Drago Pamučina
| Drago Pamučina | |
|---|---|
 Drago Pamučina | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1810. |
| Mesto rođenja | Zagradinje kod Trebinja,  Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1. februar 1892. (81/82 god.) |
| Mesto smrti | Trst,  Austrougarska |
Drago Pamučina (Zagradinje kod Trebinja, 1810 — Trst, 1. februar 1892) bio je srpski trgovac i dobrotvor iz Hercegovine.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Trgovac[uredi | uredi izvor]
Njegova porodica vodi poreklo iz Ćeklića u Katunskoj nahiji u Crnoj Gori. Odatle su se njegovi preci doselili u trebinjsku Površ.[1] Otac Jeftan bio je zemljoradnik i trgovac stokom, a majka Jefimija. U mladosti je bio čobanin. Na seoskoj skupštini 1836. ubio je kneza Sima Miskina, koji je skupštinu sazvao kako bi među Srbima iz Površi sakupio borce koji bi učestvovali u kaznenoj ekspediciji Turaka protiv Drobnjaka.[2]
Zbog ovog čina prebegao je u Dubrovnik, gde je počeo da se bavi trgovinom. Godine 1840. prelazi u Trst, i najpre je trgovao raznom robom, da bi kasnije zadržao samo žitarsku radnju. Iz posla se povukao 1876. kao posednik.[2]
Doprinos borbi protiv Turaka[uredi | uredi izvor]
Pomagao je napore srpskog naroda na Balkanu da se oslobodi turske vlasti. Za Crnu Goru je 1852. nabavio dva topa koji su iskorišćeni u bici na Crnici. Tokom ustanka u Hercegovini 1875. i 1876. dopremio je brodovima oružje, municiju i olovo za ustanike. Crnoj Gori je tada isporučeno 700 pušaka, zbog čega je kasnije Pamučina odlikovan Ordenom knjaza Danila i Takovskim krstom.[2]
Dobrotvor[uredi | uredi izvor]
Materijalno je pomagao crkve i škole. U Zagradinju je obnovio crkvu i opskrbio je bogoslužbenim knjigama i predmetima, a testamentom joj je zaveštao 500 forinti. U susednom selu Slivnici podigao je 1887. školu, u koju su išla deca iz nekoliko sela trebinjske Površi. Takođe je sagradio i stan za učitelje a testamentom je ostavio školi fond za izdržavanje. Ostavio je legate srpskim opštinama u Dubrovniku i Trstu, novac crkvi Svetog Spiridona u Trstu, sirotinji u Trstu bez obzira na veroispovest, pravoslavnoj crkvi u Dubrovniku i crkvi u Ćeklićima. Zemlju i kuće ostavio je porodici.
Sedamdesetih godina 19. veka bio je predsednik Slovenske čitaonice u Trstu, kulturnog društva koje je okupljalo Južne Slovene u gradu.[3]
Bio je oženjen Đuzepom. Sahranjen je na pravoslavnom groblju Sveti Đorđe u Trstu.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Drago Pamučina (nekrolog)”. Bosanska vila. 6. 1892.
- ^ a b v g Srpski biografski rečnik knjiga 7, Ml-Pan. Novi Sad: Matica srpska. 2018. str. 847.
- ^ „50-letnica „Slovanske Čitalnice"”. Edinost: glasilo slovenskega političnega društva tržaške okolice. 71: V. 1911.