Epoha sloboda
U švedskoj i finskoj istoriji, Doba sloboda ili Epoha sloboda ( šved. frihetstiden ; fin. vapauden aika ) je period od pola veka duge parlamentarne vlasti i povećanih građanskih prava, počevši od smrti Karla XII Švedskog 1718. godine, a završen je pučom Gustava III 1772. godine. Prelazak vlasti sa monarha na parlament bio je direktan efekat Velikog severnog rata, koji je bio katastrofalan po Švedsku.
Pravo glasa pod parlamentarnom vladom za vreme Doba sloboda nije bilo univerzalno . Iako je oporezivano seljaštvo bilo zastupljeno u parlamentu, njegov uticaj bio je nesrazmerno mali, dok stanovnici bez oporezovane imovine nisu imali biračko pravo.
Veliki severni rat[uredi | uredi izvor]
Nakon smrti Karla XI od Švedske, njegov mali sin Karlo XII postao je kralj, a 1697. godine star samo 15 godina proglašen je punoletnim i preuzeo je vlast od privremene vlade. Države kojima je švedska ekspanzija postala velika pretnja prvenstveno su bile Danska i Rusija. One su formirale koaliciju sa Saksonijom dve godine kasnije kako bi podelile Švedsku. Nakon početnih uspeha, švedska vojska je na kraju slabila, dok je lista neprijatelja rasla. U opsadi dvorca Fredrikstens 1718. godine, Karl je ubijen, nakon čega je okončana većina neprijateljstava na zapadu. Početkom 1719. godine sklopljen je mir u Stokholmu kojim je Švedska izgubila malo teritorija u Pomeraniji koje su predate Pruskoj. Sklopljen je mir sa Britanijom, Hanoverom, Pruskom i Danskom.
Ipak ostao je rat sa Rusijom, koji je imao najkatastrofalniji ishod od svih. Mir je sklopljen 1721. godine u Ništadu, a Švedska je izgubila velike posede u Baltičkim zemljama i luke Viborg i budući Sankt Peterburg.
Epoha sloboda[uredi | uredi izvor]
Posle rata počinje Epoha sloboda, formira se parlamentarni sistem koji se većinom sastoji od dve ključne političke partije. U Rikstagu su zasedali predstavnici četiri staleža, plemići. sveštenstvo, buržoazija i seljaštvo. Predstavnici ovih staleža su nazivani glasnogovornicima. Postojala je i titula Gospodar Maršal, koji je bio glasnogovornik staleža plemstva i koga je plemstvo i postavljalo. Sve do 1738. godine predsedavajući ovog parlamenta vio je Arvid Horn, čuveni švedski general. Ovo doba se završava pučem od strane Gustava III kojim on vraća apsolutističku vlast u zemlju.
Izvori[uredi | uredi izvor]
Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Sweden”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 26 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 188—221.
