Франсоа Трифо

Франсоа Трифо
Франсоа Трифо
Датум рођења	(1932-02-06)6. фебруар 1932.
Место рођења	Париз  Француска
Датум смрти	21. октобар 1984.(1984-10-21) (52 год.)
Место смрти	Неји сир Сен  Француска

Франсоа Трифо (франц. François Truffaut; Париз, 6. фебруар 1932 — Неји сир Сен, 21. октобар 1984) је био француски филмски режисер и критичар. Један је од утемељивача новог таласа.

Средином педесетих година Трифо је, заједно са групом младих критичара, будућих славних режисера, коју су чинили Жан-Лик Годар, Клод Шаброл, Жак Ривет и Ерик Ромер, сарађивао у авангардном часопису Филмске свеске (Cahiers du cinema), гдје је и формулисао чувену ауторску теорију. Трифоов први филм 400 удараца, снимљен у години када су се појавила још два филма која су означила почетак новог таласа- Ренеов Хирошимо, љубави моја и Годаров До посљедњег даха (за који је Трифо радио сценарио), 1959, добио је Награду за најбољу режију у Кану, као и њујоршку Награду критике за најбољи филм на страном језику у 1959. години.

Филмографија

• 400 удараца (Les Quatre-cents coups) (1959)
• Пуцајте на пијанисту (Tirez sur le pianiste) (1960)
• Жил и Џим (Jules et Jim) (1962)
• Нежна кожа (Le Peau douce) (1964)
• Фаренхајт 451 (Fahrenheit 451) (1966)
• Млада је била у црнини (La Mariee etait en noir)(1967)
• Украдени пољупци (Baisers volés) (1968)
• Сирена Мисисипија (La Sirene du Mississippi)(1969)
• Дивљи дечак (L'Enfant sauvage)(1969)
• Брачно гнездо (Domicile conjugal) (1970)
• Две Енглескиње и континент (Les Deux Anglaises et le continent) (1971)
• Лепотица као ја (Une Belle fille comme moi) (1972)
• Америчка ноћ (La nuit américaine) (1973)
• Прича о Адели Х. (L'Histoire d'Adele H.) (1975)
• Џепарац (L'Argent de poche) (1976)
• Човек који је волио жене (L'Homme quai amait les femmes) (1977)
• Зелена соба (La Chambre verte)(1978)
• Последњи метро (Le dernier métro) (1980)
• Жена из суседства (La Femme d'a cote) (1981)
• Брзо недеља (Vivament dimanche!)(1983)