Dragutin Petković (lekar)
Dr Dragutin Petković | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 8. jul 1873. |
| Mesto rođenja | Ćićevac,  Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 1947. (73/74 god.) |
| Mesto smrti | Niš,  SFR Jugoslavija |
Dr Dragutin Petković (Ćićevac, 8. jul 1873 — Niš, 1947) bio je jedan od retkih školovanih preventivaca u srpskoj vojsci s početka 20. veka, suosnivač i prvi upravnik Pasterovog zavoda u Nišu, lekara koji je imao važnu ulogu u reorganizaciji srpskog saniteta na Solunskom frontu, učesnik više ratova nosilac brojnih odlikovanja i osnivača prve privatne bolnice „Sanatorijum Petković” u Nišu.[1]
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Rodio se u Ćićevacu, 8. jul 1873. od majke Perside, domaćice, iz Varvarina i oca Sava, paroha, iz Ćićevca. Osnovno obrazovanje stekao je u školama u Ćićevcu, Varvarinu i Kruševcu. Po završetku velike mature 1891. godine, započeo je studije hemije u Velikoj školi u Beogradu. Međutim već nakon godinu dana, opsednut medicinom, 1892. godine, po naredbi Ministarstva vojnog Kraljevine Srbije sa još deset najboljih Srba, krenuo je za Beč u kome je sedam godina kasnije završio medicinske studije 8. jula 1899. godine. Vraća se u otadžbinu i svoj dalji život i karijeru vezuje za Niš, u kome će načiniti prve, kasnije velike korake, u bogatom stručnom životu.[1]
U Nišu je 1900. godine, najpre postavljen za trupnog lekara Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihajlo” u činu sanitetskog poručnika, a potom je premešta u Moravski artiljerijski puk „Kralj Aleksandar” za trupnog lekara. Međutim iste godine nastaje preokret u Petkovićevoj vojnoj karijeri. Ministarstvo vojno šalje ga 1900. u Pasterov zavod u Pešti kod profesora Hedjesa da upozna postupak pri spravljanju vakcine protivu besnila i potom ga primeni u svom radu, kao prvi upravnik i suosnivač novoosnovanog Kraljevskog Pasterovog zavoda u Nušu, 1901. godine.
Upravnik Pasterovog zavodau Nišu bio je od 1901 do 1911. godine.[2]
U doktora medicinskih nauka promovisan je u Beču, 1930. godine. Po završetku specijalizacije iz interne medicine u Parizu, vratio se u Niš, gde je proveo ostatak svog radnog veka na dužnostima; lekara, u prvom niškom privatnom Sanatorijumu „Petković””, šefa Internog odeljenja Državne bolnice u Nišu i višeg predavač na Medicinskom fakultetu.
Bio je poliglota: govorio je nemački, francuski, engleski i italijanski.
Petković je bio u braku sa Vukosavom Hadži-Pavlović, sa kojom je izrodio ćerku Ivanku (1905-1944), udatu Jovanović, koja je završila Muzičku akademiju u Beogradu, odsek klavira, kod profesora Nine Nisočko, i sinove Ivana (1902-1972) diplomiranog pravnika i magistrira prava, Milana (1906-1987) i Savu (1910-1992) diplomirane lekare koji su nastavili lekarsku tradiciju svoga oca.[3]
Dr Dragutin Petković preminuo je 1947. U Nišu. Sahranjen je na groblju u Ćićevcu. Njegove mošti danas se nalaze u crkvi i mauzoleju porodice Petković koje je podigao njegov sin, urolog, akademik dr Sava Petković.[4]
Učešće u ratovima[uredi | uredi izvor]
Ratna vremena koja su na prostoru Kraljevine Srbije vladala u prvim decenijama 20. veka nisu mimoišla ni de Dragutina Petkovića, koji će kao lekar i humanista odigrati značajnu ulogu na toj velikoj „ratnoj pozornici”.
Prvo je od 20. septembra 1912. do 15. septembra 1913. učestvovao je u balkanskim ratovima, a, potom, od 1914. do 1918. u Prvom svetskom ratu. Prvi svetski rad zatekao ga je na dužnosti šefa Internog odeljenja Moravske stalne vojne bolnice u Nišu (na koju je postavljen od 1. januara 1914). U činu sanitetskog pukovnika, na dužnost referent sanitetske službe Moravske divizije 2. pozova, postavljen je sa početkom rata 26. jula 1914. i sa svojom jedinicom i pripadnicima Vojne bolnice u Nišu, prevalio je dug put preko Albanije, na koji je iz Čakovića, pošao sa tri tovarna konja, natovarena sanitetskim materijalom i lekovima.
Za vreme boravka i Grčkoj, do 1. marta 1916. bio je komandant ostrva Lazaret, a zatim do 31. maja 1916. bio je član Srpske komisije za uređenje logora na Halkidikiju za smeštaj Srpske vojske. Od 1. juna 1916. do 31. maja 1918. nalazio se na dužnosti šefa saniteta Srpski komande u Solunu, i brojnim drugim (Superreviziona komisija pri Srpskoj vrhovnoj komandi, Mećunarodna higijenska komisija, Komisija za suzbijanje vašljivosti, Antimalarična komisija, Komisija za suzbijanje veneričnih bolesti, Savezna komisija).
Pre proboja Solunskog fronta postao je načelnik sanitetske službe Prve armije a u vreme proboja bio je referent saniteta Jugoslovenske divizije u selu Dragomanci kod Bitolja. Na ovoj dužnosti ostao je do dana demobilizacije koju je ovenčao ratnom slavom.[5]
Nakon demobilizacije, vratio se u Niš (20. mart 1918) gde je postavljen za referenta saniteta moravske divizone oblasti. Na tom položaju ostao je do 20. avgusta 1922. godine.Nakon demobilizacije osnovao je prvi privatni sanatorijum u Nišu u kome se bavio privatnom lekarskom praksom.
Delo[uredi | uredi izvor]
O svojim prvim koracima na dužnosti prvog upravnik „Kraljevskosrpskog Pasterovog zavoda u Nišu”, osnovanog 1901. godine, Dragutin Petković piše:
Ko je prvi istakao ideju o osnivanju jednog ovakvog zavoda u nas nije mi poznato. Pokušaji za dobijanje animalne limfe u Srbiji vršeni su privatnom inicijativom, po čuvenju, još pre dvadeset godina. Ko je ove pokušaje vršio i sa kakvim uspehom nije mi poznato, a bilo bi mi veoma potrebno o tome podatke pribaviti.[6]
I tako je Dragutin Petković na putu prikupljanja važnih naučnih podataka doživeo temeljno obrazovanje i posta mnogostran čovek. A to obrazovanje stekao je
- prvo: 1902. u Pasterovom zavodu u Parizu u kome se usavršavao kod akademika i nobelovaca, Pierre Paul Emile Roux (1853—1933), Mečnikov Iljija Ilića (1845—1916) i Nicolle Charles-a (1866—1936),
- potom, 1903. u Higijenskom zavodu u Hamburgu (gde je izučavao higijenu, snabdevanje stanovništva mlekom, pregled životnih namirnica, postupak dezinfekcije i kontrolu vodovoda i kanalizacije)
- na kraju 1904. u Berlinu, kod profesora Rubnera, gde je završi kurs za proučavanje životnih namirnica.[1]
U Niš, dr Petković je, po povratku 1904. godine iz Berlina, preneo stečena znanja i iskustva, i u Pasterovim zavodu u Nišu u kome je otvario bakteriološko, dezinfekciono i hemijsko odeljenje (u kome je spravljana vakcina protiv besnila po njegovoj metodi), i organizovao prve kurseve za školovanje dezinfektora u srpskoj vojsci.
Sanatorijum dr Dragutin S. Petković[uredi | uredi izvor]
Dr Dragutin Petković svečano je 1. oktobra 1922. godine otvario svoj privatni sanatorijum u Nišu, pod imenom "Niški sanatorijum dr Petkovića" koji je bio drugi u Srbiji (prvi sanatorijum u Srbiji osnovao je dr Lazar Genčić). Zgrada sanatorijuma srušena je za vreme Drugog svetskog rata, tokom bombardovanja 1944. godine, dok su pomoćne zgrade ostale sačuvane. Sanatorijum je mogao da leči 23 bolesnika, a brojao je 7 zaposlenih radnika.[7]
Priznanja[uredi | uredi izvor]
Ratničke grudi Dragutina Petkovića krase sledeća priznanja:
- Spomenica kralja Petra I,
- Zlatna medalja za revnosnu službu,
- Spomenica Srpskoturskog rata 1912,
- Albanska spomenica,
- Orden Crvenog krsta,
- Orden svetog Save III reda,
- Orden belog orla IV reda,
- Legija časti, Francuski ratni krst,
- Francuska zlatna medalja,
- Grčki orden svetog Spasa,
- Grčki ratni krst.[1]
U znak priznanja, i sećanja na lik i delo dr Dragutina Petkovića, Rotari klub, „Niš - centar” osnovao je Fond „dr Dragutina Petković” sa namerom da studentima pokaže da se trud i učenje i te kako vrednuju. Prvi put, ovo priznanje dodeljeno je studentu Medicinskog fakulteta Milanu Stojiljkoviću 2013. godine.[8]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- O Pasterovim zavodu u Nišu, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, 1901,
- O apendicitisu od Dijelafoa, prevod, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, 1902,
- O medicinskoj statistici, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, 1903,
- O antirabičnom lečenju, Vojnolekarski godišnjak, 1905.
- Jedan slučaj besnila, Vojnolekarski godišnjak, 1905,
- Moralna higijena u vojsci, Glasnik Ministarstva narodnog zdravlja, 1921,
- Moja higijenska iskustva u našim ratovima, Istorija srpskog vojnog saniteta, 1925.
- Beitrage zur des Diagnostischen Wertes einiger Nahrboden fur di Typhusbakterien. Centralblatt für die Ba- kteriologie etc. Abt. Originale Bd. 36, No 02,
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g SIMIĆ, V. Život i delo dr Dragutina S. Petkovića. Srpski arhiv, 111, 15451553, 1983.
- ^ Milojević, V. (1990) Pasterov zavod u Nišu 1900-1985. Niš: Zavod za zaštitu zdravlja
- ^ Slavica Popović-Filipović Sokobanja... Sokograd: Grad sokola, sokolica i tradicije Tradicija Sokobanje, praćena porodičnom sagom Hadži-Pavlovića, čiji rodoslov datira iz 1770. godine. Projekat Rastko, Istorija medicine
- ^ Babić RR, Živić M, Stanković-Babić G. Sanitetski pukovnik Dr Dragutin S. Petković, prvi upravnik Pasterovog zavoda u Nišu. Vojnosanitetski pregled. 2009; 66(9):763-767.
- ^ SIMIĆ, V. Dragutin S. Petković, Lekar, 83, 910, 1985.
- ^ Živić S., Radoslav. „Dragutin Petkovic”. Istorija Niša, Velikani Niške medicine. Prosveta Niš, 1997. Pristupljeno 5. 2. 2017.
- ^ Sanatorium dr Petković. Niš: Niški glasnik 1925; 7: 73.
- ^ „Niš – Centar po drugi put nagradio najboljeg studenta”. 2017 Rotary Club Nis Centar. Pristupljeno 5. 2. 2017.
