Donji prag
Donji prag ili apsolutni prag osetljivosti je minimalna energetska vrednost, najmanji intenzitet draži koji dovodi do prvog, jedva primetnog osećaja. Donji prag jeste termin koji se koristi u psihologiji, odnosno njenoj grani, psihofizici.[1]
Donji prag se najčešće spominje kao mera osetljivosti. Ukoliko je donji prag manja fizička veličina, utoliko je čulni aparat senzitivniji, a ukoliko je prag veći, onda je čulni aparat manje osetljiv.[1]
Na primer, ukoliko se jačina neke draži, na primer zvučna draž, umanjuje, bilo da se udaljava zvučni izvor ili da se energija njegovog treperenja smanjuje, doći će do momenta kada čovek neće moći da čuje zvučnu draž. Međutim, ukoliko se poveća intenzitet te draži i kada amplituda talasa pređe neku osnovnu, graničnu vrednost za fiziološke procese u čulno nervnom aparatu, čovek ponovo može da registruje tu draž. Iz ovog fenomena je izveden pojam praga.[1]
U psihofizici se pominju još diferencijalni prag i gornji prag.
