Emil Klaperon
| Emil Klaperon | |
|---|---|
 Emil Klaperon | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Benoa Paul Emil Klaperon |
| Datum rođenja | 26. januar 1799. |
| Mesto rođenja | Pariz, Francuska |
| Datum smrti | 28. januar 1864. (65 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Državljanstvo | Francuz |
| Obrazovanje | Politehnički univerzitet u Parizu |
| Naučni rad | |
| Polje | Fizika, inženjering, profesor |
| Poznat po |
|
| Nagrade | Član Francuske akademije nauka |
Benoa Paul Emil Klaperon (franc. Benoît Paul Émile Clapeyron,(Francuski: [klapɛʁɔ̃]), Pariz, 26. februara 1799 – Pariz, 28. januara 1864), je francuski fizičar i inženjer, i jedan od osnivača termodinamike[1]. Diplomirao je 1818. na Politehničkom univerzitetu, a 1821. na Nacionalnalnoj rudarskoj školi u Parizu. Od 1820. do 1830. Radi kao profesor i inženjer u Sankt Peterburgu u Rusiji. Od 1858. član je Francuske akademije nauka.
Proučavao je razlike između stvarnog i idealnog gasa. Kombinovao je zakone gasa u jednačinu gasa , gde je:
- pritisak,
- zapremina,
- broj molova,
- univerzalna gasna konstanta (8,314472 J•mol−1• K−1), jednaka proizvodu Bolcmanove konstante i Avogardovog broja
- apsolutna temperatura.
Bio je prvi koji je obratio pažnju na Karnoov ciklus; analizirajući ga, bio je prvi koji je primenio grafičku metodu u termodinamici kojom je Karnotov kružni postupak predstavljen kao zatvorena kriva 1834.. Postavio je termodinamičku jednačinu koja je nazvana Klauzijus-Klaperonova jednačina.
Njegovo ime je na listi 72 naučnika urezanih na Afelovom tornju.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Klaperon rođen u Parizu, studirao je na Politehničkom univerzitetu (École polytechnique), diplomirao je 1818.[2]. Takođe je studirao na Nacionalnalnoj rudarskoj školi (École nationale supérieure des mines). 1820. on i Gabrijel Lame odlaze u Sankt Peterburg da predaju i rade u školi javnih radova. U Pariz se vratio tek nakon revolucije u julu 1830. godine, Po povratku u Pariz nadgledao je izgradnju prve železničke linije koja je povezivala Pariz sa Versajem i Sen Žermenom[2]. Projekt izgradnje železničke linije finansirali su Adolf de Eištal, Rotšild, August Turnaisen, Sanson Deivilier i braća Pere Emil i Isak[3].
Klaperon je svoju konstrukciju parnog motora 1836. godine odneo u Englesku kako bi pronašao proizvođača i angažovao kompanije Šarp, Robert i Ko[2]. Od 1844. do 1859. Klaperon je bio profesor u Školi mostova i puteva (Ecole des Ponts et Chaussees)[2].
Rad[uredi | uredi izvor]
1834. godine dao je svoj prvi doprinos stvaranju moderne termodinamike izdavanjem izveštaja pod naslovom Mémoire sur la puissance motrice de la chaleur (Disertacija o pokretačkoj snazi toplote), u kojem je razvio rad fizičara Nikole Leonarda Sadija Karnoa. Iako je Karno razvio ubedljivu analizu generalizovanog toplotnog motora, koristio je nespretnu i neupadljivu teoriju o kalorijama. Klaperon je u svojoj Disertaciji, predstavio Karnoov rad na pristupačniji način u analitičkkom i grafičkom obliku, pokazujući Karnoov ciklus kao zatvorene krive na pV dijagramu, a pV dijagram (p-pritiska i V-zapremine) nazvan je u njegovu čast Klaperonov dijagram. Klaperonova analiza Karnoa bila je široko rasprostranjena kada ga je Johan Pogendorf preveo na nemački jezik 1843. godine[4]. 1842. godine Klaperon je objavio svoja otkrića o „optimalnom položaju klipa na kome se trebaju otvoriti ili zatvoriti različiti ventili“ [2][5]. 1843. godine, Klaperon je dalje razvio ideju o reverzibilnom procesu, koju je Karno već predložio i dao konačnu izjavu o Karnoovom principu, koji je danas poznat kao drugi zakon termodinamike. Ova fondacija mu je omogućila suštinsko proširenje Klauzijusovog rada, uključujući formulu, sada poznatu kao Klauzijus-Klaperon odnos, koji karakteriše fazni prelaz između dve faze materije. Dalje je razmatrao pitanja faznih prelaza u onome što je kasnije postalo poznato kao Stefan problemi. Klaperon je takođe radio na karakterizaciji savršenih gasova, ravnoteži homogenih čvrstih materija i proračunu statike neprekidnih zraka, posebno teoreme o tri momenta[6] Klaperonova teorema.
Lični život[uredi | uredi izvor]
Klaperon se oženio sa Melani Bazene, u Parizu 7. januara 1834., ćerkom Pijera Dominika Bazena, matematičara i inženjera za mostove (1786-1838).
Klaperon je umro 28. januara 1864. u 65. godini.
Priznanja[uredi | uredi izvor]
- Član Francuske akademije nauka, (1858).
- Ulica Klaperon u Parizu u 8 okrugu nazvana je po njemu.
- Njegovo ime je jedno od 72 imena naučnika urezanih na Afelovoj kuli.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Publikacije[uredi | uredi izvor]
- Clapeyron, E. (1834). „Mémoire sur la Puissance Motrice de la Chaleur”. Journal de l'Ecole Royale Polytechnique (na jeziku: francuski). Paris: De l'Imprimerie Royale. Vingt-troisième cahier, Tome XIV: 153—190.
- Clapeyron, E. (1837). Taylor, Richard, ur. „Memoir on the Motive Power of Heat”. Scientific Memoirs. 1: 347 — preko Vikizvornika. [scan
]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Clapeyron, Émile”. enciklopedija.hr. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 7. 8. 2020.
- ^ a b v g d Milton Kerker (1960) Sadi Carnot and the Steam Engine Engineers, Isis 51: 257–70 via JSTOR
- ^ „Christophe Stéphane Mony (1800–1884) dit Flachat”, Annales des Mines (na jeziku: francuski), Pristupljeno 7. 8. 2020
- ^ en:Annalen der Physik und Chemie 59: 446
- ^ Clapeyron (1842) "Mémoir sur le règlement des tiroirs dans la machines à vapeur", Comptes Rendus 14: 632
- ^ „Three Moments Theorem”. Arhivirano iz originala 10. 1. 2006. g. Pristupljeno 28. 2. 2008.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Emil Klaperon”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
