Епитафи на гробљу Садљике у Дучаловићима
Епитафи у Дучаловићима | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Дучаловићи |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век - 20. век |
Епитафи на гробљу Садљике у Дучаловићима представљају значајна епиграфска сведочанства и поуздане родбинске податке преузете са старих надгробних споменика на централном гробљу „Садљике” у селу Дучаловићи, Општина Лучани.[1]
Гробље Садљике
[уреди | уреди извор]Најстарије дучаловачко гробље, у прошлости једино и заједничко за цело село. Налази у централном делу Дучаловића, југозападно од Овчара, у истоименом заселку.[2] Најстарији надгробници су у облику ниских вертикално усађених плоча, прекривени патином и маховином, са или без уреза крста. Приступ старом делу гробља онемогућен је због густог растиња, корова и шибља. Многи споменици израђени од сипког пешчара остали су без натписана, напрсли, нахерени или оборени и затрпани у приземним деловима.
У прошлости, на Садљикама су сахрањивани чланови фамилије Шибинац, Цвијовићи, Пантелићи, Радојичићи, Стамболићи, Васовићи, Гајовићи, Гавриловићи, Чоловићи и други. Најстарији датирани споменик подигнути су Круни Пантелић (†1824) и Божани Шибинац (†1827).[2]
У новије време у овом гробљу сахрањују се и друге фамилије које су напустиле своја тешко доступна фамилијарна гробља на беспутним падинама Овчара.
Галерија
[уреди | уреди извор]Епитафи
[уреди | уреди извор]Споменик Круни Пантелић (†1824)
- Овде почива раба Божи. КРУНА
- супруга Јована Пантелића из Дучаловића
- Поживи 45 година а престави се у вијечност 14 јуна 1824 г. ...[2]
Споменик Божани Шибинац (†1827)
- БОЖАНА кћер Димитрија Шибинца из Дучалови. Умре од 1 год. 26 априла 1827 г.
- Спомен подиже јој отац[2]
Споменици браћи Цвијовић - Глигорију (†1840) и Василију (†1840)
- овде почива ГЛИГОРИЈЕ Цвијовић поживе 20 г. Престависе марта 29 у 1840. г.
- Ови Биљег посади Ристивоје брат его[2]
- овде почива ВАСИЛИЈЕ Цвијовић поживе: 8. г. Преси 12 марта 1840. г.
- Ови Биљег Посади Ристивое брат его.[2]
Споменик Цмиљки Микаиловић (†1845)
- ЦМИЉКА супруга Гаврила Микаиловића
- Поживје 38 г. умрје 1845 г.[2]
Споменик Ђорђу Шибинцу (†1856)
- Овај биљег показује храброга војника
- ЂОРЂА сина Милисава Шибинца
- који поживи 24 г.
- а пресели се у вечност 18 јануара 1856 г.
- Знак удари му свој тужни отац ...[2]
Споменик Јеремији Микаиловићу (†1869)
- Приђи ближе Брате и реците Бог да Прости
- ЕРЕМИЈУ сина Алексе П. Микаиловића из Дучаловића
- које умре у 11 ој г. неотично.
- Погинуо од свое пушке 14 Декем: 1869 г.[2]
Споменик Филипу Станболићу (†1878)
- Бог да прости Бого украшеног младића
- Блажено упокојеног раба Божијег ФИЛИПА
- сина Почив. Милосава Станболића
- бившег тобџију краброг водника Iве класе
- кој се од 22 год. живота свога
- у вјечност Божију преставио априла 1878 г. ...[2]
Споменик Милосаву Пантелићу (†1879)
- Кристе Боже упокоји и помилуј раба твојего
- МИЛОСАВА Пантелића из Дучаловића
- кој је у сваком задовољству срећно поживио 59 г.
- а умрје 7 априла 1879 г.
- Бог да прости доброг срба Милосава Пантелића
- Овај споменик подигоше му синови Василије и Миладин[2]
Споменик Матији Шибинцу (†1879)
- Погледајте мимо пролазећи
- кога овде ладна земља скрива
- кои више није међ живима
- ког не гледа више стара мајка
- а уцвели својега бабајка
- за ким верна супруга зајеца.
- Овде лежи Тело МАТИЈА
- син Радосава Шибинца и мајке Еке из Дучаловића
- Поживи 29 г. а умре 3 авгус. 1879 го.
- Кад најбоље могу поживети родитељима
- од помоћи бити кад нам наше имовно стање
- од + дан дана све иђаше боље.
- Па ме стиже немила смрт
- Опростите мили родитељи
- ако сам вас + зашто увредио ја
- Немојте ни жалити
- што је Божје
- сад морало бити
- па уместо мене погледајте нато.[2]
Споменик Јовану Пантелићу (†1889)
- Бог да прости Блаженоупокојеног Раба Божијег
- ЈОВАНА П.М. Пантелића Бившег житеља дучаловачког
- кои је био добар кућевник и радник а честити домаћин
- Поживијо је : 54 године а престави се у вечност ? јануара 1889. год.
- Овај споменик подигоше му благодобри синови
- Милан и Љубомир Миладин и Миленко Грујица и Вујица и Станимир[2]
Споменик Николи Павловићу (†1893)
- Богда прости упокојеног раба божијег НИКОЛУ Павловића из Негришора
- Поживио је чесно и поштовано домаћински ... година
- престави се у вечност 26 априла 1893 г.
- Овај спомен подиже му зет Милован Пантелић из Дучаловића...[2]
Споменик Светолику Станчићу (†1896)
- О мој свете мој пребели цвете
- брзо тиме беше огрејало сунце
- а идући школи на науку смрт немила покосиме.
- Вечна кућо за кога се спремаш
- тужни гробе стани не зароби ђака I разреда
- СВЕТОЛИК син Вилипа станчића
- поживи 9 г. а престави се у вечност 16 Маја 1896 г.
- Овај спомен подиже му Ђед Ристивоје Стамболић из дуч...[2]
Споменик Јовану Вуловићу (†18??)
- овде почива ЈОВАН ВУЛОВИЋ
- поживи 29 г. и погибе с коња свога 15 ијулија
- Ову Билегу удари младолетни Тодосије его брат[2]
Споменик Аксентију Пантелићу (†1897)
- О сродници земног Света прочитајте Споменик Мога кратког века.
- АКСЕНТИЈЕ Пантелић жалоснога сина својих родитеља
- који поживи 7 год. А престави се 2 априла у 1897 год.
- Гробови су вјечне жизни двери Кроз њих свако мора проћи.
- Овај Спомен подиже отац Василије и мајка Совијана[2]
Споменик Живани Чоловић (†1898)
- Пред овим спомеником почива
- упокојена раба Божија ЖИВАНА
- друга супруга Николе Чоловића из Дучаловића
- поживила са њим у браку 8 г. а од рођења 26 г.
- Престави се у вјечност 6 септембра 1898 г.
- Овај спомен подиже јој муж Никола.[2]
Споменик Анђелији Пантелић (†1899)
- АНЂЕЛИЈА
- Супруга Петра Пантелића из Дучаловића
- Поживи 76 г. умре 22 Марта 1899 г.
- Подиже споменик њен син Младен Пантелић из Крагујевца опанчар
- Утроба ми твоја ковчег била
- Ти мене Мајко млеком задоила
- Из наднице твоје децу си Подигла
- за живота свога здраве одгајила
- Родила си Мајко Те петоро деце
- двије ћери Мајко и 3 сина Мила
- утеха су тебе била.
- Споменик Ти Мајко Твој син Младен диже
- Дошо би Ти Често Само да је ближе.[2]
Споменик Ковини Рабреновић (†1899)
- О мој свете мој пребели цвете
- брзо тиме беше огрејало сунце
- ал ми одма за облаке зађе
- смрт не мила мене већ покоси
- а на жалост мојих родитеља мога оца и мајке
- Вечна кућо за кога се спремаш
- тужни гробе стани не задоми
- док са родбином потљедни опроштај извршим
- КОВИНА
- Овде лежи тело умрле Ковине
- супруге Мила Рабреновића из Лознице...
- која је у 18 г. умрла 22 септебра 1899 г
- у селу Дучаловићима
- и која је провела се у младовању 10 месеци
- Овај спомен подиже јој отац Чедомир и мајка Ивана.[2]
Споменик Вучку Цветићу (†1904)
- Овде почива и ладна земља скрива дичног Срба
- ВУЧКА ЦВЕТИЋА ковача из Дучаловића
- који часно и поштено поживи 57 година
- а престави се у вечнос 2. јануара 1904 г.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подиже му син Јован Цветић и супруга Јулка.[2]
Споменик Благоју Гајовићу (†1906)
- Овде почива раба божи БЛАГОЈЕ ГАЈОВИЋ из Дучаловића
- кои радећи погину у Бањи... г. а погину 1906 г.
- Овај спомен подижу му 2 сина Љубинко и Милојко и супруга му Станија.
- Приђи ближе драги читатељу те прочитај преку смрт моју и страобу моју.
- Летећи низ стену доле у воду ђе за рад дадок живот и снагу моју.[2]
Споменик Игњату Пантелићу (†1907)
- Пред овим хладним каменом
- леже смртни остаци блажено упокојеног
- ИГЊАТА ПАНТЕЛИЋА из Дучаловића који поживи 60 год.
- За време свог живота Игњат је као частан и у свему исправан човек.
- Он је као војник храбро Бранио своју домовину
- зашто је и одликован у ратовима.
- У свом селу је биран више пута за општинског часника.
- Бијо је један од оснивача дучаловачке земљорадничке задруге
- а чије задругар до смрти остао. Умро је 17 јануара 1907. г.
- Спомен му подиже његов син Милоје[2]
Споменик Неранџи Цвијовић (†1907)
- У овом Мрачном Гробу а вечном Дому
- почивају Смртни Остатци НЕРАНЏЕ
- супруге Аксентија Цвијовића из Дучаловића
- поживи 61 г. а умрла 14 Марта 1907 год.
- Спомен подиже јој син Миленко.[2]
Споменик Миленији Шибинац (†1907)
- О ученици земног света
- Прочитајте Споменик мог средњега века.
- Како ја од мале колевке па до смрти
- не уморно своју кућу са својим мужом храбрих
- и своје десеторо деце до возрасти извели
- а после моје смрти остављам своје петоро деце
- да ми спомињу моје вјечно име своје мајке
- МИЛЕНИЈЕ
- честите домаћице Димитрије Шибинца из дучаловића
- која поживи часно и потено 45 г. до своје смрти
- А престави се у вечност 17 децебра 1907 г.
- Овај спомен подиже јој њен муж Димитрије
- и њена два сина Ђурђе и Миленко.[2]
Споменик Кости Васовићу (†1908)
- Овде леже смртни остастци КОСТЕ ВАСОВИЋА из Дучаловића
- који поживе 60 година часна и поштена живота.
- У Српско Турском рату бијо је заставник и храбар војник
- а као грађанин је више пута биран за општинског часника.
- Последње године живота посветио је напретку
- Дучаловачке задруге и школе у Марковици.
- Коста је умро 26 априла у 1908 г.
- Спомен овај подигоше му ћери и зетови
- Љубица и Милан Шибинац
- Станика и Живојин Никитовић
- Божана и Радомир...[2]
Споменик Аксентију Цвијовићу (†1909)
- АКСЕНТИЈЕ ЦВИЈОВИЋ
- рођен од родитеља Ристивоја Цвијови: Шибинца,
- из Дучаловића 1840. Г.
- часно и поштено поживи 69 г.
- и умро 13-V-1909.г
- и овдеје сахрањен пред овај Споменик
- а и поред своје супруге Неранџе
- Бог даму душу прости.
- Овај Спомен подиже му од сина Миленка,
- унук Саво Цвијовић, са помоћу своје деце.[2]
Споменик Димитрију Шибинцу (†1909)
- Овде почива и ладна земља скрива
- дичног срба честита домаћина
- и великог земаљског трудијоца
- ДИМИТРИЈА Шибинца из овог села Дучаловића
- који је са великим радом и трудом са својом домаћицом
- закућише да их спомињу док је вјека и свјета.
- Димитрије је остао сироче од године ипо дана иза оца.
- Поживи 55 година часно и поштено до своје смрти,
- а престави се 16 августа 1909 г.
- Овај спомен подигоше му његова два сина
- Ђурђе и Миленко са њином трудбом.[2]
Споменик Станислави Станболић (†1910)
- За вечиту успомену СТАНИСАВЕ
- 1-ве супруге Радомира Станболића из Дучаловића
- која у најлепше доба у 20 год. Младости
- умре 3 августа 1910 г.
- остављајући за собом сина Јована од 8 месеци.
- Овај спомен подиже јој муж Радомир Станболић.[2]
Споменик Цвети Пантелић (†1911)
- Овде вене лепо цвеће кога отац и мајка више видети неће.
- ЦВЕТУ едину ћерку Тијане и Миладина Ј Пантелића из Дучаловића
- која је у најлепшем цвету у 13 год. свог млађаног живота
- преставила се 8 децембра 1911 г. сахрани се овде поред свои другари.
- Овај вечни спомен подигоше јој родитељи
- Тијана Миладин и стриц Станимир Ј. Пантелић.[2]
Споменик Анки Станболић (†1913)
- Овде вене лепо цвеће
- кога тужна Мајка Више Видети неће
- АНКУ ћерку Љубомира и Јеленке Станболића.
- Коју покоси смртна Коса
- не пожали штоје роса
- као цветак кад попане слана
- Мене младу у мало земана.
- Увенух као питома Ружа у 19. г:
- Младости своје 15 фебруара 1913 г.
- Спомен јој подиже отац Љубомир и мајка Јеленка и брат Здравко[2]
Споменик Петронију Пантелићу (†1913)
- ПЕТРОНИЈЕ (Пантелић) други син Недељка
- Који поживи 24 г. а бранећи своју отаџбину рањен на положају „Дрењак“
- од исте ране умро је у Призрену 1913. г. и тамо је сахрањен.
- И после своје смрти оставио је жену Зорку и ћерку Миломирку,
- које су помрле око 1917 г. а сахрањене су у Туричко гробље.
- Оцу мајци и браћи овај спомен подиже:
- Будимир Пантелић, са женом Бориком и синовима:
- Миломиром, Пантелијом и Недељком
- (П.Т.Д.П.)[2]
Споменик Видосаву Мандићу (†1913)
- Приђи ближе мили читаоц
- те прочитај Тужни Споменик
- дична срба краброг ратоборца
- ВИДОСАВА МАНДИЋА из Дучаловића.
- Бивши каплар сталног кадра
- кои часно поживи 22 г. а умре 1913 год.
- Спомен подиже отац Јанко[2]
Споменик Цаји Никитовић (†1914)
- Овај споменик над гробовима њезиних двеју ћерију Миленке и Марије
- Показује Iву супругу Живојина Никитовића овдашњег
- у својој 36 год. свога живота остави нас петоро нејаке деце
- да вечито тугујемо за њом и пристајемо за туђима мајкама
- и да правимо од немајке мајку.
- Наша мила и никад прежаљена ЦАЈА погинула је 7 јануара 1914 год.
- на мосту С.Д.Ж. у Овчар бањи где јој је посмртни остатак
- срушен у реку Мораву и у њој истој вечно остао.
- Ожалошћен муж Живојин Никитовић, сестре Љубица и Божана
- зетови Милан Шибинац каф. овдашњи Владимир... економ у Бакијоници
- и њезина два сина и три ћерке Богдан и Василије Мира Дафина и Тодора...[2]
Споменик Здравку Радојичићу (†1914)
- Ова страна нек подсећа сваког србина
- када ЗДРАВКО Радојичић војник I чете I бат. X пука I позива
- јуначки погибе са Ауст. војском у Причиновићу
- у 30-тој г. 6. септембра 1914.г.
- Спомен подиже супруга Крстина.[2]
Споменик Драгутину Радојичићу (†1914)
- Види брате успомену моју
- успомену на сестрином гробу
- ДРАГУТИН Радојичић из Дучаловића
- војник стал кадра I Чете I Бат. погибе у 22 год.
- на положају Коматици 10 Нов. 1914.[2]
Споменик Љубомиру Стамболићу (†1914)
- Овај споменик поздравља сваког родољуб
- који су одани чувати веру хришћанску у својој Отаџбини.
- Овако јуначки против непријатеља свој живот положити
- ЉУБОМИР Стамболић из Дучаловића, војник I чет. 10 пук. III позива
- храбро борећи се за веру Краљ: и отаџбину
- против Турске Бугарске и Аустро-Маџарске.
- Херојски Погибе 24 Ноем. 1914. г код Смедерева
- положај Камен-дол где је и сахрањен.
- У 47. год. свог живота остави супругу Јеленку
- и децу који му овај спомен подигоше.[2]
Споменик каменоресцу Милинку Цвијовићу (†1915)
- МИЛИНКО ЦВИЈОВИЋ
- бивши каменорезац надгробниг споменика
- рођен од родитеља
- Неранџе и Аксентија Р. Цвијовића из Дучаловића 1863. г.
- поживи 52 г. и умреје 10. II 1915. г.
- овде је сахрањен пред овај споменик
- а поред своје мајке Неранџе Бог даму душу прости:
- Овај спомен подиже му: син Саво Цвијовић, са своје деце.[2]
Споменик Љубомиру Јелићу (†1915)
- Под овим каменом почива тело ЉУБОМИРА Јелића из Дучаловића
- који поживи 50 г. а као војник обвезник бијо на Дрини у послед. одбрани.
- Тамо се разболео, дошао кући где после дужег боловања
- испусти своју напаћену душу 26 Априла 1915. Бог да му душу прости.
- Спомен му подижу супруга Ана и поћерка Стана и зет Љубисав Судимац ковач.[2]
Споменик Стојану Радојичићу (†1915)
- СТОЈАН Радојичић из Дучаловића
- Поживи 55 год. а као рабаџију
- прегазише га кола у Крушевцу
- септембра 1915.г. Тамо је сахрањен.
- Писа Т.Д.П.[2]
Споменик Радовану Радоичићу (†1915) и Радосаву Мандићу (†1915)
- Овај спомен показује име РАДОВАН
- син Василија и Крстине Радоичића из Дучаловића
- војник Крушевачке резерне трупе који поживи 20 год.
- а бранећи отаџбину погибе кроз Албанију Новембра 1915.г.
- Тамо је сахр. Бог да га прости.
- Ова страна показује РАДОСАВА Мандића из Дучаловића
- који учестово у рату 1912 1913 и 1914 г.
- кога заробише непријатељи и спроведоше у ропство
- у Мађарску и ту је умро 1915 г.[2]
Споменик Недељку Стојановићу (†1916)
- Овај споменик показује име упокојенога
- НЕДЕЉКА Стојановића из Дучаловића који поживи 19 г.
- Бивши регрут допунског Батаљона 10 пука
- при оступању наше војске од Ауст. погибе кроз Албанију 25 нов. 1916. год.
- Овај споменик подиже му мајка Марица Стојановић[2]
Споменик Милоју Пантелићу (†1918)
- Овај споменик показује вечни дом србског војника
- храброг ратника а пок. МИЛОЈА ПАНТЕЛИЋА из Дучаловића.
- редов 10 пука 3 позива учестова у све ратове.
- Као добар и поштен међу својим друговима комшијама
- лепо је поживео 49 год. а престави се у вечност 10 октом. 1918 г.
- Богда му душу прости.
- Спомен му подигоше за дуго сећање син Ратко и супруга Цана 1935.[2]
Споменик Тихомиру Пантелићу (†1919)
- ТИХОМИР Љ ПАНТЕЛИЋ из Дучаловића
- 1900 г. поносит младић своје околине,
- који је као љубитељ своје отаџбине у својих 19 г.
- учествовао у устанку храбре Кабларске комитске дружине,
- на коме је путу и живот свој приложијо на олтар своје отаџбине,
- остављајући за собом ожалошћену мајку Крстину,
- оца Љубомира браћу Радивоја и Момира[2]
Споменик Милану Мандићу (†1922)
- Тек што почех радити
- очевину крабрити
- покоси ме смртна коса
- не пожали што сам роса.
- овде је МИЛАН син Илинке и п. Обрада мандића из дучаловића
- који поживи 13 год. а умре марта 1922 го.
- Бог да му душу прости
- овај спомен подигоше му мајка Илинка сестра Стана и зет Аксентије пантелић.[2]
Споменик Марјану Радојичићу (†1922)
- Овај спомен показује вечити дом
- неуморног радника и мајстора
- МАРЈАНА РАДОЈИЧИЋА из Дучаловића
- који је вечито радијо као мајстор
- и у борби за своју децу са својом домаћицом
- који је увек имао симпатију људи као први човек
- Поживи 42. г. а умре 15. IX 1922 год.
- Овај Спомен подиже супруга Рисимија син Илија и снаја.[2]
Споменици супружницима Мијаилу (†1923) и Савки Стамболић (†1929)
- Овај спомен показује вечити дом
- неуморног земног трудбеника радника
- МИЈАЈИЛА Стамболића из Дучаловића
- који са малом имовином се боријо својега ови земног века до смрти своје
- а својим комшијама а и добрим грађанима увек часно сарађивао
- који поживи 80 г. а престави се у вечност 20 Новембра 1923 год.
- Бог да му душу прости
- Овај споменик подиже му из поштовања и заслуге родитељске
- ожалошћени му његов синовац Здравко са својом мајком Јеленком
- и домаћицом Милевом и децом[2]
- Овде почивају Смртни остатци САВКЕ
- супруге поч Мијајила Стамболића из Дучаловића
- која часно и поштено поживи 80 год.
- А престави се у вечност 30 јануара 1929 год.
- Богда јој душу прости
- Овај спомен подигоше јој њени из поштовања и заслуге родитељске
- ожалошћени јој синовац Здравко са својом мајком Јеленком
- домаћицом Милевом и децом.[2]
Споменик Миладину Пантелићу (†1924)
- Овај споменик показује вечити дом неуморног земног трудбеника
- МИЛАДИН Ј. ПАНТЕЛИЋА из Дучаловића
- који је као први међу грађанима више пута биран за општи. Часника
- на којој је дужности бијо врло ревносан.
- У партиском гледишту био је ватрен Радикалац,
- и уопште као првак у опш. Дучаловској.
- Поживи 53 године а престави се у вечност 3 октомбра 1924 г.
- Овом хладном стеном, за вечиту успомену обележише му гроб
- његов једини син Милутин супруга Тијања и снаха Лепосава.[2]
Споменик Стоји Васовић (†1924)
- Овде почива тело дичне домаћице неуморне раднице
- СТОЈЕ супруге пок. Матија Васовића из Дучаловића
- која поживи 88 год. а предаде се Матери земљи 24-XI-1924 год.
- после своје смрти остави 3 сина 3 ћерке 18 унучади и 20 праунучади
- овај спомен подиже јој из поштовања и заслуге родитељске
- синови Велимир Станко и Драгутин Васовић[2]
Споменик Зорки Продановић (†1926)
- Млађано чедо као роса плава
- пред овом стеном и у гробу спава
- ЗОРКА кћи Радосаве и Срећка Продановића из Дучаловића
- која им рано увену као цвеће кад повене слана
- а поживела 3 год. и 11 месеци.
- Престави се у вечност 26 фебруара 1926 г.
- Бог да јој душу прости.
- Овај спомен подигоше јој родитељи Срећко и Радосава и баба јој Драгиња.[2]
Споменик Милошу Вуловићу (†1929)
- Млађано чедо ко роса права
- пред овом стеном у гробу спава.
- родитељске не гледећ сузе
- анђео Божи кнебу га узе
- МИЛОША званог МИЛЕ
- сина николе и миљанке вуловића из дучаловића.
- рођен 12 Октом. 1929 г. а на велику тугу и жалос
- својих Родитеља и браћа умре 3 ј 1934 г.
- Спомен му подигоше родитељи
- и браћа Тихомир ђак III год. учитељске школе и Витомир ђак[2]
Споменик Ани Јелић (†1933)
- Овде почива наша мила и никад прежаљена упокој
- АНА-ДАЦА супруга поч. Љубомира Јелића из Дучаловића.
- Која часно и поштено поживи 83 год. а умре 20 нове. 193З. г.
- Бог да јој душу прости Писа Тих Петронијевић[2]
Споменик Милици Шибинац (†1935)
- О мили ученици земног света,
- прочитајте спомен мог кратког века,
- као цвеће кад повене слана
- мене тужну од мало земана
- покри земља и зелена трава
- МИЛИЦУ
- супругу Радисава Шибинца из Дучаловића
- у 1935. г. умрла 4 фебруара 1935 год.
- Као мајка сирочади двоје
- читаоче то жалосно то је
- драги брате приђи мало ближе
- па прочитај ко спомен подиже.
- Мој Љубиша а и моја Раја
- сећају се где им труне маја
- где им труне најпрече на свету
- у младости у најлепшем цвету
- Спомен подигоше двоје сирочади
- са оцом Радисавом.[2]
Споменик Ангелини Поповић (†1938)
- Овде вене лепо цвеће кога отац и мајка видети неће
- АНГЕЛИНА кћи Сеније и Велимира Васовића
- а супруга Василија Поповића из Дучаловића,
- Која своје младости поживи 18 г. „у 6 месеци"
- а умре 9 маја 1938. г.
- Поздрав Драги Мој друже Василије Мили родитељи,
- данас дође време дасе поздравимо, јер полазим на онај свет.
- За време мога живота свршила сам основну и домаћу школу
- као одлична ученица у Марковици.
- Збогом ваша Гина Поповић[2]
Споменик Лепосави Шибинац (†1939)
- Спомен овај што ми прави гробу лада
- показује роде мили да ја умрех млада
- ЛЕПОСАВА
- кћи Василије и Јована Шибинца
- рођена 1921 г. а умрла 1939 г.
- Спомен јој подигоше мајка Василија
- брат Ратко снаја Лена.[2]
Споменик Љубисаву Судимцу (†1940)
- ЉУБИСАВ СУДИМАЦ, ковач из Дучаловића.
- Рођен од оца Давида и мајке Алексије Судимац,
- из села Ћелија окр. расинског.
- Који поживи 53 г. а као младић доселијо овде у дучаловиће
- где умре 23 фебруара 1940 г. и овде је сахрањен Бог да га прости.
- Овај спомен подигоше му супруга Даринка и синови
- Милорад, Душан, Живојин и Станко.[2]
Споменик Милошу Мандићу (†1943)
- Oвде лежи лепо цвеће које отац и мајка више никада видети неће
- МИЛОШ син Станојке и Радојка Мандића из Дучаловића
- поживи 10 г. а умре 11-Х-1943 г. као I ђак I разреда осн. школе.
- Овај спомен подигоше му отац Радојко и мајка Станојка и баба Анока.[2]
Споменик Јовици (†1941) и Љубици (†1949) Маринковић
- О мили роде, приђи ближе мени овде,
- те прочитај ова слова где почива младост моја,
- обадвоје смо били мали, када су нас овде закопали.
- Јовицу и Љубицу златну децу
- Милунке и Срећка Маринковића из Дучаловића
- која су рођена ЈОВИЦА 15-12-1939. умро 8-IV-1941. г.
- а ЉУБИЦА 19-ХII-1949. г.
- и Љубица је сахрањена овде са леве стране поред брата Јовице.
- Драга наша мила и никад не прежаљена децо Јовица и Љубица,
- примите овај надгробни споменик
- што ви подигоше ваши ожалошћени родитељи Милунка и Срећко
- са помоћу ваших: браће и сестара а наших
- синова и кћерију: Дамљана, Данке, Данице, Драгојле и Бранка.[2]
Споменик супружницима Ристу (†1944) и Ристи Ђорђевић (†1945)
- Овде почива РИСТО Ђорђевић рођ. 1849. г. а умро 17-V-1944. г.
- и супруга му РИСТА Ђорђевић рођ. 1861. г. а умрла 1945. г.
- Спомен подижу им синови Мато и Анто из Америке
- унук Драган снаје: Милева и Микајина
- Ристо је рођен у селу ВАПИ код Сјенице
- и пресели се са својом породицом овде у Дучаловиће 1916 г.
- и Риста је рођена у Вапи од породице Гемаља[2]
Споменик каменоресцу Велимиру Пантелићу (†1962)
- Овде сарањ[ен]
- ВЕЛИМИР ПАНТЕЛИЋ
- бив[ши] земљо[радник] и мајстор.
- Рођ[ен] 1895. год
- Умро 1962 год
- Спомен сам себе исписа и уради...[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
- ^ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
Литература
[уреди | уреди извор]- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.