Epitafi na groblju Sadljike u Dučalovićima
| Epitafi u Dučalovićima | |
|---|---|
 Stari nadgrobni spomenici na groblju Sadljike u Dučalovićima | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Dučalovići |
| Opština | Opština Lučani |
| Država |  Srbija |
| Vreme nastanka | 19. vek - 20. vek |
Epitafi na groblju Sadljike u Dučalovićima predstavljaju značajna epigrafska svedočanstva i pouzdane rodbinske podatke preuzete sa starih nadgrobnih spomenika na centralnom groblju „Sadljike” u selu Dučalovići, Opština Lučani.[1]
Groblje Sadljike[uredi | uredi izvor]
Najstarije dučalovačko groblje, u prošlosti jedino i zajedničko za celo selo. Nalazi u centralnom delu Dučalovića, jugozapadno od Ovčara, u istoimenom zaselku.[2] Najstariji nadgrobnici su u obliku niskih vertikalno usađenih ploča, prekriveni patinom i mahovinom, sa ili bez ureza krsta. Pristup starom delu groblja onemogućen je zbog gustog rastinja, korova i šiblja. Mnogi spomenici izrađeni od sipkog peščara ostali su bez natpisana, naprsli, nahereni ili oboreni i zatrpani u prizemnim delovima.
U prošlosti, na Sadljikama su sahranjivani članovi familije Šibinac, Cvijovići, Pantelići, Radojičići, Stambolići, Vasovići, Gajovići, Gavrilovići, Čolovići i drugi. Najstariji datirani spomenik podignuti su Kruni Pantelić (†1824) i Božani Šibinac (†1827).[2]
U novije vreme u ovom groblju sahranjuju se i druge familije koje su napustile svoja teško dostupna familijarna groblja na besputnim padinama Ovčara.
Galerija[uredi | uredi izvor]
Epitafi[uredi | uredi izvor]
Spomenik Kruni Pantelić (†1824)
- Ovde počiva raba Boži. KRUNA
- supruga Jovana Pantelića iz Dučalovića
- Poživi 45 godina a prestavi se u viječnost 14 juna 1824 g. ...[2]
Spomenik Božani Šibinac (†1827)
- BOŽANA kćer Dimitrija Šibinca iz Dučalovi. Umre od 1 god. 26 aprila 1827 g.
- Spomen podiže joj otac[2]
Spomenici braći Cvijović - Gligoriju (†1840) i Vasiliju (†1840)
- ovde počiva GLIGORIJE Cvijović požive 20 g. Prestavise marta 29 u 1840. g.
- Ovi Biljeg posadi Ristivoje brat ego[2]
- ovde počiva VASILIJE Cvijović požive: 8. g. Presi 12 marta 1840. g.
- Ovi Biljeg Posadi Ristivoe brat ego.[2]
Spomenik Cmiljki Mikailović (†1845)
- CMILjKA supruga Gavrila Mikailovića
- Poživje 38 g. umrje 1845 g.[2]
Spomenik Đorđu Šibincu (†1856)
- Ovaj biljeg pokazuje hrabroga vojnika
- ĐORĐA sina Milisava Šibinca
- koji poživi 24 g.
- a preseli se u večnost 18 januara 1856 g.
- Znak udari mu svoj tužni otac ...[2]
Spomenik Jeremiji Mikailoviću (†1869)
- Priđi bliže Brate i recite Bog da Prosti
- EREMIJU sina Alekse P. Mikailovića iz Dučalovića
- koje umre u 11 oj g. neotično.
- Poginuo od svoe puške 14 Dekem: 1869 g.[2]
Spomenik Filipu Stanboliću (†1878)
- Bog da prosti Bogo ukrašenog mladića
- Blaženo upokojenog raba Božijeg FILIPA
- sina Počiv. Milosava Stanbolića
- bivšeg tobdžiju krabrog vodnika Ive klase
- koj se od 22 god. života svoga
- u vječnost Božiju prestavio aprila 1878 g. ...[2]
Spomenik Milosavu Panteliću (†1879)
- Kriste Bože upokoji i pomiluj raba tvojego
- MILOSAVA Pantelića iz Dučalovića
- koj je u svakom zadovoljstvu srećno poživio 59 g.
- a umrje 7 aprila 1879 g.
- Bog da prosti dobrog srba Milosava Pantelića
- Ovaj spomenik podigoše mu sinovi Vasilije i Miladin[2]
Spomenik Matiji Šibincu (†1879)
- Pogledajte mimo prolazeći
- koga ovde ladna zemlja skriva
- koi više nije međ živima
- kog ne gleda više stara majka
- a ucveli svojega babajka
- za kim verna supruga zajeca.
- Ovde leži Telo MATIJA
- sin Radosava Šibinca i majke Eke iz Dučalovića
- Poživi 29 g. a umre 3 avgus. 1879 go.
- Kad najbolje mogu poživeti roditeljima
- od pomoći biti kad nam naše imovno stanje
- od + dan dana sve iđaše bolje.
- Pa me stiže nemila smrt
- Oprostite mili roditelji
- ako sam vas + zašto uvredio ja
- Nemojte ni žaliti
- što je Božje
- sad moralo biti
- pa umesto mene pogledajte nato.[2]
Spomenik Jovanu Panteliću (†1889)
- Bog da prosti Blaženoupokojenog Raba Božijeg
- JOVANA P.M. Pantelića Bivšeg žitelja dučalovačkog
- koi je bio dobar kućevnik i radnik a čestiti domaćin
- Poživijo je : 54 godine a prestavi se u večnost ? januara 1889. god.
- Ovaj spomenik podigoše mu blagodobri sinovi
- Milan i Ljubomir Miladin i Milenko Grujica i Vujica i Stanimir[2]
Spomenik Nikoli Pavloviću (†1893)
- Bogda prosti upokojenog raba božijeg NIKOLU Pavlovića iz Negrišora
- Poživio je česno i poštovano domaćinski ... godina
- prestavi se u večnost 26 aprila 1893 g.
- Ovaj spomen podiže mu zet Milovan Pantelić iz Dučalovića...[2]
Spomenik Svetoliku Stančiću (†1896)
- O moj svete moj prebeli cvete
- brzo time beše ogrejalo sunce
- a idući školi na nauku smrt nemila pokosime.
- Večna kućo za koga se spremaš
- tužni grobe stani ne zarobi đaka I razreda
- SVETOLIK sin Vilipa stančića
- poživi 9 g. a prestavi se u večnost 16 Maja 1896 g.
- Ovaj spomen podiže mu Đed Ristivoje Stambolić iz duč...[2]
Spomenik Jovanu Vuloviću (†18??)
- ovde počiva JOVAN VULOVIĆ
- poživi 29 g. i pogibe s konja svoga 15 ijulija
- Ovu Bilegu udari mladoletni Todosije ego brat[2]
Spomenik Aksentiju Panteliću (†1897)
- O srodnici zemnog Sveta pročitajte Spomenik Moga kratkog veka.
- AKSENTIJE Pantelić žalosnoga sina svojih roditelja
- koji poživi 7 god. A prestavi se 2 aprila u 1897 god.
- Grobovi su vječne žizni dveri Kroz njih svako mora proći.
- Ovaj Spomen podiže otac Vasilije i majka Sovijana[2]
Spomenik Živani Čolović (†1898)
- Pred ovim spomenikom počiva
- upokojena raba Božija ŽIVANA
- druga supruga Nikole Čolovića iz Dučalovića
- poživila sa njim u braku 8 g. a od rođenja 26 g.
- Prestavi se u vječnost 6 septembra 1898 g.
- Ovaj spomen podiže joj muž Nikola.[2]
Spomenik Anđeliji Pantelić (†1899)
- ANĐELIJA
- Supruga Petra Pantelića iz Dučalovića
- Poživi 76 g. umre 22 Marta 1899 g.
- Podiže spomenik njen sin Mladen Pantelić iz Kragujevca opančar
- Utroba mi tvoja kovčeg bila
- Ti mene Majko mlekom zadoila
- Iz nadnice tvoje decu si Podigla
- za života svoga zdrave odgajila
- Rodila si Majko Te petoro dece
- dvije ćeri Majko i 3 sina Mila
- uteha su tebe bila.
- Spomenik Ti Majko Tvoj sin Mladen diže
- Došo bi Ti Često Samo da je bliže.[2]
Spomenik Kovini Rabrenović (†1899)
- O moj svete moj prebeli cvete
- brzo time beše ogrejalo sunce
- al mi odma za oblake zađe
- smrt ne mila mene već pokosi
- a na žalost mojih roditelja moga oca i majke
- Večna kućo za koga se spremaš
- tužni grobe stani ne zadomi
- dok sa rodbinom potljedni oproštaj izvršim
- KOVINA
- Ovde leži telo umrle Kovine
- supruge Mila Rabrenovića iz Loznice...
- koja je u 18 g. umrla 22 septebra 1899 g
- u selu Dučalovićima
- i koja je provela se u mladovanju 10 meseci
- Ovaj spomen podiže joj otac Čedomir i majka Ivana.[2]
Spomenik Vučku Cvetiću (†1904)
- Ovde počiva i ladna zemlja skriva dičnog Srba
- VUČKA CVETIĆA kovača iz Dučalovića
- koji časno i pošteno poživi 57 godina
- a prestavi se u večnos 2. januara 1904 g.
- Bog da mu dušu prosti.
- Ovaj spomen podiže mu sin Jovan Cvetić i supruga Julka.[2]
Spomenik Blagoju Gajoviću (†1906)
- Ovde počiva raba boži BLAGOJE GAJOVIĆ iz Dučalovića
- koi radeći poginu u Banji... g. a poginu 1906 g.
- Ovaj spomen podižu mu 2 sina Ljubinko i Milojko i supruga mu Stanija.
- Priđi bliže dragi čitatelju te pročitaj preku smrt moju i straobu moju.
- Leteći niz stenu dole u vodu đe za rad dadok život i snagu moju.[2]
Spomenik Ignjatu Panteliću (†1907)
- Pred ovim hladnim kamenom
- leže smrtni ostaci blaženo upokojenog
- IGNjATA PANTELIĆA iz Dučalovića koji poživi 60 god.
- Za vreme svog života Ignjat je kao častan i u svemu ispravan čovek.
- On je kao vojnik hrabro Branio svoju domovinu
- zašto je i odlikovan u ratovima.
- U svom selu je biran više puta za opštinskog časnika.
- Bijo je jedan od osnivača dučalovačke zemljoradničke zadruge
- a čije zadrugar do smrti ostao. Umro je 17 januara 1907. g.
- Spomen mu podiže njegov sin Miloje[2]
Spomenik Nerandži Cvijović (†1907)
- U ovom Mračnom Grobu a večnom Domu
- počivaju Smrtni Ostatci NERANDžE
- supruge Aksentija Cvijovića iz Dučalovića
- poživi 61 g. a umrla 14 Marta 1907 god.
- Spomen podiže joj sin Milenko.[2]
Spomenik Mileniji Šibinac (†1907)
- O učenici zemnog sveta
- Pročitajte Spomenik mog srednjega veka.
- Kako ja od male kolevke pa do smrti
- ne umorno svoju kuću sa svojim mužom hrabrih
- i svoje desetoro dece do vozrasti izveli
- a posle moje smrti ostavljam svoje petoro dece
- da mi spominju moje vječno ime svoje majke
- MILENIJE
- čestite domaćice Dimitrije Šibinca iz dučalovića
- koja poživi časno i poteno 45 g. do svoje smrti
- A prestavi se u večnost 17 decebra 1907 g.
- Ovaj spomen podiže joj njen muž Dimitrije
- i njena dva sina Đurđe i Milenko.[2]
Spomenik Kosti Vasoviću (†1908)
- Ovde leže smrtni ostastci KOSTE VASOVIĆA iz Dučalovića
- koji požive 60 godina časna i poštena života.
- U Srpsko Turskom ratu bijo je zastavnik i hrabar vojnik
- a kao građanin je više puta biran za opštinskog časnika.
- Poslednje godine života posvetio je napretku
- Dučalovačke zadruge i škole u Markovici.
- Kosta je umro 26 aprila u 1908 g.
- Spomen ovaj podigoše mu ćeri i zetovi
- Ljubica i Milan Šibinac
- Stanika i Živojin Nikitović
- Božana i Radomir...[2]
Spomenik Aksentiju Cvijoviću (†1909)
- AKSENTIJE CVIJOVIĆ
- rođen od roditelja Ristivoja Cvijovi: Šibinca,
- iz Dučalovića 1840. G.
- časno i pošteno poživi 69 g.
- i umro 13-V-1909.g
- i ovdeje sahranjen pred ovaj Spomenik
- a i pored svoje supruge Nerandže
- Bog damu dušu prosti.
- Ovaj Spomen podiže mu od sina Milenka,
- unuk Savo Cvijović, sa pomoću svoje dece.[2]
Spomenik Dimitriju Šibincu (†1909)
- Ovde počiva i ladna zemlja skriva
- dičnog srba čestita domaćina
- i velikog zemaljskog trudijoca
- DIMITRIJA Šibinca iz ovog sela Dučalovića
- koji je sa velikim radom i trudom sa svojom domaćicom
- zakućiše da ih spominju dok je vjeka i svjeta.
- Dimitrije je ostao siroče od godine ipo dana iza oca.
- Poživi 55 godina časno i pošteno do svoje smrti,
- a prestavi se 16 avgusta 1909 g.
- Ovaj spomen podigoše mu njegova dva sina
- Đurđe i Milenko sa njinom trudbom.[2]
Spomenik Stanislavi Stanbolić (†1910)
- Za večitu uspomenu STANISAVE
- 1-ve supruge Radomira Stanbolića iz Dučalovića
- koja u najlepše doba u 20 god. Mladosti
- umre 3 avgusta 1910 g.
- ostavljajući za sobom sina Jovana od 8 meseci.
- Ovaj spomen podiže joj muž Radomir Stanbolić.[2]
Spomenik Cveti Pantelić (†1911)
- Ovde vene lepo cveće koga otac i majka više videti neće.
- CVETU edinu ćerku Tijane i Miladina J Pantelića iz Dučalovića
- koja je u najlepšem cvetu u 13 god. svog mlađanog života
- prestavila se 8 decembra 1911 g. sahrani se ovde pored svoi drugari.
- Ovaj večni spomen podigoše joj roditelji
- Tijana Miladin i stric Stanimir J. Pantelić.[2]
Spomenik Anki Stanbolić (†1913)
- Ovde vene lepo cveće
- koga tužna Majka Više Videti neće
- ANKU ćerku Ljubomira i Jelenke Stanbolića.
- Koju pokosi smrtna Kosa
- ne požali štoje rosa
- kao cvetak kad popane slana
- Mene mladu u malo zemana.
- Uvenuh kao pitoma Ruža u 19. g:
- Mladosti svoje 15 februara 1913 g.
- Spomen joj podiže otac Ljubomir i majka Jelenka i brat Zdravko[2]
Spomenik Petroniju Panteliću (†1913)
- PETRONIJE (Pantelić) drugi sin Nedeljka
- Koji poživi 24 g. a braneći svoju otadžbinu ranjen na položaju „Drenjak“
- od iste rane umro je u Prizrenu 1913. g. i tamo je sahranjen.
- I posle svoje smrti ostavio je ženu Zorku i ćerku Milomirku,
- koje su pomrle oko 1917 g. a sahranjene su u Turičko groblje.
- Ocu majci i braći ovaj spomen podiže:
- Budimir Pantelić, sa ženom Borikom i sinovima:
- Milomirom, Pantelijom i Nedeljkom
- (P.T.D.P.)[2]
Spomenik Vidosavu Mandiću (†1913)
- Priđi bliže mili čitaoc
- te pročitaj Tužni Spomenik
- dična srba krabrog ratoborca
- VIDOSAVA MANDIĆA iz Dučalovića.
- Bivši kaplar stalnog kadra
- koi časno poživi 22 g. a umre 1913 god.
- Spomen podiže otac Janko[2]
Spomenik Caji Nikitović (†1914)
- Ovaj spomenik nad grobovima njezinih dveju ćeriju Milenke i Marije
- Pokazuje Ivu suprugu Živojina Nikitovića ovdašnjeg
- u svojoj 36 god. svoga života ostavi nas petoro nejake dece
- da večito tugujemo za njom i pristajemo za tuđima majkama
- i da pravimo od nemajke majku.
- Naša mila i nikad prežaljena CAJA poginula je 7 januara 1914 god.
- na mostu S.D.Ž. u Ovčar banji gde joj je posmrtni ostatak
- srušen u reku Moravu i u njoj istoj večno ostao.
- Ožalošćen muž Živojin Nikitović, sestre Ljubica i Božana
- zetovi Milan Šibinac kaf. ovdašnji Vladimir... ekonom u Bakijonici
- i njezina dva sina i tri ćerke Bogdan i Vasilije Mira Dafina i Todora...[2]
Spomenik Zdravku Radojičiću (†1914)
- Ova strana nek podseća svakog srbina
- kada ZDRAVKO Radojičić vojnik I čete I bat. X puka I poziva
- junački pogibe sa Aust. vojskom u Pričinoviću
- u 30-toj g. 6. septembra 1914.g.
- Spomen podiže supruga Krstina.[2]
Spomenik Dragutinu Radojičiću (†1914)
- Vidi brate uspomenu moju
- uspomenu na sestrinom grobu
- DRAGUTIN Radojičić iz Dučalovića
- vojnik stal kadra I Čete I Bat. pogibe u 22 god.
- na položaju Komatici 10 Nov. 1914.[2]
Spomenik Ljubomiru Stamboliću (†1914)
- Ovaj spomenik pozdravlja svakog rodoljub
- koji su odani čuvati veru hrišćansku u svojoj Otadžbini.
- Ovako junački protiv neprijatelja svoj život položiti
- LjUBOMIR Stambolić iz Dučalovića, vojnik I čet. 10 puk. III poziva
- hrabro boreći se za veru Kralj: i otadžbinu
- protiv Turske Bugarske i Austro-Madžarske.
- Herojski Pogibe 24 Noem. 1914. g kod Smedereva
- položaj Kamen-dol gde je i sahranjen.
- U 47. god. svog života ostavi suprugu Jelenku
- i decu koji mu ovaj spomen podigoše.[2]
Spomenik kamenorescu Milinku Cvijoviću (†1915)
- MILINKO CVIJOVIĆ
- bivši kamenorezac nadgrobnig spomenika
- rođen od roditelja
- Nerandže i Aksentija R. Cvijovića iz Dučalovića 1863. g.
- poživi 52 g. i umreje 10. II 1915. g.
- ovde je sahranjen pred ovaj spomenik
- a pored svoje majke Nerandže Bog damu dušu prosti:
- Ovaj spomen podiže mu: sin Savo Cvijović, sa svoje dece.[2]
Spomenik Ljubomiru Jeliću (†1915)
- Pod ovim kamenom počiva telo LjUBOMIRA Jelića iz Dučalovića
- koji poživi 50 g. a kao vojnik obveznik bijo na Drini u posled. odbrani.
- Tamo se razboleo, došao kući gde posle dužeg bolovanja
- ispusti svoju napaćenu dušu 26 Aprila 1915. Bog da mu dušu prosti.
- Spomen mu podižu supruga Ana i poćerka Stana i zet Ljubisav Sudimac kovač.[2]
Spomenik Stojanu Radojičiću (†1915)
- STOJAN Radojičić iz Dučalovića
- Poživi 55 god. a kao rabadžiju
- pregaziše ga kola u Kruševcu
- septembra 1915.g. Tamo je sahranjen.
- Pisa T.D.P.[2]
Spomenik Radovanu Radoičiću (†1915) i Radosavu Mandiću (†1915)
- Ovaj spomen pokazuje ime RADOVAN
- sin Vasilija i Krstine Radoičića iz Dučalovića
- vojnik Kruševačke rezerne trupe koji poživi 20 god.
- a braneći otadžbinu pogibe kroz Albaniju Novembra 1915.g.
- Tamo je sahr. Bog da ga prosti.
- Ova strana pokazuje RADOSAVA Mandića iz Dučalovića
- koji učestovo u ratu 1912 1913 i 1914 g.
- koga zarobiše neprijatelji i sprovedoše u ropstvo
- u Mađarsku i tu je umro 1915 g.[2]
Spomenik Nedeljku Stojanoviću (†1916)
- Ovaj spomenik pokazuje ime upokojenoga
- NEDELjKA Stojanovića iz Dučalovića koji poživi 19 g.
- Bivši regrut dopunskog Bataljona 10 puka
- pri ostupanju naše vojske od Aust. pogibe kroz Albaniju 25 nov. 1916. god.
- Ovaj spomenik podiže mu majka Marica Stojanović[2]
Spomenik Miloju Panteliću (†1918)
- Ovaj spomenik pokazuje večni dom srbskog vojnika
- hrabrog ratnika a pok. MILOJA PANTELIĆA iz Dučalovića.
- redov 10 puka 3 poziva učestova u sve ratove.
- Kao dobar i pošten među svojim drugovima komšijama
- lepo je poživeo 49 god. a prestavi se u večnost 10 oktom. 1918 g.
- Bogda mu dušu prosti.
- Spomen mu podigoše za dugo sećanje sin Ratko i supruga Cana 1935.[2]
Spomenik Tihomiru Panteliću (†1919)
- TIHOMIR Lj PANTELIĆ iz Dučalovića
- 1900 g. ponosit mladić svoje okoline,
- koji je kao ljubitelj svoje otadžbine u svojih 19 g.
- učestvovao u ustanku hrabre Kablarske komitske družine,
- na kome je putu i život svoj priložijo na oltar svoje otadžbine,
- ostavljajući za sobom ožalošćenu majku Krstinu,
- oca Ljubomira braću Radivoja i Momira[2]
Spomenik Milanu Mandiću (†1922)
- Tek što počeh raditi
- očevinu krabriti
- pokosi me smrtna kosa
- ne požali što sam rosa.
- ovde je MILAN sin Ilinke i p. Obrada mandića iz dučalovića
- koji poživi 13 god. a umre marta 1922 go.
- Bog da mu dušu prosti
- ovaj spomen podigoše mu majka Ilinka sestra Stana i zet Aksentije pantelić.[2]
Spomenik Marjanu Radojičiću (†1922)
- Ovaj spomen pokazuje večiti dom
- neumornog radnika i majstora
- MARJANA RADOJIČIĆA iz Dučalovića
- koji je večito radijo kao majstor
- i u borbi za svoju decu sa svojom domaćicom
- koji je uvek imao simpatiju ljudi kao prvi čovek
- Poživi 42. g. a umre 15. IX 1922 god.
- Ovaj Spomen podiže supruga Risimija sin Ilija i snaja.[2]
Spomenici supružnicima Mijailu (†1923) i Savki Stambolić (†1929)
- Ovaj spomen pokazuje večiti dom
- neumornog zemnog trudbenika radnika
- MIJAJILA Stambolića iz Dučalovića
- koji sa malom imovinom se borijo svojega ovi zemnog veka do smrti svoje
- a svojim komšijama a i dobrim građanima uvek časno sarađivao
- koji poživi 80 g. a prestavi se u večnost 20 Novembra 1923 god.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomenik podiže mu iz poštovanja i zasluge roditeljske
- ožalošćeni mu njegov sinovac Zdravko sa svojom majkom Jelenkom
- i domaćicom Milevom i decom[2]
- Ovde počivaju Smrtni ostatci SAVKE
- supruge poč Mijajila Stambolića iz Dučalovića
- koja časno i pošteno poživi 80 god.
- A prestavi se u večnost 30 januara 1929 god.
- Bogda joj dušu prosti
- Ovaj spomen podigoše joj njeni iz poštovanja i zasluge roditeljske
- ožalošćeni joj sinovac Zdravko sa svojom majkom Jelenkom
- domaćicom Milevom i decom.[2]
Spomenik Miladinu Panteliću (†1924)
- Ovaj spomenik pokazuje večiti dom neumornog zemnog trudbenika
- MILADIN J. PANTELIĆA iz Dučalovića
- koji je kao prvi među građanima više puta biran za opšti. Časnika
- na kojoj je dužnosti bijo vrlo revnosan.
- U partiskom gledištu bio je vatren Radikalac,
- i uopšte kao prvak u opš. Dučalovskoj.
- Poživi 53 godine a prestavi se u večnost 3 oktombra 1924 g.
- Ovom hladnom stenom, za večitu uspomenu obeležiše mu grob
- njegov jedini sin Milutin supruga Tijanja i snaha Leposava.[2]
Spomenik Stoji Vasović (†1924)
- Ovde počiva telo dične domaćice neumorne radnice
- STOJE supruge pok. Matija Vasovića iz Dučalovića
- koja poživi 88 god. a predade se Materi zemlji 24-XI-1924 god.
- posle svoje smrti ostavi 3 sina 3 ćerke 18 unučadi i 20 praunučadi
- ovaj spomen podiže joj iz poštovanja i zasluge roditeljske
- sinovi Velimir Stanko i Dragutin Vasović[2]
Spomenik Zorki Prodanović (†1926)
- Mlađano čedo kao rosa plava
- pred ovom stenom i u grobu spava
- ZORKA kći Radosave i Srećka Prodanovića iz Dučalovića
- koja im rano uvenu kao cveće kad povene slana
- a poživela 3 god. i 11 meseci.
- Prestavi se u večnost 26 februara 1926 g.
- Bog da joj dušu prosti.
- Ovaj spomen podigoše joj roditelji Srećko i Radosava i baba joj Draginja.[2]
Spomenik Milošu Vuloviću (†1929)
- Mlađano čedo ko rosa prava
- pred ovom stenom u grobu spava.
- roditeljske ne gledeć suze
- anđeo Boži knebu ga uze
- MILOŠA zvanog MILE
- sina nikole i miljanke vulovića iz dučalovića.
- rođen 12 Oktom. 1929 g. a na veliku tugu i žalos
- svojih Roditelja i braća umre 3 j 1934 g.
- Spomen mu podigoše roditelji
- i braća Tihomir đak III god. učiteljske škole i Vitomir đak[2]
Spomenik Ani Jelić (†1933)
- Ovde počiva naša mila i nikad prežaljena upokoj
- ANA-DACA supruga poč. Ljubomira Jelića iz Dučalovića.
- Koja časno i pošteno poživi 83 god. a umre 20 nove. 193Z. g.
- Bog da joj dušu prosti Pisa Tih Petronijević[2]
Spomenik Milici Šibinac (†1935)
- O mili učenici zemnog sveta,
- pročitajte spomen mog kratkog veka,
- kao cveće kad povene slana
- mene tužnu od malo zemana
- pokri zemlja i zelena trava
- MILICU
- suprugu Radisava Šibinca iz Dučalovića
- u 1935. g. umrla 4 februara 1935 god.
- Kao majka siročadi dvoje
- čitaoče to žalosno to je
- dragi brate priđi malo bliže
- pa pročitaj ko spomen podiže.
- Moj Ljubiša a i moja Raja
- sećaju se gde im trune maja
- gde im trune najpreče na svetu
- u mladosti u najlepšem cvetu
- Spomen podigoše dvoje siročadi
- sa ocom Radisavom.[2]
Spomenik Angelini Popović (†1938)
- Ovde vene lepo cveće koga otac i majka videti neće
- ANGELINA kći Senije i Velimira Vasovića
- a supruga Vasilija Popovića iz Dučalovića,
- Koja svoje mladosti poživi 18 g. „u 6 meseci"
- a umre 9 maja 1938. g.
- Pozdrav Dragi Moj druže Vasilije Mili roditelji,
- danas dođe vreme dase pozdravimo, jer polazim na onaj svet.
- Za vreme moga života svršila sam osnovnu i domaću školu
- kao odlična učenica u Markovici.
- Zbogom vaša Gina Popović[2]
Spomenik Leposavi Šibinac (†1939)
- Spomen ovaj što mi pravi grobu lada
- pokazuje rode mili da ja umreh mlada
- LEPOSAVA
- kći Vasilije i Jovana Šibinca
- rođena 1921 g. a umrla 1939 g.
- Spomen joj podigoše majka Vasilija
- brat Ratko snaja Lena.[2]
Spomenik Ljubisavu Sudimcu (†1940)
- LjUBISAV SUDIMAC, kovač iz Dučalovića.
- Rođen od oca Davida i majke Aleksije Sudimac,
- iz sela Ćelija okr. rasinskog.
- Koji poživi 53 g. a kao mladić doselijo ovde u dučaloviće
- gde umre 23 februara 1940 g. i ovde je sahranjen Bog da ga prosti.
- Ovaj spomen podigoše mu supruga Darinka i sinovi
- Milorad, Dušan, Živojin i Stanko.[2]
Spomenik Milošu Mandiću (†1943)
- Ovde leži lepo cveće koje otac i majka više nikada videti neće
- MILOŠ sin Stanojke i Radojka Mandića iz Dučalovića
- poživi 10 g. a umre 11-H-1943 g. kao I đak I razreda osn. škole.
- Ovaj spomen podigoše mu otac Radojko i majka Stanojka i baba Anoka.[2]
Spomenik Jovici (†1941) i Ljubici (†1949) Marinković
- O mili rode, priđi bliže meni ovde,
- te pročitaj ova slova gde počiva mladost moja,
- obadvoje smo bili mali, kada su nas ovde zakopali.
- Jovicu i Ljubicu zlatnu decu
- Milunke i Srećka Marinkovića iz Dučalovića
- koja su rođena JOVICA 15-12-1939. umro 8-IV-1941. g.
- a LjUBICA 19-HII-1949. g.
- i Ljubica je sahranjena ovde sa leve strane pored brata Jovice.
- Draga naša mila i nikad ne prežaljena deco Jovica i Ljubica,
- primite ovaj nadgrobni spomenik
- što vi podigoše vaši ožalošćeni roditelji Milunka i Srećko
- sa pomoću vaših: braće i sestara a naših
- sinova i kćeriju: Damljana, Danke, Danice, Dragojle i Branka.[2]
Spomenik supružnicima Ristu (†1944) i Risti Đorđević (†1945)
- Ovde počiva RISTO Đorđević rođ. 1849. g. a umro 17-V-1944. g.
- i supruga mu RISTA Đorđević rođ. 1861. g. a umrla 1945. g.
- Spomen podižu im sinovi Mato i Anto iz Amerike
- unuk Dragan snaje: Mileva i Mikajina
- Risto je rođen u selu VAPI kod Sjenice
- i preseli se sa svojom porodicom ovde u Dučaloviće 1916 g.
- i Rista je rođena u Vapi od porodice Gemalja[2]
Spomenik kamenorescu Velimiru Panteliću (†1962)
- Ovde saranj[en]
- VELIMIR PANTELIĆ
- biv[ši] zemljo[radnik] i majstor.
- Rođ[en] 1895. god
- Umro 1962 god
- Spomen sam sebe ispisa i uradi...[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa ab av ag ad ađ ae až az ai aj ak al alj am an anj ao ap ar as at ać au af ah ac ač adž aš Pantelić, Dragomir (1995). Kamena hronika Dučalovića. Čačak: Mesna zajednica Dučalovići; Grafika JUREŠ.
- ^ Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Nadgrobni spomenici Dragačeva : katalog izmeštenih i zaštićenih dragačevskih nadgrobnih spomenika u Guči. Kraljevo: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo. 1984.
- Marinković, Radovan M (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Litopapir.
- Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Pantelić, Dragomir (1995). Kamena hronika Dučalovića. Čačak: Mesna zajednica Dučalovići; Grafika JUREŠ.
- Nikolić, Radojko (1998). Kamenopisci narodnog obraza : kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir.
- Dragačevo : naselja, poreklo stanovništva, običaji. Beograd: Službeni glasnik : SANU. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Slavković, Joviša M. (2017). Stanovništvo Dragačeva. Guča: Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.
