Epikurov vrt
Epikur (Ἐπίκουρος, 341-270) je osnovao školu u svom vrtu koji je bio udaljen od njegove kuće pa je u poznim godinama koristio vrstu trokolice (τρικυλιστοσ) da bi do njega došao. Epikurov vrt se nalazio van gradskih zidina blizu kapije Dipilon na putu ka Platonovoj Akademiji, dok je kuća bila u demu Melite. On i njegovi sledbenici epikurejci brzo su dobili ime "filozofi iz vrta". U epikurejskoj etici, uživanje (hedonizam) se smatra životnim ciljem, kojem su podređene sve druge vrednosti. Bol je jedino zlo, a međustanja ne postoje.
| „ | Mi zadovoljstvo priznajemo za prvobitno i urođeno dobro, ono nam služi kao polazna tačka kod svake želje i izbegavanja, te k njemu uvek dolazimo kao k cilju, jer svako dobro ocenjujemo osećanjem zadovoljstva kao merilom | ” |
jedan je od Epikurovih citata. Sasvim je logično da je idealan ambijent za zadovoljstvo upravo priroda odnosno vrt.
Ovakvo filozofsko učenje podrazumevalo je intimni zajednički život (συνεβιουν), i on je ostvarivan upravo na Epikurovom imanju gde, ako vrt i kuća nisu predstavljali jedinstvenu celinu, onda su imali blisku vezu. Vrt je bio nastavak kuće. Plinije piše da je Epikur prvi imao rustični vrt in ipsa urbe (u čitavom gradu). Opisujući Epikurov vrt Seneka upotrebljava termin hortulus (baštica), a pesnik Juvenal (Decimus Iunius Iuvenalis, I i početak II veka) hortus parvus (mali vrt). Ciceron kaže:
| „ | Epikurov dom bio je mali i za Epikura, ali dovoljno veliki za jata njegovih prijatelja koji se međusobno slažu, što je slučaj i sada sa epikurejcima[1]. | ” |
Epikur je govorio da filozof ne bi trebalo da privlači mase i ovo potvrđuje time što nikada nije izlagao na Agori pa ni u gimnazijumima. Nikada nije odobravao ono što je radio Teofrast - popularna predavanja za hiljade posetilaca u Liceju. Epikurov vrt bio je nešto drugo od prostranih arboretuma gimnazijuma sa peripatosima i dromosima - zadržao je intimnost privatnog imanja. I ovde, kao i kod gimnazijuma, lako je objasniti razdvojenost kuće za stanovanje od vrta i njegovo podizanje van gradskih zidina, nedostakom prostora u gradu. Gradska kuća sa vrtom biće masovnija pojava tek u doba helenizma, mada opisa ima i znatno ranije.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ * Odnosi se na epikurejsku školu u Rimu i Fedra njenog glavara na čija predavanje je Ciceron išao.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Wycherley, R. E. (1959): The Garden of Epicurus. Phoenix, Vol. 13, No. 2 pp. 73-77. Classical Association of Canada.
- Grbić, M. (2015): Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7299-227-4