El Kaka ibn Amr el Tamimi
| Kaka ibn Amr el Tamimi | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Arabijsko poluostrvo |
| Datum smrti | nepoznat |
| Mesto smrti | , Pravedni kalifat |
| Vojna karijera | |
| Vojska | Rašidunska vojska |
| Čin | general |
| Jedinica | Mobilna garda |
| Učešće u ratovima | komandovao u bici kod El Kadisija upravljajući mobilnom gardom |
Kaka ibn Amr ibn Malik el Tamimi (arapski: القعقاع بن عمرو بن مالك التميمي el Kaʿkāʿ ibn ʿAmr ibn Mālik el Tamimi) bio je pripadnik plemena Banu Tamim. On i njegovo pleme su prešli na islam negde u doba Anaf ibn Kaisa. Pozant je po svom uspehu u komandovanju vojskom. Poznat je kao uspešan vojni zapovednik koji je učestvovao u dve najznačajne bitke tokom ranih muslimanskih osvajanja, bici kod Jarmuka protiv Vizantijskog carstva (pod komandom Halida ibn el Valida) i bici kod El Kadisija protiv Sasanidskog carstva na čelu sa Sad ibn Abi Vakasom. Zabeleženo je da ga je u jednom trenutku kalif Ebu Bekr pohvalio rekvši da vredi kao jedanaest hiljada ljudi, tako da mu je kalif prethodnik, kalif Omar samo poslao nekolicinu telohranitelja kod El Kadisija kao prvi talas pojačanja.[1] Čineći ga time jednim od slavnijih vojnih ličnosti tog doba.
Život[uredi | uredi izvor]
Ratovi Rida[uredi | uredi izvor]
Kaka ibn Amr je preobraćen na islam zajedno sa svojim plemenom, u godini delegacija, 631. Ali, na kratak period, on i drugi pripadnici plemena Tamim su se pridružili snagama lažne proročice Sadžah bint el Harite pre nego što je kasnije bila potčinjena tokom Ratova Rida, a zatim je imao uspešnu vojnu karijeru pod Halid bin Validom, gušeći pokret još jednog lažnog proroka Tulajha u bici kod Buzake.[2] Po završetku ratova u Rida nastavio je da prati Halidov pohod u Siriji i Iraku.[3]
Bitka lanaca[uredi | uredi izvor]
Kaka je učestvovao u Bici lanaca i jednom prilikom kada je Kaka video Halida kako deli megdan sa sasanidskim prvakom Hormozdom, požurio je da pomogne svom pretpostavljenom kada su Sasanidi poslali pomoć kako bi prekinli dvoboj, ubivši sve sasanidske vojnike koji su nameravali da ubiju Halida usred dvoboja koji je još uvek trajao.[4] Tokom ove bitke, izveštaji govore da je Kaka rekao: "Mi smo zgazili Hormuzda sa obuzdanom besom ..."
Bitka kod Jarmuka[uredi | uredi izvor]
U čuvenoj bici kod Jarmuka pod Halidom, on je služio kao njegov podređeni oficir u elitnoj konjici mobilne garde. Nakon toga je učestvovao u ulozi “vatrogasne brigade”, zatvarao sve slabe tačke ili pojačavao preusmerenu liniju unutar muslimanskih redova.
Bitka kod El Kadisija[uredi | uredi izvor]
Kalif Omar ibn el Hatab je poslao El Kaku ibn Amra da učestvuje u bici kod Kadisija. Dana 17. novembra 636. godine, njegove jedinice su u podne stigle na bojno polje. Pre svog dolaska Kaka je podelio svoje trupe u nekoliko manjih grupa i uputio ih da se pojave na bojnom polju jedana za drugom, ostavljajući utisak da stižu velika pojačanja. Kaka je bio zauzet podizanjem morala i raspoređivanjem svojih saputnika na mesto odakle se od njih rastao prethodnog dana. Slonovi persijske vojske bili su ozbiljna prepreka za muslimane. Da bi rešio ovaj problem, Kaka je pribegao genijalnom planu. Prerušio je kamile svojih vojnika tako da liče na neobična čudovišta. Ta "čudovišta" su se pomerila do sasanidske linije fronta, a nakon što su ih ugledali, konji su se okrenuli i pobegli. Sa dezorganizacijom sasanidske konjice, persijska pešadija sa leve strane i centara postala je izložena i ranjiva. Saad je naredio muslimanskim snagama da izvrše napad. Nakon što je poražena persijska vojska, Kaka ibn Amr je krenuo u poteru i ubio persijskog generala Bahmana, koji je zapovedao sasanidskom vojskom u bici kod mosta.
Dana 18. novembra 636. godine, kada je bitka nastavljena, vodio je prethodnicu konjice od tri stotina jahača, u pratnji Kajs bin Hazima, koji je vodio rođake plemena Hašima koji su došli iz Sirije zajedno sa lokalnim plemenskim ratnicima iz Iraka. Ovog puta su se umešali u borbu protiv sasanidskog slonovskog korpusa, zaokupljeni zasljepljivanjem slonova kopljima i drugim oružjem dok su muslimanski strelci srušili njihove jahače. Kasnije tokom istog dan situacija je postala teška, jer uprkos tome što su većinom uništili slonovski korpus, Sasanidi su se i idalje borili žestoko, pa je čak i Kakin pratilac, Halid bin Džamar el Tamimi poginuo u toku noći, tako da je Kaka preuzimao inicijativu, kako bi osnažio muslimanske vojske.
U svitanje 19. novembra 636. borbe su prestale, ali bitka je još uvek bila neodlučena. Kaka, je uz Saadovu saglasnost, sada delovao kao terenski zapovednika muslimanskih trupa. Navodi se da se on obratio svojim ljudima sledećim rečima:
"Ako se borimo sat vremena ili više, neprijatelj će biti poražen. Dakle, ratnici Bani Tamima pokušajte još jednom i pobda će biti vaša."
Levi centar muslimana na čelu sa Kakom krenuo je napred i napao desno središte Sasanida, nakon čega je usledio opšti napad muslimanskih snaga. Sasanidi su bili iznenađeni nastavkom bitke. Levo krilo i levi centar Sasanida bili su gurnuti nazad. Kaka je ponovo predvodio grupu Mubarizuna protiv Sasanidovog levog centra i to do podneva, i na kraju je sa svojim ljudima uspeo da probije Sasanidski centar.[5]
Bitka kod Džalula[uredi | uredi izvor]
Tokom bitke kod Džalule Mihrana je angažovao svoje trupe na otvorenom bojištu, a Hašim ibn Utba je odlučio da izvrši svoj manevar. Poslao je jak konjički sastav pod jednim od svojih najistaknutijih komandanata konjice; Kaka ibn Amrom da zauzme most preko. Most nije bio dobro čuvan jer su praktično sve Persijske vojske bile na raspolaganju za napad na glavni deo muslimanske vojske. Kaka je manevrisao oko persijskog desnog boka i brzo je zauzeo most na njihovom zadnjem delu. Vest o snažnom muslimanskom odredu konjice u njihovom zadnjem delu bila je ozbiljna prepreka za persijski moral. Hašim je započeo frontalni napad sa muslimanskom pešadijom dok je Kaka ostao na persijskom kraju sa svojom konjicom. Tako je sasanidska vojska zarobljena što je kao krajnji reultat imalo njeno uništenje.
Nakon završetka pohoda u Džaluli ostao je i neko vreme držao vojnu ispostavu u Kufi.
Prvi muslimanski građanski rat[uredi | uredi izvor]
Tokom ustanka protiv vladavine kalifa Osmana, Kaka je brzo ugušio ustaničke snage koji je predvodio Jazid bin Kajs el Arabi. Mnogo puta je koristio sopstvenu reputaciju kao heroja kalifata koga je poštivao i od koga je strahovao narod Kufe da ohladi zagrejanu političku atmosferu pre i posle ubistva kalifa Utmana. Čak je pokušao da posreduje u mirnim pregovorima između frakcija Alija i Aiša, iako je njegov pokušaj bio bezuspešan, a bitka Kamile bila neizbežna.[6]
Nakon što je završen građanski rat, sprovedeno je uklanjanje kalifa Muavije zajedno sa drugim Alijem iz Kufe i prostvom u Jerusalim.[7][8]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Uprkos egzilu, kasnije se vratio da živi u Kufi, gde je navodno kasnije umro nakon povlačenja iz službe.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „ÇáãæÓæÚÉ ÇáÔÇãáÉ - ÇáÅÕÇÈÉ Ýí ÊãííÒ ÇáÕÍÇÈÉ”. Arhivirano iz originala 03. 04. 2023. g. Pristupljeno 22. 4. 2015.
- ^ Ibn al-Athir , Usd al-Ghaba fī ma'rifat al-Sahaba ("The lions of the forest in the knowledge of the Companions "), 7 vols., Muhammad Ibrahim al-Banna, Muhammad Ahmad 'Ashur, Mahmud al Wahhab Fā'id (edd.), Cairo , Kitab al-Sha'b, 1393/1973, IV, p. 409, n. 4309.
- ^ Ibn Kathir, Al-Bidayah wan-Nihayah, Dar Abi Hayyan, Cairo, 1st ed. 1416/1996, Vol. 6 P. 425.
- ^ Sword of Allah: Chapter 19: The Battle of Chains Read more: http://www.grandestrategy.com/2007/12/sword-of-allah-chapter-19-battle-of.html#ixzz3P6lCrg5Z Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. avgust 2016)
- ^ „The History of al-Tabari Vol. 12”. Pristupljeno 22. 4. 2015.
- ^ „The Caliph and the Heretic”. Pristupljeno 22. 4. 2015.
- ^ „Iraq After the Muslim Conquest”. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 22. 4. 2015.
- ^ „A History of Palestine, 634-1099”. Pristupljeno 22. 4. 2015.