Франсоа Трифо

С Википедије, слободне енциклопедије
Франсоа Трифо
François truffaut.jpg
Франсоа Трифо
Датум рођења(1932-02-06)6. фебруар 1932.
Место рођењаПариз
 Француска
Датум смрти21. октобар 1984.(1984-10-21) (52 год.)
Место смртиНеји сир Сен
 Француска

Франсоа Трифо (франц. François Truffaut; Париз, 6. фебруар 1932Неји сир Сен, 21. октобар 1984) је био француски филмски режисер и критичар. Један је од утемељивача новог таласа.[1]

Средином педесетих година Трифо је, заједно са групом младих критичара, будућих славних режисера, коју су чинили Жан-Лик Годар, Клод Шаброл, Жак Ривет и Ерик Ромер, сарађивао у авангардном часопису Филмске свеске (Cahiers du cinema), гдје је и формулисао чувену ауторску теорију.[2] Трифоов први филм 400 удараца, снимљен у години када су се појавила још два филма која су означила почетак новог таласа- Ренеов Хирошимо, љубави моја и Годаров До посљедњег даха (за који је Трифо радио сценарио),[3] 1959, добио је Награду за најбољу режију у Кану, као и њујоршку Награду критике за најбољи филм на страном језику у 1959. години.[4]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Obituary Variety, 24 October 1984.
  2. ^ „FRANCOIS TRUFFAUT - French New Wave Director”. www.newwavefilm.com. Приступљено 2021-01-26. 
  3. ^ „Francois Truffaut, New Wave Director, Dies”. archive.nytimes.com. Приступљено 2021-01-26. 
  4. ^ „Francois Truffaut | Biography, Films, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]