Elektra (opera)

Elektra je opera u jednom činu nemačkog kompozitora Riharda Štrausa. Libreto je napisao austrijski književnik Hugo fon Hofmanstal, a to je prva opera koju je Štraus napisao u saradnju s njim. Opera je premijerno izvedena 25. januara 1909. godine u Drezdenu, pod dirigencijom Ernsta fon Šuha.

Elektra predstavlja najveći doseg Štrausovog operatskog modernizma; atonalnost i disonanca se koriste mnogo više nego u „Salomi“; Elektra nije izazvala toliku kontroverzu (ali ni dostigla toliku popularnost) kao Štrausovo prethodno delo. Nakon Elektre, Štraus postaje nešto konzervatinviji i u njegovim daljim delima nema više muzičke eksperimentacije.

Lica

• Klitemnestra, Agamemnonova udovica, mecosopran.
• Elektra, Klitemnestrina kći, sopran.
• Krizotemis, Klitemnestrina kći, sopran.
• Egist, Klitemnestrin ljubavnik, bariton.
• Orest, Klitemnestrin sin, bariton.
• Orestov vaspitač, bas.
• Klitemnestrine pratilje, soprani.
• Mladi i stari sluga, tenor i bas.
• Nadzornica, sopran.
• Pet sluškinja, kontraalt, dva mecosoprana, dva soprana.
• Muškarci i žene domaćinstva.

Zaplet

Unutrašnje dvorište palate u Mikeni. Sluškinje među sobom ogovaraju suludu Elektru, kćer kraljice Klitemnestre, ali se razbeže pre nego što ona stigne. Eletra živi izolovano od ostatka društva; luta dvorištem i ponavlja svoj svakodnevni obred: priziva duh ubijenog oca Agamemnona, koga je ubila Klitemnestra sa svojim ljubavnikom Egistom. Elektra je opsednuta osvetom i govori kako će deca Agamemnonova ubiti njegove krvnike, žrtvovati njegove konje i pse nad njegovim grobom i tu zaigrati.

Krizotemis, Elektrina sestra, prekida njenu viziju i upozorava je da više ne nervira Klitemnestru i Egista svojim ponašanjem; objašnjava da više ne želi da čeka bratovljev povratak, jer žudi za ljubavlju i majčinstvom (želi dete, makar, kako kaže, seljak bio otac).

U palati se čuje buka. Kraljica je imala još jednu noćnu moru i sada sprema žrtvu kako bi udovoljila bogovima. Krizotemis uplašeno beži, ali Elektra želi da „razgovara sa svojom majkom kao nikad do tad“. Kada Klitemnestra, okićena amuletima i talismanima, s pratnjom napusti palatu, nailazi na svoju ćerku; njene savetnice je upozoravaju na Elektrino odglumljeno prijateljsko raspoloženje, ali kraljicu više zanima da od ćerke sazna kako može da se reši svojih mučnih snova i naredi svojoj pratnji da se vrati u palatu.

Sama s Elektrom, Klitemnestra objašnjava kako protiv njene tajanstvene bolesti ni jedna od vradžbina i žrtvo koje je do tada pokušala nema nikakve snage; Elektra kaže da zna kakva žrtva će pomoći - jedna žena, kaže, ali ime te žene najpre odbija da otkrije. Kraljica je najpre preklinje, a zatim počne da joj preti kako bi od nje saznala to ime. Elektra popusti: sama Klitemnestra mora da umre; tek tada će njeni snovi prestati da je muče. Kraljica je skamenjena od užasa; Elektra odjednom pokuša da je zadavi, ali povratak Klitemnestrine pratnje je sprečava u tome. Kraljičina savetnica Klitemnestri nešto došapne, zbog čega se ona pobedonosno nasmeje i ode.

Krizotemis dotrči i otkrije razlog Klitemnestrine sreće: par stranaca je upravo doneo vest da je Orest mrtav; jedan mladi sluga je upravo osedlao konja kako bi odjahao da vest odnese Egistu, koji je van grada.

Elektra sada pokuša da nagovori Krizotemis da ubije Egista i poverava joj da je za taj slučaj sakrila sekiru kojom je ubijen Agamemnon. Obećava svojoj sestri da će joj sama pripremiti bračni krevet ako Krizotemis počini delo, ali ona pobegne, užasnuta idejom, ostavivši Elektru samu; ova zaključuje da će morati sama da zakolje svoju majku i njenog ljubavnika.

Dok Elektra iskopava sekiru, prilazi joj stranac i obaveštava je da je Orest mrtav. Kada mu Elektra otkrije svoje ime, on je zapanjen da je kćer Agamemnonova tako ponižena i obeščašćena; zatim otkriva da je on Orest, koji se prerušio u stranca kako bi mogao da uđe u palatu i osveti svog oca.

Elektra je oduševljena što vidi brata, ali je takođe i posramljena, jer je misli o svojoj osveti žrtvovala mladost, lepotu i lično dostojanstvo. Orest drhti od straha, ali Elektra ga ohrabri u odluci da obavi čin; drugi stranac - Orestov stari učitelj - uvodi ga u palatu pre nego što ona stigne da mu da sekiru.

U napetosti koja nastaje nakon Orestovog ulaska u dvor, Elektra kuka što nije imala snage da mu da sekiru („Na nebu nema bogova!“), ali odmah zatim se začuje Klitemnestrin vrisak. Krizotemis i sluškinje dotrče, ali Elektra zatvori vrata palate kako ne bi mogle da uđu; kada stigne Egist, žene pobegnu, plašeći se da će ih pobiti kad vidi šta se unutra desilo.

Elektra se naizgled prijateljski ophodi sa tek pristiglim Egistom, bakljom mu osvetljujući put u palatu; Egistu je Elektra sumnjiva, ali budalasto uđe u dvor, gde ga Orest ubije. Orest i sluge koje su ostale verne Agamemnonu brzo nadvladaju podanike Klitemnestre i Agista. Radosna Krizotemis utrči i obavesti Elektru o bratovljevoj pobedi, ali ekstatična Elektra je već prešla u sopstveni svet i čini se da nije svesna onoga što se oko nje dešava. Na vrhuncu svog pobedonosnog i ekstatičnog plesa, Elektra pada mrtva na zemlju. Krizotemis uzaludno doziva svog brata.

Spoljašnje veze

• Libreto na nemačkom.