Емил Клаперон

С Википедије, слободне енциклопедије
Емил Клаперон
Емил Клаперон
Лични подаци
Пуно имеБеноа Паул Емил Клаперон
Датум рођења(1799-01-26)26. јануар 1799.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти28. јануар 1864.(1864-01-28) (65 год.)
Место смртиПариз, Француска
ДржављанствоФранцуз
ОбразовањеПолитехнички универзитет у Паризу
Научни рад
ПољеФизика, инжењеринг, професор
Познат по
НаградеЧлан Француске академије наука

Беноа Паул Емил Клаперон (франц. Benoît Paul Émile Clapeyron,(Француски: [klapɛʁɔ̃]), Париз, 26. фебруара 1799 – Париз, 28. јануара 1864), је француски физичар и инжењер, и један од оснивача термодинамике[1]. Дипломирао је 1818. на Политехничком универзитету, а 1821. на Националналној рударској школи у Паризу. Од 1820. до 1830. Ради као професор и инжењер у Санкт Петербургу у Русији. Од 1858. члан је Француске академије наука.

Проучавао је разлике између стварног и идеалног гаса. Комбиновао је законе гаса у једначину гаса , где је:

Био је први који је обратио пажњу на Карноов циклус; анализирајући га, био је први који је применио графичку методу у термодинамици којом је Карнотов кружни поступак представљен као затворена крива 1834.. Поставио је термодинамичку једначину којa је названа Клаузијус-Клаперонова једначина.

Његово име је на листи 72 научника урезаних на Афеловом торњу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Клаперон рођен у Паризу, студирао је на Политехничком универзитету (École polytechnique), дипломирао је 1818.[2]. Такође је студирао на Националналној рударској школи (École nationale supérieure des mines). 1820. он и Габријел Ламе одлазе у Санкт Петербург да предају и раде у школи јавних радова. У Париз се вратио тек након револуције у јулу 1830. године, По повратку у Париз надгледао је изградњу прве железничке линије која је повезивала Париз са Версајем и Сeн Жерменом[2]. Пројект изградње железничке линије финансирали су Адолф де Еиштал, Ротшилд, Аугуст Турнаисен, Сансон Деивилиер и браћа Пере Емил и Исак[3].

Клаперон је своју конструкцију парног мотора 1836. године однео у Енглеску како би пронашао произвођача и ангажовао компаније Шарп, Роберт и Ко[2]. Од 1844. до 1859. Клаперон је био професор у Школи мостова и путева (Ecole des Ponts et Chaussees)[2].

Рад[уреди | уреди извор]

1834. године дао је свој први допринос стварању модерне термодинамике издавањем извештаја под насловом Mémoire sur la puissance motrice de la chaleur (Дисертација о покретачкој снази топлоте), у којем је развио рад физичара Николe Леонарда Садија Карноа. Иако је Карно развио убедљиву анализу генерализованог топлотног мотора, користио је неспретну и неупадљиву теорију о калоријама. Клаперон је у својој Дисертацији, представио Карноов рад на приступачнији начин у аналитичкком и графичком облику, показујући Карноов циклус као затворене криве на pV дијаграму, а pV дијаграм (p-притиска и V-запремине) назван је у његову част Клаперонов дијаграм. Клаперонова анализа Карноа била је широко распрострањена када га је Јохан Погендорф превео на немачки језик 1843. године[4]. 1842. године Клаперон је објавио своја открића о „оптималном положају клипа на коме се требају отворити или затворити различити вентили“ [2][5]. 1843. године, Клаперон је даље развио идеју о реверзибилном процесу, коју је Карно већ предложио и дао коначну изјаву о Карноовом принципу, који је данас познат као други закон термодинамике. Ова фондација му је омогућила суштинско проширење Клаузијусовог рада, укључујући формулу, сада познату као Клаузијус-Клаперон однос, који карактерише фазни прелаз између две фазе материје. Даље је разматрао питања фазних прелаза у ономе што је касније постало познато као Стефан проблеми. Kлаперон је такође радио на карактеризацији савршених гасова, равнотежи хомогених чврстих материја и прорачуну статике непрекидних зрака, посебно теореме о три момента[6] Клапероновa теоремa.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Kлаперон се oженио са Мелани Базене, у Паризу 7. јануара 1834., ћерком Пијера Доминика Базена, математичара и инжењера за мостове (1786-1838).

Kлаперон је умро 28. јануара 1864. у 65. години.

Признања[уреди | уреди извор]

Натписна плоча улице Клаперон у Паризу у 8 округу
  • Члан Француске академије наука, (1858).
  • Улица Клаперон у Паризу у 8 округу названа је по њему.
  • Његово име је једно од 72 имена научника урезаних на Афеловој кули.

Види још[уреди | уреди извор]

Публикације[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Clapeyron, Émile”. enciklopedija.hr. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 7. 8. 2020. 
  2. ^ а б в г д Milton Kerker (1960) Sadi Carnot and the Steam Engine Engineers, Isis 51: 257–70 via JSTOR
  3. ^ „Christophe Stéphane Mony (1800–1884) dit Flachat”, Annales des Mines (на језику: француски), Приступљено 7. 8. 2020 
  4. ^ en:Annalen der Physik und Chemie 59: 446
  5. ^ Clapeyron (1842) "Mémoir sur le règlement des tiroirs dans la machines à vapeur", Comptes Rendus 14: 632
  6. ^ „Three Moments Theorem”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2006. г. Приступљено 28. 2. 2008. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]