Pređi na sadržaj

El Al

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Ел ал)
El Al Izrael erlajns
IATA ICAO Oznaka
LY ELY ELAL
Osnovana1948.
Flota45
Destinacije55
SedišteTel Aviv,  Izrael
Veb-sajtwww.elal.com
Боинг 777 Ел Ал-а
Боинг 747 Ел Ал-а са старом шаром

El Al Izrael erlajns (hebr. אל על) je nacionalna i najveća avio-kompanija Izraela, sa sedištem u Tel Avivu na Aerodromu Ben Gurion, odakle saobraća na redovnim međunarodnim i kargo linijama do Azije, Afrike, Evrope i Severne Amerike, a takođe i na domaćim letovima do Eilata. Avio-kompanija leti do 38 destinacija na 4 kontinenta.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Septembra 1948. godine, prvi predsednik Izraela, Čaim Veizman, je putovao na konferenciju u Ženevu. Zbog embarga prema Izraelu te godine bilo je nemoguće da se vrati vladinim avionom. Jedan C-54 vojni avion je bio prefarban u boje kompanije El Al i sa dodatnim rezervoarima za benzin, avion je osposobljen za let bez prekida od Ženeve do Izraela gde je posle leta avion vraćen vojsci.

Avio-kompanija je nastala kao izraelska zvanična nacionalna avio-kompanija 15. novembra 1948. godine. Prvi avion je sleteo na Aerodrom Lod 3. aprila 1949. godine. Avio-kompanija je obavila svoj prvi redovni međunarodni let 31. jula 1949. godine iz Tel Aviva preko Rima za Pariz. Do kraja 1949. godine, avio-kompanija je prevozila putnike do Londona i Johanezburga.

El Al je takođe 1950. osnovala svoju kargo kompaniju, koja je na početku koristila bivše vojne avione C-46. Sa letovima za SAD je počela 1950, a ubrzo je ustanovljena i redovna linija. Od početka je avio-kompanija pokušala da zadrži jevrejsku tradiciju. Tako tadašnji premijer Izraela, David Ben Gurion nije uspeo da formira koaliciju sa religioznim partijama sve dok nije obećao da El Al neće leteti na Šabat i da će služiti samo košer hranu.

Poslovi i identitet kompanije

[uredi | uredi izvor]

Štab

[uredi | uredi izvor]
Mali avion El Al u Šnajder dečijem medicinskom centru u Petah Tikvi .

Sedište El Al-a se nalazi na teritoriji aerodroma Ben Gurion u Centralnom okrugu, u blizini Loda. El Al je 2022. najavio da će preseliti svoje sedište u SAD iz Njujorka u Majami.[1]

Operacije

[uredi | uredi izvor]

Tokom 2005. avio-kompanija je prevezla 3,5 miliona putnika, što je porast sa 3,2 miliona u 2004. i 2,8 miliona u 2003.[2] 60% putnika avio-kompanije su Izraelci.[3] U 2006. godini, El Al je zabeležio gubitak od 44,6 miliona dolara na prihodima od 1,665 milijardi dolara.[4] Kompanija se suočava sa četiri tužbe, od kojih su dve odobrene kao grupne tužbe, koje su mogle da koštaju kompaniju 176,2 miliona dolara.[5] El Al troši 100 miliona dolara godišnje da bi se uskladio sa merama bezbednosti avio-kompanija koje zahteva izraelska bezbednosna služba Šabak.[6] Početkom 2007. El Al je otvorio novu čekaonicu King David na aerodromu Šarl de Gol u Parizu. Nove čekaonice na aerodromu Hitrou u Londonu i međunarodnom aerodromu Džon F. Kenedi takođe su otvorene krajem 2007.[7]

El Al je 2007. godine uložio milijardu novih izraelskih šekela u kupovinu dva nova aviona Boing 777 koji su uključivali ažuriranu nalepnicu El Al. Avion je opremljen unapređenim sedištima sa podesivim naslonima za glavu i noge. Svako sedište je opremljeno sistemom za zabavu sa ekranom osetljivim na dodir. Prvi avion, nazvan „Sderot“, završio je svoj prvi let iz Njujorka za Tel Aviv 26. jula 2007. Drugi, „Kirjat Šmona“, isporučen je krajem avgusta 2007.[8]

Nakon što je Federalna uprava za vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država u februaru 2009. snizila ocenu bezbednosti u vazduhoplovstvu Izraela na 2, član IATA je upozorio El Al, kao i konkurentske avio-kompanije Arkia i IsraAir, da se mogu pojaviti na evropskoj crnoj listi zabranjenih prevoznika. Gjora Rom, šef Uprave za civilno vazduhoplovstvo Izraela, odgovorio je na tvrdnju, rekavši: „U bliskom smo kontaktu sa Evropljanima“. Dodao je: „Ne znam oko čega je gužva. Čudna je e-pošta Evropljana. Činimo sve što možemo da poboljšamo bezbednost“. Evropska unija tek treba da da zvaničnu izjavu o ovom pitanju.[9] El Al koristi Amadeus CRS sistem za rezervacije, inventar, čekiranje i onlajn rezervacije.[10] U novembru 2012, federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) Sjedinjenih Država vratila je Izraelu rejting u kategoriju 1.[11]

Religija i El Al

[uredi | uredi izvor]

El Al i danas služi jevrejskim putnicima košer obroke. Na dugolinijskim letovima, putničke molitve se obavljaju u zadnjem delu aviona. El Al ne leti na Šabat, bez obzira na finansijske gubitke. Oko 20-30% putnika su veliki jevrejski vernici. Novembra 2006. godine štrajk među aerodromskim radnicima je primorao El Al da pusti nekoliko letova na Šabat radi smanjivanja gužve na aerodromu [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007). Zbog toga su Haredi Jevreji započeli bojkot. El Al je 5. januara 2007. godine potpisala sporazum sa Haredima da neće leteti na Šabat [2] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007).

Flota

[uredi | uredi izvor]
Stanje od 2019. godine.
Tip Total Sedišta Destinacije Napomena
Boing 737-800 17 142 (16J/126Y) Domaće linije, Evropa 4X-EKA, 4X-EKB, 4X-EKC, 4X-EKI, 4X-EKO, 4X-EKP, 4X-EKT, 4X-EKJ, 4X-EKK, 4X-EKH, 4X-EKF, 4X-EKO,, 4X-EKP, 4X-EKS, 4X-EKU, 4X-EKM, 4X-EKR
Boing 737-900ER 8 172 (16J/156Y) Domaće linije, Evropa 4X-EHA, 4X-EHB, 4X-EHC, 4X-EHD, 4X-EHE, 4X-EHF, 4X-EHH, 4X-EHI
Boing 777-200ER 6 283 (12F/35J/232Y) Severna Amerika, Daleki istok, London 4X-ECA, 4X-ECB, 4X-ECC, 4X-ECD, 4X-ECE, 4X-ECF
Boing 787-8 3 238 (20J/35Y+/183Y) Severna Amerika, Daleki istok, Evropa 4X-ERA, 4X-ERB, 4X-ERC, 4X-ERD
Boing 787-9 12 282 (32J/28Y+/222Y) Severna Amerika, Daleki istok, Evropa 4X-EDA, 4X-EDB, 4X-EDC, 4X-EDD, 4X-EDE, 4X-EDF, 4X-EDH, 4X-EDI, 4X-EDJ,4X-EDK,4X-EDL,4X-EDM

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
El Al na Vikimedijinoj ostavi.
  1. ^ „Israeli airline El Al moving headquarters from NYC to Miami”. New York Post (na jeziku: engleski). 2022-05-25. Pristupljeno 2022-05-27. 
  2. ^ „Financial Data”. El Al. Arhivirano iz originala 29. 11. 2006. g. Pristupljeno 2007-06-23. 
  3. ^ „Israel special—Flag carrier El Al thrives despite high fuel costs and competition”. Flight International. Flight Global. 2008-02-11. Pristupljeno 2008-02-23. 
  4. ^ Standard & Poor's El Al Income Statement Data Arhivirano maj 17, 2008 na sajtu Wayback Machine
  5. ^ Blumenkratz, Zohar (2007-06-07). „What irks El Al passengers”. Haaretz. Arhivirano iz originala 1. 10. 2007. g. Pristupljeno 19. 6. 2007. 
  6. ^ Coren, Ora (21. 6. 2007). „Business in Brief-Transport minister: El Al to be compensated for surrendering its monopoly”. Haaretz. Pristupljeno 2007-06-22. 
  7. ^ Zimmerman, Dana (2007-01-16). „El Al opens King David lounge in Paris”. Ynetnews. Ynet News. Pristupljeno 2007-05-07. 
  8. ^ „El Al's Ace in the Hat: The Boeing 777”. infolive.tv. 2007-07-31. Pristupljeno 2007-10-20. 
  9. ^ „Airlines race to prevent European flight ban”. 2009-02-27. Arhivirano iz originala 2011-09-16. g. 
  10. ^ „Amadeus Press release”. 
  11. ^ „After 4 years, Israel regains Category 1 aviation safety ranking”. The Times of Israel. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ел_Ал&oldid=27059294”