Etika brižnosti

Etika brižnosti (alternativno etika brige) je normativna etička teorija koja smatra da se moralno delovanje usredsređuje na međuljudske odnose i brižnost ili dobronamernost kao vrlinu. Etika brižnosti je jedna od grupacija normativnih etičkih teorija koje su razvile određene feministkinje 1980-ih godina. Dok konsekvencijalističke i deontološke etičke teorije naglašavaju sveopšte standarde i nepristrasnost, etika brižnosti naglašava važnost odgovora prema pojedincu. Razlika između opšteg i pojedinačnog ogleda se u njihovim različitim moralnim pitanjima: „Šta je pravedno?” naspram „Kako odgovoriti?”. Kerol Giligan, koja se smatra začetnikom etike brižnosti, kritikovala je primenu sveopštih standarda kao „moralno problematičnim, jer rađaju moralno slepilo ili ravnodušnost”.

Džoan Tronto tvrdi da definicija „etike brižnosti“ dvosmislena delimično zbog toga što ne igra središnju ulogu u teoriji morala. Ona tvrdi da s obzirom na to da se moralna filozofija bavi ljudskom dobrotom, onda bi izgledalo da briga preuzima značajnu ulogu u ovoj vrsti filozofije. Međutim, to nije slučaj i Tronto dalje naglašava vezu između brižnosti i „prirodnosti“. Poslednji pojam se odnosi na društveno i kulturno konstruisane rodne uloge gde se brižnost uglavnom pretpostavlja kao uloga žene. Kao takva, briga gubi moć da preuzme središnju ulogu u moralnoj teoriji.

Tronto navodi da postoje četiri etička kvaliteta brižnosti:

1. Pažnja: Pažnja je ključna za etiku brižnosti jer brižnost zahteva prepoznavanje potreba drugih da bi se odgovorilo na njih. Pitanje koje se postavlja je razlika između neznanja i nepažnje. Tronto postavlja sledeće pitanje: „Ali kada je neznanje jednostavno neznanje, a kada nepažnja“?
2. Odgovornost: Da bismo brinuli, moramo brižnosti preuzeti na sebe, a time i odgovornost. Problem povezan sa ovim drugim etičkim elementom odgovornosti je pitanje obaveze. Obaveza je često, ako već nije, vezana za unapred utvrđene društvene i kulturne norme i uloge. Tronto se trudi da razlikuje pojmove „odgovornost” i „obaveza” u pogledu etike brižnosti. Odgovornost je dvosmislena, dok se obaveza odnosi na situacije u kojima je potrebna akcija ili reakcija, kao što je slučaj kod pravnog ugovora. Ova dvosmislenost dozvoljava plime i oseke u i između klasnih struktura i rodnih uloga, kao i za druge društveno konstruisane uloge koje bi povezale odgovornost za one koji samo pristaju tim ulogama.
3. Kompetentnost: Pružanje brižnosti takođe znači kompetentnost. Ne može se jednostavno priznati potreba za brigom, prihvatiti odgovornost, ali ne slediti dovoljno adekvatno – jer bi takva akcija rezultirala time da potreba za brigom ne bi bila zadovoljena.
4. Responzivnost: Ovo se odnosi na „odgovornost primaoca brižnosti na brižnost“. Tronto navodi: „Reagovanje signalizira važan moralni problem u okviru brižnosti: po svojoj prirodi, brižnost se bavi uslovima ranjivosti i nejednakosti“. Ona dalje tvrdi da odgovor nije jednak reciprocitetu. Umesto toga, to je još jedan metod za razumevanje ranjivosti i nejednakosti razumevanjem onoga što su izrazili oni koji su u ranjivom položaju, za razliku od ponovnog zamišljanja sebe u sličnoj situaciji.

Godine 2013, Tronto je dodao peti etički kvalitet:

1. Pluralnost, komunikacija, poverenje i poštovanje; solidarnost ili sabrižnost: Zajedno, ovo su osobine neophodne da se ljudi udruže kako bi preuzeli kolektivnu odgovornost, da bi razumeli svoje državljanstvo koje je uvek upleteno u odnose brižnosti i da ozbiljno shvate prirodu potrebe za brižnošću u društvu.

Vidi još

• Altruizam
• Ekofeminizam
• Etički odnos
• Feministička epistemologija
• Feministička etika

Literatura

• Gilligan, Carol (2008). „Moral Orientation and Moral Development”. Ur.: Alison Bailey; Chris J. Cuomo. The Feminist Philosophy Reader. Boston: McGraw-Hill. 
• Tronto, Joan (2013). Caring Democracy: Markets, Equality, and Justice. New York: New York University Press. ISBN 9780814782781. 

Dodatna literatura

• „Care Ethics”. Internet Encyclopedia of Philosophy. 
• Gilligan, Carol (1982). In a different voice: psychological theory and women's development. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674445444. 
• Held, Virginia (2005). The ethics of care. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195180992. doi:10.1093/0195180992.001.0001. 
• Held, Virginia (1993). Feminist morality: transforming culture, society, and politics. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226325934. 
• Jagger, Alison (1995), „Caring as a feminist practice of moral reason”, Ur.: Virginia, Held, Justice and care: essential readings in feminist ethics, Boulder, Colorado: Westview Press, ISBN 9780813321622. 
• Noddings, Nel (2005). Educating citizens for global awareness. New York: Teachers College Press. ISBN 9780807745342. 
• Slote, Michael A. (2007). The ethics of care and empathy. London ; New York: Routledge. ISBN 978-0-415-77200-6. 
• Tronto, Joan C. (septembar 2012). „Partiality based on relational responsibilities: another approach to global ethics”. Ethics and Social Welfare. 6 (3): 303—316. doi:10.1080/17496535.2012.704058. CS1 održavanje: Format datuma (veza)