Dora (studija slučaja)

Ida Bauer i njen brat Oto.

Dora je pseudonim koji je Zigmund Frojd dao pacijentu kome je dijagnostikovao histeriju i lečio je jedanaest nedelja 1900 godine. Njen najočitiji histerični simptom bila je afonija ili gubitak glasa. Pravo ime pacijenta bilo je Ida Bauer (1882–1945). Njen brat Oto Bauer bio je vodeći član austro-marksističkog pokreta.

Frojd je objavio studiju slučaja o Dori, Fragmenti analize slučaja histerije (1905).

Istorija slučaja

Porodica

Dora je živela sa svojim roditeljima koji su živeli u braku bez ljubavi, i stanovali su pored para koji je nazvan Frau K i Her K. Kriza zbog koje je njen otac doveo Doru do Frojda bila je njena optužba da je Her K pokušao na silu da je poljubi, zbog čega ga je ona ošamarila. Ovu optužbu je Her K poricao i Dorin otac nije verovao u nju.

I sam Frojd je imao rezervisan stav u početku, ali Dora je ubrzo otkrila da je njen otac bio u vezi sa Frau K i da je osećala da ju je zbog toga "nametao" Her K-eju. Prihvatajući u početku njeno viđenje događaja, Frojd je uspeo da ukloni njen simptom kašlja; ali pritiskajući je da prihvati sopstvenu implikaciju u složenoj porodičnoj drami i privlačnost prema Her K-eju, otuđio je svog pacijenta, koja je naglo završila lečenje nakon 11 nedelja, proizvevši, gorko je izvestio Frojd, terapijski neuspeh.

Snovi

Frojd je u početku hteo da nazove slučaj „Snovi i histerija“, što bi bio doprinos analizi snova, i nastavak Tumačenju snova, uvideo obrazloženje za objavljivanje fragmentarne analize.

Ida (Dora) je Frojdu ispričala dva sna. U prvom:

„ Kuća je gorela. Otac je stajao pored mog kreveta i budio me. Brzo sam se obukla. Majka je želela da se zaustavi i spasi svoje dragulje, ali otac je rekao: 'Odbijam da dozvolim da spalimo sebe i svoje dvoje dece zbog dragulja.' Požurili smo dole i čim sam izašla, probudila sam se. ”

Drugi san je znatno duži:

„ Šetala sam po gradu koji nisam poznavala. Videla sam ulice i trgove koji su mi bili neobični. Tada sam ušla u kuću u kojoj sam živela,otišla u svoju sobu i našla pismo majke koje je tamo ležalo. Napisala je rekavši da, pošto sam otišla od kuće bez znanja roditelja, nije želela da mi piše da je otac bolestan. „Sada je mrtav i ako želiš, možeš doći.“ Zatim sam otišla do stanice i pitala stotinak puta: „Gde je stanica?“. Uvek sam dobila odgovor: „Pet minuta“. Tada sam ispred sebe ugledala gusto drvo u koje sam ušla i tamo pitala čoveka koga sam upoznala. Rekao mi je: „Još dva i po sata“. Ponudio se da me prati. Ali sam odbila i otišla sama. Videla sam stanicu ispred sebe i nisam mogla da priđem. Istovremeno, imala sam neobičan osećaj teskobe koji čovek ima u snovima kada ne može da ide napred. Tada sam bila kod kuće. Sigurno sam u međuvremenu putovala, ali o tome nisam znala ništa. Ušla sam u portirnicu i raspitala se za naš stan. Služavka mi je otvorila vrata i odgovorila da su majka i ostali već na groblju. ”

Frojd je oba sna tumačio kao da se odnose na seksualni život Ide Bauer - slučaj dragulja koji su bili u opasnosti predstavljali su simbol nevinosti koju njen otac nije uspeo da zaštiti od Her K-eja. Železničku stanicu je u drugom snu protumačio kao uporediv simbol.

Na kraju, Frojd vidi Idu kako potiskuje želju za svojim ocem, želju za Her K-ejem, i želju za Frau K. Kada je naglo prekinula terapiju - simbolično tek 1. 1. 1901. na Frojdovo razočaranje, on je to doživljavao kao neuspeh analitičara, koji je zasnovan na tome što je ignorisao prenos.

Godinu dana kasnije (april 1902), Ida se poslednji put vratila Frojdu i objasnila da su se njeni simptomi uglavnom raščistili; da se suočila sa K-ejom, i priznala je da je sve vreme bio u pravu, ali da je nedavno razvila bolove u licu. Frojd je detalje o ovome dodao u svoj izveštaj, ali je svoj rad ipak smatrao sveukupnim neuspehom. Kasnije je dodao fusnotu u kojoj se okrivio što nije naglasio Idinu vezanost za Frau K, umesto za Her K-eja, njenog supruga.

Frojdova interpretacija

Kroz analizu, Frojd tumači Idinu histeriju kao manifestaciju njene ljubomore prema odnosu između Frau K i njenog oca, u kombinaciji sa mešanim osećanjima Her-ovog seksualnog pristupa prema njoj. Iako je Frojd bio razočaran početnim rezultatima slučaja, smatrao je da je to važno, jer je to podiglo njegovu svest o fenomenu prenosa, za šta je optužio svoje naizgled neuspehe u tom slučaju.

Frojd joj je dao ime „Dora“, a u „Psihopatologiji svakodnevnog života“ detaljno opisuje koje su mogle biti njegove nesvesne motivacije za odabir takvog imena. Dojilja njegove sestre morala je da se odrekne svog pravog imena Rosa, kada je prihvatila posao, jer se i Frojdova sestra takođe zvala Rosa - umesto toga uzela je ime 'Dora'. Dakle, kada je Frojdu trebalo ime za nekoga ko nije mogao da zadrži svoje pravo ime (ovog puta, kako bi sačuvao anonimnost svog pacijenta), Dora mu je palo na pamet.

Kritika

Rana polarizacija

Frojdova studija slučaja je u prvom pregledu osuđena kao oblik mentalne masturbacije, nemoralna zloupotreba njegovog medicinskog položaja. Britanskog lekara Ernesta Džounsa studija je vodila da postane psihoanalitičar, stekavši „dubok utisak da u Beču postoji čovek koji je u stvari slušao svaku reč koju su mu pacijenti rekli "pravi psiholog“. Karl Jung se takođe oduševljeno prihvatio studije.

Literatura

• C. Bernheim/C. Kahane, In Dora's Case: Freud-Hysteria-Feminism (1985)
• Mary Jacobus, Reading Woman (1986)
• P. McCaffrey, Freud and Dora: The Artful Dream (1984)
• Günter Rebing: Freuds Phantasiestücke. Die Fallgeschichten Dora, Hans, Rattenmann, Wolfsmann. Athena Verlag Oberhausen (2019) ISBN 978-3-7455-1044-7.

Spoljašnje veze

• Jacques Lacan's interpretation of the Dora case - article on LacanOnline.com
• Essay about Dora
• Outline of the Case
• Freud's Dora A Victorian Fable by Doug Davis
• Freud exhibit which contains images of 'Dora'