Хуманистичка психологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Хуманистичка психологија је савремени психолошки правац. Представља трећу водећу силу у психологији поред бихејвиоризма и психоанализе. Настао је у Сједињеним Америчикм Државама као реакција на бихејвиоризам и психоанализу. Амбиција хуманистичке психологије је да пружи љепши поглед на људску природу. Ова школа психологије обједињује учења психолога као што су, Абрахам Маслов, Роџерс, Гордон Олпорт, Меј и бројни други.

Присталице теорије истичу да хуманистичка психологија даје нову парадигму у психологији, умјесто "психологије богаља", они нуде психологију зреле здраве личности, наглашавајући човјекову свејсност, креативност, алтруизам, рационалност. За средиште хуманистичке психологије узима се конкретна јединствена личност.

Хуманисти наглашавају важност суштинских људиских проблема као што су: самоактуализација, вриједности, имагинацију, идентитет и друго.

Критике[уреди]

Критичари најчешће замјерају хуманистичкој психологији, да често мјешају жеље и реалност, да имају утопијску слику о томе какав би човјек по њима требао бити. Замјерају се и хуманистички идеографски методи, критичари сматрају да су они необјективни.

Литература[уреди]