Франсоа Трифо

Франсоа Трифо
Франсоа Трифо
Датум рођења	6. фебруар 1932.
Место рођења	Париз  Француска
Датум смрти	21. октобар 1984.
Место смрти	Неји сир Сен  Француска

Франсоа Трифо (франц. François Truffaut; Париз, 6. фебруар 1932 — Неји сир Сен, 21. октобар 1984) је био француски филмски режисер и критичар. Један је од утемељивача новог таласа.

Средином педесетих година Трифо је, заједно са групом младих критичара, будућих славних режисера, коју су чинили Жан-Лик Годар, Клод Шаброл, Жак Ривет и Ерик Ромер, сарађивао у авангардном часопису Филмске свеске (Cahiers du cinema), гдје је и формулисао чувену ауторску теорију. Трифоов први филм 400 удараца, снимљен у години када су се појавила још два филма која су означила почетак новог таласа- Ренеов Хирошимо, љубави моја и Годаров До посљедњег даха (за који је Трифо радио сценарио), 1959, добио је Награду за најбољу режију у Кану, као и њујоршку Награду критике за најбољи филм на страном језику у 1959. години.

Филмографија

• 400 удараца (Les Quatre-cents coups) (1959)
• Пуцајте на пијанисту (Tirez sur le pianiste) (1960)
• Жил и Џим (Jules et Jim) (1962)
• Нежна кожа (Le Peau douce) (1964)
• Фаренхајт 451 (Fahrenheit 451) (1966)
• Млада је била у црнини (La Mariee etait en noir)(1967)
• Украдени пољупци (Baisers volés) (1968)
• Сирена Мисисипија (La Sirene du Mississippi)(1969)
• Дивљи дечак (L'Enfant sauvage)(1969)
• Брачно гнездо (Domicile conjugal) (1970)
• Две Енглескиње и континент (Les Deux Anglaises et le continent) (1971)
• Лепотица као ја (Une Belle fille comme moi) (1972)
• Америчка ноћ (La nuit américaine) (1973)
• Прича о Адели Х. (L'Histoire d'Adele H.) (1975)
• Џепарац (L'Argent de poche) (1976)
• Човек који је волио жене (L'Homme quai amait les femmes) (1977)
• Зелена соба (La Chambre verte)(1978)
• Последњи метро (Le dernier métro) (1980)
• Жена из суседства (La Femme d'a cote) (1981)
• Брзо недеља (Vivament dimanche!)(1983)