Pređi na sadržaj

Edvard Tafti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Edvard Tafti (engl. Edward Tufte, 14. mart 1942),[1] poznat i pod imenom Ej-Ti (ET)[2], jest američki statističar i profesor emeritus političkih nauka, statistike i informatike na Univerzitetu Jejl.

Edvard Tafti
Datum rođenja14. mart, 1942
Mesto rođenjaKanzas Siti
Zanimanjestatističar
Značajni radovi"The Visual Display of Quantitative Information Beautiful Evidence"
Veb-sajtwww.edwardtufte.com
Potpis

Biografija[uredi | uredi izvor]

Edvard Tafti je rođen 14. marta 1942. godine u Kanzas Sitiju. Odrastao je na Beverli Hilsu, gde je završio srednju školu[3]. Diplomirao je i završio master iz statistike na Stanford univerzitetu, a doktorirao je političke nauke na Jejlu. Nakon školovanja je zaposlen u Vudro Vilson školu, gde drži časove političke ekonimije i analizu podataka. Takođe, za to vreme je izbacio 3 knjige o političkim naukama.

Tafti je 1975. počeo da se zanima statističkim grafikonima i samim tim ih je ubacivao u svoja predavanja koja je držao sa Džonom Tjukijem. Njihov zajednički rad su doveli do stvaranja Taftiove prve knjige o dizajnu informacija, Vizuelni prikaz kvantitativnih informacija (The Visual Display of Quantitative Information)[4].

Godine 1982. Edvard Tafti samostalno objavljuje Vizuelni prikaz (Visual Display) tako što je podigao drugu hipoteku na svoju kuću. Ova knjiga je postala komercijalni uspeh i tako je Tafti prešao od političkog naučnika do informacionog eksperta.

Rad[uredi | uredi izvor]

Dizajn infomacija[uredi | uredi izvor]

Taftiovo pisanje je bitno u oblastima kao što su dizajn informacija i vizuelna pismenost. Smislio je reč čartdžank (chartjunk) kako bi se pozvao na beskorisne informacije koje zamagljuju informacije kvantitativnih prikaza. Ostali Taftiovi ključni koncepti uključuju ono što on naziva faktor laži, data-ink ratio i gustinu podataka kod grafikona.

Termin "data-ink" se koristi da bi se založili protiv prekomerene dekoracije u vizuelnim prikazima kvantitativnih grafikona. Tafti objašnjava: „Ponekad ukrašavanje može pomoći u uređivanju sadržaja grafika. Ali pogrešno je iskrivljavanje mera podataka - vrednosti brojeva koje lociraju mastilo - kako bi se dao urednički komentar ili uklopila dekorativna šema. "

Tafti podstiče upotrebu ilustracija bogatih podacima koji prikazuju sve dostupne podatke. Kada se takve ilustracije pažljivo prouče, svaka tačka podataka ima vrednost, ali kada se posmatraju opštije, mogu se uočiti samo obrasci.

Za iznošenje svojih dokaza koristi istorijske primere kao što su Mapa izbijanja kolere od Džona Snoua (engl. John Snow), rana svemirska smetlišta, Sidereus Nuncius (Sidereus Nuncius) od Galileja(ital. Galileo Galilei). Kao na primer, spisak imena preminulih vojnika na Linovom skulpturnom memorijalu se mnogo bolje prikazao kao hronološki spisak nego spisak koji bi išao po abecedi.

Kritika powerpoint-a[uredi | uredi izvor]

Tafti je kritikovao kako se koristi Majkrosoft powerpoint (engl. Microsoft PowerPoint). U svom eseju "Kognitivni stil powerpoint-a" (engl. "The Cognitive Style of PowerPoint") kritikuje dosta stvari među kojima su:

  • Njegove beskorisno pojednostavljene tabele i grafikoni;
  • Okvir čini da ideje budu poređane u veštački dubokoj hijerarhiji, koja je sama po sebi izobličena potrebom za ponovnim prikazivanjem hijerarhije na svakom slajdu;
  • Njegova upotreba se koristi na način da uveri i vodi onog ko prezentuje, umesto da prosveti publiku;

Tafti navodi primer kada su Nasini (engl. NASA) inženjeri koristili powerpoint koji su doveli do katastrofe spejs-šatla Kolumbija (engl. Space Shuttle Columbia disaster). Detalj je bio napisan na prenatrpanom slajdu a mogla je da se izbegne katastrofa da je bilo napisano na regularnom belom papiru.

Višestruki grafici[uredi | uredi izvor]

Tafti je podsticao da se koristi metod manji višestruki grafikoni (engl. small multiple) koji ubrzavaju upoređivanje više serija grafikona. Ideja je da se uzme više manjih grafikona koji imaju istu osu i poređaju jedan do drugog ili ispod drugog, tako da se lakše uoče njihove razlike[5].

Sparklajn[uredi | uredi izvor]

Sparklajn (engl. sparkline) je vrlo mala linijska karta, obično nacrtana bez ose ili koordinata. Predstavlja opšti oblik varijacije (obično tokom vremena) u nekim merenjima, kao što su temperatura ili cena na berzi, na jednostavan i sažet način. Sparklajnovi su dovoljno mali da se mogu ugraditi u tekst ili se nekoliko sparklajnova može grupisati kao elementi višestrukih grafika. Dok je tipični graf dizajniran da prikazuje što više podataka i odvojen je od toka teksta, sparklajnovi će biti sažeti, nezaboravni i smešteni tamo gde se o njima raspravlja[6].

1983. Edvard Tafti formalno je dokumentovao grafički stil, tada nazvan „intenzivna kontinuirana vremenska serija“

(engl. "intense continuous time-series"), podstičući ekstremno sabijanje vizuelnih informacija.

  • Sparklajn
    Sparklajn

Skulpture[uredi | uredi izvor]

Tafti je pravio i skulpture, uglavnom su one bile velike i pravljene od metala ili kamena. On je svoje skulpture izložio na svom seoskom imanju. Neka od njegovih dela su se našla i na izložbama.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Edward Tufte”. ADC • Global Awards & Club (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 04. 2021. g. Pristupljeno 2021-04-28. 
  2. ^ „The Many Faces (And Sculptures) Of Edward Tufte”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-28. 
  3. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2016-04-06. Arhivirano iz originala 06. 04. 2016. g. Pristupljeno 2021-04-28. 
  4. ^ Tufte, Edward R. (2001). The visual display of quantitative information. Internet Archive. Cheshire, Conn. : Graphics Press. ISBN 978-0-9613921-4-7. 
  5. ^ „Better Know a Visualization: Small Multiples — Juice Analytics”. Data Analytics and Visualization Made Easy - Juice Analytics (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-28. 
  6. ^ Sparkline (na jeziku: engleski), 2021-04-25, Pristupljeno 2021-04-28 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едвард_Тафти&oldid=26876414”