Eduard Ul
| Eduard Ul | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 12. decembar 1813. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Jozefštat, Austrijsko carstvo | ||||||||||||
| Datum smrti | 1. novembar 1892. (78 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Beč, Austrougarska | ||||||||||||
| |||||||||||||
 | |||||||||||||
Eduard Ul (nem. Eduard Uhl; Jozefštat, 12. decembar 1813 — Beč. 1. novembar 1892) bio je austrijski advokat i gradonačelnik Beča.
Život[uredi | uredi izvor]
Eduard Ul je rođen u Nojšotengase broj 131 (danas: osmi bečki okrug, Piaristengase broj 7), kao sin lekara Leopolda i Katarine, rođene Adler.[1] Kuća u kojoj je rođen je 1944. godine uništena u američkom bombardovanju Beča u Drugom svetskom ratu.[2]
Rana karijera[uredi | uredi izvor]
Karijeru je počeo kao službenik magistrata od 1832. do 1840. Godine 1848. služio je kao kapetan u Nacionalnoj gardi, a 1861. postao je član Gradskog veća Beča.
Gradonačelnik Beča[uredi | uredi izvor]
Godine 1882. Ul je unapređen u gradonačelnika, funkciju koju je obavljao do 1889. Tokom svog mandata, Ul je unapredio vatrogasne i spasilačke službe, kao i bečke pijace. On je 1887. godine, zajedno sa nekoliko mesnih odbornika, osnovao „Centralno društvo za ishranu siromašne školske dece” kako bi najsiromašnijim učenicima ponudio topli ručak tokom zimskih meseci.[3] Politički, Ul je kao liberal, bio u potpunoj suprotnosti sa hrišćansko-socijalnim političarem Karlom Lugerom i nemačkim nacionalističkim taborom oko Georga fon Šenerera. Bio je član masonske lože Humanitas u mestu Nojdorfl, koji je tada bio deo Mađarske, a danas je deo austrijske savezne države Burgenland (Gradišće).
Počasti[uredi | uredi izvor]
Grad Beč ga je 14. novembra 1889. proglasio počasnim građaninom.[2] Njegov počasni grob nalazi se na Središnjem bečkom groblju (grupa 14 A, broj 27).[4] Godine 1894. u njegovom rodnom Jozefštatu (osmom bečkom okrugu) trg Ulplac je nazvan po njemu.
Ordenje:[uredi | uredi izvor]
- 1870: Viteški krst reda Franca Jozefa[1]
- 1879: Orden gvozdene krune III reda[1]
- 1890: Unapređenje u zvanje viteza[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Eintrag zu Eduard Ritter von Uhl auf Österreichisches Biographisches Lexikon
- ^ a b Biografie von Eduard Uhl auf Wien Geschichte Wiki
- ^ Die Hilfsaktion für die hungernden Schulkinder. In: Die Presse. 16. Oktober 1897, S. 14.
- ^ Ehrengrab von Eduard Uhl auf Kunst und Kultur in Wien - Ehrengräber
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Constantin von Wurzbach: Uhl, Eduard. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 48. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1883, S. 237–239.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Eduard Ul, biografija (na nemačkom jeziku)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
