Enukleacija oka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Enukleacija oka
Očni hirurg vrši enukleaciju oka
ICD-9-CM16.4
MeSHD015353

Enukleacija oka hirurški je zahvat kojim se uklanjanja cela očne jabučice i njen unutaročni ili intraokularnog sadržaja, uz očuvanje svih ostalih periorbitalnih i orbitalnih struktura.[1] Enukleacija oka može biti povezana sa značajnom psihološkom traumom, tako da privremena korekcija očne jabučice daje pacijentu vremena da razmotri svoje mogućnosti i prednosti i nedostatke enukleacije nakon početne traume. Pored toga, ona omogućava razrešenje bilo kakvog izmenjenog mentalnog statusa i daje autonomiju pacijentu za izbor ove operacije u budućnosti.[1]

Retki rizik od simpatičke oftalmije je moguć i o njemu se mora razgovarati sa pacijentom pre intervencije.[2]

Terminologija[uredi | uredi izvor]

Enukleacija oka[uredi | uredi izvor]

Enukleacija oka je operacija kojom se hirurški odstranjuje celo oko, ukoliko u njemu postoji zloćudni rak, koji se ne može lečiti terapijom zračenjem. Tokom operacije očni mišići se fiksiraju za orbitalni implantant, kako bi se, nakon operacije, pokreti implantanta prenosli na očnu protezu, koju okulista izrađuje oko mesec dana nakon operacije.[3]

Evisceracija oka[uredi | uredi izvor]

Evisceracija oka podrazumeva hirurško uklanjanje unutrašnjeg sadržaja oka, u slučaju slepog ili bolnog oka, nastalog nakon očnih bolesti i povreda. Beonjača i očni mišići ostaju, a u beonjači se ugrađuje orbitalni implantant. Na kraju operacije postavlja se konjuktivalni konformer, koji ima ulogu privremene očne proteze. Posle mesec dana od operacije, očnu protezu može da izradi okulist.[3]

Egzenteracija oka[uredi | uredi izvor]

Egzenteracija oka je najradikalnija oparacija u kojoj se uklanja ceo sadržaj orbite (očne duplje), uključujući očnu jabučicu mišiće i sva meka tkiva očne šupljine.[3] Prmenjuje s kod tumorakoji su primarno neuronskog porekla (iz same orbite) ili se razvijaju sekundarno. od tumora očnih kapaka, endokranijalnih tumora, tumora sinusa ili od metastaza udaljenih organa. Egzenteracija se izvodi u opštoj anesteziji kod opsežnog zloćudnog oboljenja u očnoj šupljini (orbiti) koje ugrožava život pacijenta (npr kod širenja karcinoma bazalnih ćelija ili planocelularnog karcinoma očnih kapka ili melanoma horoidee u očnu šupljinu, odnosno kod metastaza očne šupljine (orbite)).[4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Hirurško uklanjanje oka prvi put je obavljeno 1500-ih godina kao postupak poznat kao ekstirpacija.[5]   Za razliku od enukleacije, koja se danas primenjuje, vežnjača ili konjuktiva i ekstraokularni mišići nisu bili pošteđeni. Do sredine 1800-ih, u literaturi se opisuje enukleacija bez naknadne ugradnje implantata. Prvi izveštaji o ugradnji implantata nakon enukleacije, koji su obavljani sa promenljivim uspehom u zadržavanju implantata, datiraju iz 1886. i 1887. godine.[1][5]

Indikacije[uredi | uredi izvor]

Glavne indikacije za enukleaciju oka su:

  • Intraokularni malignitet ili velika sumnja na intraokularni malignitet (najčešće uvealni melanom i retinoblastom )
  • Slepo, bolno oko
  • Teška infekcija oka bez vizuelnog potencijala
  • Simpatična oftalmija
  • Mikroftalmus
  • Povreda ili trauma bez vizuelnog potencijala. Uloga primarne enukleacije u akutnoj traumi ostaje kontroverzna, posebno kada se mentalni status pacijenta može promeniti i/ili pacijent ne pristaje na operaciju. U takvim slučajevima mnogi hirurzi se zalažu za primarno zatvaranje otvorenog globusa sa kasnijim razmatranjem enukleacije ako oko i dalje nema percepciju svetlosti ili postaje bolno bez vida.

Dobre i loše strane[uredi | uredi izvor]

Dobre strane[uredi | uredi izvor]

Za razliku od evisceracije, enukleacija omogućava histološki pregled netaknutog globusa i optičkog nerva. Ovo je posebno važno u uslovima unutaročnog maligniteta dokazanog biopsijom ili nakon sumnje na unutaročni malignitet, pri čemu je neophodno odrediti granice maligniteta i invazije optičkog nerva, ako su prisutne.[3]

Ranije se smatralo da enukleacija smanjuje rizik od simpatičke oftalmije jer izbegava izlaganje uvealnim antigenima koji se mogu pojaviti tokom evisceracije.  Međutim, novije studije nisu prijavile slučajeve simpatičke oftalmije nakon evisceracije.  Pored toga, klasično učenje je bilo da teško traumatizovano oko bez vidnog potencijala treba ukloniti u roku od 14 dana da bi se sprečila simpatička oftalmija. Međutim, pokazalo se da je ovo pravilo proizvoljno i nije naučno potkrepljeno.

Loše strane (nedostaci)[uredi | uredi izvor]

U enukleacijama se često primećuje smanjenje pokretljivosti implantata. U poređenju sa pacijentima koji su bili podvrgnuti evisceraciji, jedna studija je pokazala da pacijenti sa enukleacijom imaju statistički značajno lošiju pokretljivost implantata.  Međutim, nije primećena razlika u pokretljivosti proteza između pacijenata sa evisceracijom i enukleacijom.[6]

U anketi iz 2003. godine među svim okulistima sa sertifikatom odbora u Sjedinjenim Američkim Državama, 92% njih je izjavilo da preferira evisceraciju radije nego enukleaciju za pacijenta kome je potrebno uklanjanje oka.  Osamdeset dva procenta ispitanika veruje da evisceracija daje najbolji motilitet oka i najbolji ukupni kozmetički rezultat, a 94% procenata veruje da su komplikacije enoftalmusa i/ili dubokog gornjeg sulkusa češće nakon enukleacije.[7]

Hirurška tehnika[uredi | uredi izvor]

Enukleacija očne jabučice

Enukleacija se često izvodi kao ambulantna procedura pod opštom anestezijom. Retrobulbarni blok lokalnog anestetika sa adrenalinom se primenjuje da bi se pomoglo u hemostazi i postoperativnom lečenju bola.[1]

Nakon što se u operacionoj sali obavi konsultacija sa celim timom i potvrdi ispravnost operacije oka, lice pacijenta se priprema i sterilno prekriva.

Limbalna peritomija konjuktive se izvodi makazama od 360 stepeni. Tupa disekcija u sub-Tenonovoj ravni se zatim izvodi u svakom od kosih kvadranata. Svaki pravi očni mišić se zatim identifikuje, izoluje mišićnom kukom, učvršćuje šavom i seče na mestu pripoja za očnu jabučicu. Gornji i inferiorni kosi mišići se izoluje i generalno preseca. Kada se utvrdi da se očna jabučica slobodno rotira, optički nerv se identifikuje, hvata i seče makazama za enukleaciju ili žicom za enukleaciju. U posebno u situacijama intraokularnog maligniteta patohistološki pregled optičkog nerva je ključan za dalji tok operacije. Dodatna hemostaza se zatim postiže direktnim pritiskom u intrakularnom prostoru i kauterizacijom optičkog nerva ako je potrebno.[8]

Implantat se zatim postavlja u intraorbitalni prostor da bi se zamenio volumen izgubljen enukleisanom očnom jabučicom, i postigla kozmetička simetrija sa drugim ležištem i omogućila pokretljivost proteze.

U određenim okolnostima, uključujući tešku infekciju, hirurg može odlučiti da ne postavi implantat u vreme enukleacije več da postavi implantat u drugoj operaciji.[6]

Ekstraokularni mišići su uglavnom pričvršćeni jedan za drugi ispred implantata ili zašiveni direktno za neumotni ili umotani implantat. Zatim se vrši dvoslojno zatvaranje apsorbujućim šavovima, prvo Tenonove kapsule, a zatim i konjuktive. Troslojno zatvaranje se može izvesti kao i zatvaranje zadnje Tenonove kapsule. Na kraju se nanosi antibiotska mast, na zatvorenu konjunktivu i stavlja se prozirni plastični konformer, a preko leđišta se stavlja flaster za pritisak na 2-3 dana u zavisnosti od želje hirurga. Može se postaviti i privremena tarzorafija koja se ponovo uklanja za 5-7 dana u zavisnosti od preferencija hirurga.[9]

Ugradnja implantata[uredi | uredi izvor]

Postoji nekoliko vrsta implantata koji se mogu koristiti u enukleaciji. Implantati se izrađuju u različitim veličinama, a intraoperativni izbor implantata odgovarajuće veličine određuje:[10]

  • veličina implantata koja je neophodna da bi se postigla simetrija sa drugim okom,
  • veličina pacijentove orbite

Implantati prema konzistenciji i materijalu mogu biti porozni ili neporozni.

Porozni implantanti[uredi | uredi izvor]

Porozni implantati omogućavaju fiksiranje ekstraokularnih mišića uz proliferaciju fibrovaskularnih tkiva u sam implantat. To uključuje hidroksiapatit, porozni polietilen i proplast. Hidroksiapatitni implantati su prvi put predstavljeni 1989.  Zbog svoje hrapave površine, tipično su omotani materijalom kao što je beonjača donora, acelularni dermis ili perikard. Dodatni materijali za omotavanje uključuju transplantate autolognog tkiva, kao što su temporalis fascia ili fascia lata i sintetičke mreže. Porozni polietilenski implantati su kasnije razvijeni kao alternativa hidroksiapatitu. Imaju glatku površinu i ne zahtevaju omotavanje. Ostale prednosti poroznog polietilena u odnosu na hidroksiapatitne implantate uključuju nižu cenu i mogućnost šivanja ekstraokularnih mišića direktno na implantat.[11]

Neporozni implantanti[uredi | uredi izvor]

Neporozni implantati ne dozvoljavaju proliferaciju tkiva u implantantu. Stoga, oni mogu imati smanjenu pokretljivost i veći rizik od migracije implantanta.  Tipovi neporoznih implantanta uključuju staklo, silikon, akril i polimetilmetakrilat..  Mišići rektusa se još uvek mogu zašiti preko implantanta da bi se implantat i proteza pomerili, ili zašiti za umotani materijal.

U istraživanju objavljenom 2004. godine od strane aktivnih članova Američkog društva za oftalmološku plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju za, najpopularniji i najčešće korišćeni implantant proglašen je porozni polietilen u 43% slučajeva, a zatim sledi. hidroksiapatitom (27%) i neporoznim implantantima (20%).  Najčešće citirano obrazloženje za izbor implantanta bio je ishod intervencije.[12]

Postoperative procedure[uredi | uredi izvor]

Pacijenti se obično nljkon operacije kratko postoperativno tretiraju i potom im se uz propisane analgetike i antiemetike, otpuštaju kući uz savet sa da se vrate na kliniku nedelju dana nakon procedure. Neki hirurzi preventivno prepisuju profilaktičke antibiotike,[13] iako nema dokaza da antibiotici smanjuju rizik od infekcije implantanta.    

Kada se zatvaranje konjunktive zaceli, obično oko 4-8 nedelja od operacije, pacijenti se upućuju okulisti radi ugradnje očne proteze.

Nakon završenog lečenja pacijenti se redovno prate od strane očnog hirurga i okulariste da bi održali zdravlje ležišta proteze.[13]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Komplikacije enukleacije mogu biti intraoperativne i postoperativne.[1]

Intraoperativne komplikacije[uredi | uredi izvor]

  • Uklanjanje pogrešnog oka
  • Oštećenje ili gubitak ekstraokularnih mišića
  • Hemorrhage
  • Perforacija oka

Postoperativne komplikacije[uredi | uredi izvor]

  • Infekcija
  • Hemorrhage
  • Dehiscencija rane
  • Ekstruzija konformera
  • Kontrakcija fornice
  • Izlaganje implantata
  • Ekstruzija implantata
  • Migracija implantata
  • Ptosis
  • Bol
  • Ektropion
  • Entropion
  • Šuplji ili duboki gornji brazd
  • Proteza koja se loše uklapa
  • Enoftalmus
  • Kontraktura utičnice
  • Orbitalni celulitis

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Enucleation - EyeWiki”. eyewiki.aao.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-21. 
  2. ^ Levine MR, Pou CR, Lash RH. The 1998 Wendell Hughes Lecture. „Evisceration: is sympathetic ophthalmia a concern in the new millennium?”. Ophthal Plast Reconstr Surg. 15 (1): 4—8. .
  3. ^ a b v g Cassin, B. and Solomon, S. Dictionary of Eye Terminology. Gainesville, Florida: Triad Publishing Company, 1990.
  4. ^ „Egzenteracija”. www.mandicimandic.com. Pristupljeno 2023-08-04. 
  5. ^ a b Sami, D.; Young, S.; Petersen, R. (2007). „Perspective on orbital enucleation implants”. Surv Ophthalmol. 52 (3): 244—65. PMID 17472801. doi:10.1016/j.survophthal.2007.02.007. .
  6. ^ a b Moshfeghi, Darius M.; Moshfeghi, Andrew A.; Finger, Paul T. (2000). „Enucleation”. Surv Ophthalmol. 44 (4): 277—301. PMID 10667436. doi:10.1016/S0039-6257(99)00112-5. 
  7. ^ Zheng, Chengjie; Wu, Albert Y. (2013). „Enucleation versus Evisceration in Ocular Trauma: A Retrospective Review and Study of Current Literature”. Orbit. 32 (6): 356—61. PMID 23909276. S2CID 19665854. doi:10.3109/01676830.2013.764452. 
  8. ^ Nunery, W. R.; Cepela, M. A.; Heinz, G. W.; Zale, D.; Martin, R. T. (1993). „Extrusion rate of silicone spherical anophthalmic socket implants”. Ophthalmic Plast Reconstr Surg. 9 (2): 90—5. PMID 8323913. S2CID 7733345. doi:10.1097/00002341-199306000-00003. .
  9. ^ Custer, P. L. (2000). „Enucleation: Past, present, and future”. Ophthal Plast Reconstr Surg. 16 (5): 316—21. PMID 11021378. S2CID 29293888. doi:10.1097/00002341-200009000-00002. .
  10. ^ Guillinta, P.; Vasani, S. N.; Granet, D. B.; Kikkawa, D. O. (2003). „Prosthetic motility in pegged versus unpegged integrated porous orbital implants”. Ophthal Plast Reconstr Surg. 19 (2): 119—22. PMID 12644757. S2CID 30109158. doi:10.1097/01.IOP.0000056022.07896.06. .
  11. ^ Wladis, E. J.; Aakalu, V. K.; Sobel, R. K.; Yen, M. T.; Bilyk, J. R.; Mawn, L. A. (februar 2018). „Orbital Implants in Enucleation Surgery: A Report by the American Academy of Ophthalmology”. Ophthalmology. 125 (2): 311—317. PMID 28899574. doi:10.1016/j.ophtha.2017.08.006. .
  12. ^ Wladis, E. J.; Aakalu, V. K.; Sobel, R. K.; Yen, M. T.; Bilyk, J. R.; Mawn, L. A. (februar 2018). „Orbital Implants in Enucleation Surgery: A Report by the American Academy of Ophthalmology”. Ophthalmology. 125 (2): 311—317. PMID 28899574. doi:10.1016/j.ophtha.2017.08.006. 
  13. ^ a b Fay A, Nallasamy N, Allen RC, Bernardini FP, Bilyk JR, Cockerham K, Cruz AA, Devoto M, Dolman PJ, Dutton JJ, Jordan DR, Kersten R, Kim YD, Lucarelli MJ, McNab AA, Mombaerts I, Mourits M, Nerad J, Perry JD, Rose G, Saeed P, Seah LL, Selva D, Sivak-Callcott J, Strianese D, Verity DH; Orbital Society. (2020). „Perioperative Prophylactic Antibiotics in 1,250 Orbital Surgeries”. Ophthalmic Plast Reconstr Surg. 2020 Jul/Aug. 36 (4): 385—389. PMID 31917766. S2CID 210133748. doi:10.1097/IOP.0000000000001565. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енуклеација_ока&oldid=27442679”