

[uredi | uredi izvor]

Muzej umetnosti i dizajna je 2015. godine proslavio pokret retrospektivom Režiser ne sme biti kreditovan: 20 godina Dogme 95. Retrospektiva je obuhvatila radove Larsa fon Trira, Tomasa Vinterberga, Žan-Marka Bara, Suzane Bir, Danijela H. Bajuna, Harmoni Korine, Kristijana Levringa, Anet K. Olesen i Lona Šerfiga.[11][12]

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Iako je pokret raspušten 2005. godine, filmski stvaraoci su nastavili da razvijaju nezavisne i eksperimentalne filmove koristeći ili sa uticajima koncepa.[13]

Upotreba snimanja u stilu 'Dogme 95' nalazi se na listi zahteva otmičara u epizodi Himna TV serije Crno ogledala.

Nakon objavljivanja Bjunovog filma Intervju (2000), neki južnokorejski filmovi koji su smatrali uticajem na Dogma 95 filmove, ali su odbacili da su deo Dogme.[14]

Na veliki deo Fon Trirovih dela uticao je manifest Dogme 95. Njegov prvi film nakon osnivanja pokreta Dogme 95 bio je Breaking the Waves, koji je bio pod velikim uticajem stila i etosa pokreta, iako je film prekršio mnoga od „pravila“ postavljenih u manifestu pokreta, uključujući izgrađene setove i upotrebu muzike u određenom kontekstu kao i upotrebu kompjuterske grafika.[15][16]

Vinterbergov film Lov iz 2012. takođe je bio pod uticajem manifesta Dogme 95.[16]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Utterson, Andrew (2005). Technology and Culture, the Film Reader. Routledge. ISBN 978-0-415-31985-0. 
  2. ^ Krause, Stefanie (2007). The Implementing of the 'Vow of Chastity' in Jan Dunn's "Gypo". Verlag. ISBN 978-3-638-76811-5. 
  3. ^ Sfectu, Nicolae (2014). The Art of Movies. 
  4. ^ Coulter, Tomas (2004). „Low-budget movements that defined cinema”: 26. 
  5. ^ Kristian Levring interview (via Internet Archive)
  6. ^ „THE VOW OF CHASTITY | Dogme95.dk - A tribute to the official Dogme95” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-16. 
  7. ^ Brook, Tom (6. 4. 2002), „Figgis unlocks Hotel's secrets”, BBC News, Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g., Pristupljeno 1. 2. 2014 
  8. ^ Ebert, Roger (26. 9. 2003), Hotel, Roger Ebert, Arhivirano iz originala 20. 2. 2014. g., Pristupljeno 3. 2. 2014 
  9. ^ „Interview with Money Mark - Ableton”. www.ableton.com. Arhivirano iz originala 2. 5. 2018. g. Pristupljeno 2. 5. 2018. 
  10. ^ „Dogme Films | Dogme95.dk - A tribute to the official Dogme95”. www.dogme95.dk (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 31. 12. 2017. g. Pristupljeno 31. 12. 2017. 
  11. ^ „The Director Must Not Be Credited: 20 Years of Dogme 95”. Museum of Arts and Design. Museum of Arts and Design. Arhivirano iz originala 26. 7. 2015. g. Pristupljeno 5. 8. 2015. 
  12. ^ Berman, Judy. „What Dogme 95 did for women directors”. The Dissolve. Pitchfork Media, Inc. Arhivirano iz originala 26. 7. 2015. g. Pristupljeno 5. 8. 2015. 
  13. ^ Stevenson, Billy (2019-01-26). „Mendoza: Ma'Rosa (2016)”. cinematelevisionmusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-24. 
  14. ^ Han, Saemee; Buranakulpairoj, Kittipong (2012-06-26). „A Study on Dogme 95 in the Korean Films”. doi:10.5281/zenodo.1060623. 
  15. ^ Sondermann, Selina. „Venice Film Festival 2022: The Kingdom: Exodus (Riget: Exodus) | Review”. The Upcoming. Pristupljeno 2022-10-02. 
  16. ^ a b Lazic, Manuela (2018-12-14). „The Hell That Lars von Trier Built”. The Ringer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-22. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Догма_95&oldid=26869061”