Дракула (film iz 1931)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Drakula.
Drakula
Poster filma
Izvorni naslovDracula
IMDB 7,5/10 (43 140 glasova)
Žanrhoror
TvoracBrem Stoker
RežijaTod Brauning
ScenarioGaret Fort
ProducentTod Brauning
Karl Liml Džunior
Temelji se naroman Drakula Brema Stokera
Glavne ulogeBela Lugosi
Edvard van Sloun
Dejvid Meners
Helen Čandler
MuzikaDžejms Bernard
Filip Glas
Direktor
fotografije		Karl Freund
MontažaMilton Karut
Moris Pivar
DistributerJuniversal pikčers
Godina1931.
Trajanje85 minuta[1]
ZemljaSjedinjene Američke Države SAD
Jezikengleski
Budžet355.000 američkih dolara[2]
Sledeći
IMDb veza

Drakula (engl. Dracula) je američki horor film iz 1931. godine, režisera Toda Brauninga, zasnovan na istoimenom romanu Brema Stokera i predstavlja njegovu prvu filmsku adaptaciju.[3] U glavnim ulogama su Bela Lugosi kao grof Drakula i Edvard van Sloun kao profesor Abraham van Helsing.

U produkciji i distribuciji kompanije Juniversal pikčers, film je rađen po istoimenoj pozorišnoj predstavi u kojoj je 4 godine ranije Lugosi takođe tumačio Drakulu u Brodvejskom teatru. Ostvario je ogroman komercijalni i kritički uspeh i zajedno sa Frankenštajnom započeo eru horora produkcijske kuće Juniversal pikčers. Kritičari su pre svega hvalili Brauningovu režiju, dok su glumu Helen Čandler ocenili kao „savršenu”.[4]

Bela Lugosi je ulogom Drakule postao kulturna ikona, a film je imao značajan uticaj na horore koji su izašli u narednim godinama. 2000. godine, Kongresna biblioteka svrstala je Drakulu na spisak Nacionalnog filmskog registra, kao „kultruno, istorijsko i estetski značajan film”. Film je dobio brojne rimejkove i nastavke, od kojih je prvi objavljen 5 godina kasnije, pod naslovom Drakulina ćerka. U nastavku Van Sloun se vraća u ulogu profesora Van Helsinga.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Van Sloun kao Abraham van Helsing i Lugosi kao Drakula u kolorizovanoj verziji čuvene scene sa krstom
 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Drevni vampir grof Drakula stiže iz Transilvanije u London i protom seje smrt na svakom koraku. Uz pomoć svog sluge, Renfilda, Drakula dolazi do posedsetva velikog dvorca u Londonu u kome sakriva svoje mrtvačke kovčege. Nakon što ubije Lusi Veston, Drakula vreba svaku priliku da njenu drugaricu, Minu Sjuard, pretvori u svoju nevestu i vrati se za Transilvaniju.

Planove mu kvari profesor Abraham van Helsing, koji po Renfildovoj reakciji na jedić zaključuje da imaju posla sa vampirizmom. Radnja dolazi do vrhunca kada Van Helsing pred Mininim ocem, dr Sjuardom, i verenikom, Džonatanom Harkerom, pokaže kako Drakula nema odraz u ogledalu, što je jedna od osnovnih karakteristika vampira. Ubrzo zatim, Drakula napada i pokuša da ubije Van Helsinga, ali se on odbrani krstom.

Na kraju, Drakula odvodi Minu u svoj dom, ali primoran je da se povuče u kovčeg zbog izlaska sunca. Van Helsing uspeva da pronađe kovčeg i probode Drakulu drvenim kocem kroz srce, nakon čega se Mina vraća u normalu.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Bela Lugosi grof Drakula
Edvard van Sloun profesor Abraham van Helsing
Helen Čandler Mina Sjuard
Dejvid Meners Džonatan Harker
Dvajt Fraj Renfild
Herbert Bunston dr Džon Sjuard
Franses Dejd Lusi Veston
Džoun Stending Brigs
Čarls Gerard Martin

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dracula. The Film Daily (Volume 55) Jan–Jun 1931, February 15 Issue, Page 11. New York, Wid's Films and Film Folks. 1931. 
  2. ^ Weaver, Brunas & Brunas 1990, str. 11.
  3. ^ Skal, David J. (2004). Hollywood Gothic: The Tangled Web of Dracula from Novel to Stage to Screen, Paperback ed. New York: Faber & Faber; ISBN 0-571-21158-5
  4. ^ Hall, Mordaunt (13. 2. 1931). „The Screen; Bram Stoker's Human Vampire”. The New York Times. Pristupljeno 7. 12. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дракула_(филм_из_1931)&oldid=27631161”