Алтруизам
Алтруизам (лат. alter — други) јест несебична брига за добробит других. Термин означава животни став који укључује несебичност, наклоност, љубав према другоме и спремност да му се помогне, по цену личне штете и жртве, без икакве накнаде или спољашње награде.[1] То је оно понашање које се обично описује као „несебично“ јер су интереси других стављени изнад властитих интереса. Алтруистични поступци су свесни и садрже намеру да се некоме помогне и захтевају одређено жртвовање и одрицање. Стога би, према овом одређењу, алтруистичко понашање било једна одређена врста просоцијалног (за друштво) понашања.
Реч „алтруизам” је популаризовао (и вероватно сковао) француски филозоф Огист Конт на француском, као altruisme, за антоним егоизма.[2][3] Он је ту реч извео из италијанског altrui, што је пак изведено из латинског alteri, што значи „други људи” или „неко други”.[4]
Алтруизам у биолошким опсервацијама у теренским популацијама дневних организама је индивидуа која врши радњу која их кошта (на пример, задовољство и квалитет живота, време, вероватноћа преживљавања или размножавања), али користи, директно или индиректно, другој индивидуи, без очекивања реципроцитета или накнаде за ту радњу. Стајнберг предлаже дефиницију алтруизма у клиничком окружењу, то јест „намерне и добровољне радње које имају за циљ да побољшају добробит друге особе у одсуству било каквих спољних награда“.[5] У извесном смислу, супротност алтруизма је инат; опака радња која штети другоме без личне користи.
Научна гледишта[уреди | уреди извор]
Антропологија[уреди | уреди извор]
Есеј Марсела Мауса Поклон садржи одломак под називом „Белешка о милостињи“. Ова белешка описује еволуцију појма милостиње (и по импликацији алтруизма) од појма жртве. У њему он пише:
Милостиња је плод моралног схватања дара и среће с једне стране, и појма жртве, с друге стране. Великодушност је обавеза, јер Немесис освећује сиромахе и богове због вишка среће и богатства одређених људи који би се тога требали ослободити. Ово је древни морал дара, који је постао начело правде. Богови и духови прихватају да део богатства и среће који им је понуђен и до сада уништен бескорисним жртвама треба да служи сиромашнима и деци.
Еволуциона објашњења[уреди | уреди извор]
У науци етологија (проучавању понашања животиња), и уопштеније у проучавању друштвене еволуције, алтруизам се односи на понашање појединца које повећава способност другог појединца, а смањује способност добротвора.[6] У еволуционој психологији ово се може применити на широк спектар људских понашања, као што су доброчинство, хитна помоћ, помоћ коалиционим партнерима, бакшиш, поклони удварања, производња јавних добара и екологија.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Иван Видановић, Речник социјалног рада
- ^ „altruism (n .)”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Приступљено 27. 5. 2021.
- ^ Teske, Nathan (2009). Political Activists in America: The Identity Construction Model of Political Participation. University Park, Pa.: Pennsylvania State University Press. стр. 101. ISBN 9780271035468.
- ^ Ciciloni, Ferdinando (1825). A Grammar of the Italian Language. London: John Murray. стр. 64.
- ^ Steinberg, David (2010). „Altruism in medicine: its definition, nature, and dilemmas”. Cambridge Quarterly of Healthcare Ethics. 19 (2): 249—57. PMID 20226108. S2CID 30534335. doi:10.1017/s0963180109990521.
- ^ Bell, Graham (2008). Selection: the mechanism of evolution
. Oxford: Oxford University Press. стр. 367–368. ISBN 978-0-19-856972-5.
- ^ Pat Barcaly. The evolution of charitable behaviour and the power of reputation. In Roberts, S. C. (2011). Roberts, S. Craig, ур. Applied Evolutionary Psychology. Oxford University Press. ISBN 9780199586073. doi:10.1093/acprof:oso/9780199586073.001.0001.
Литература[уреди | уреди извор]
- Oord, Thomas (2007). The Altruism Reader. Philadelphia: Templeton Foundation Press. ISBN 978-1-59947-127-3.
- Oord, Thomas (2010). Defining Love. Grand Rapids: Brazos Press. ISBN 978-1-58743-257-6.
- Batson, Charles (1991). The Altruism Question. Mahwah: L. Erlbaum, Associates. ISBN 978-0-8058-0245-0.
- Nowak, M. A. (2006). „Five Rules for the Evolution of Cooperation”. Science. 314 (5805): 1560—1563. Bibcode:2006Sci...314.1560N. PMC 3279745
. PMID 17158317. doi:10.1126/science.1133755. - Fehr, E.; Fischbacher, U. (2003). „The nature of human altruism”. Nature. 425 (6960): 785—791. Bibcode:2003Natur.425..785F. PMID 14574401. S2CID 4305295. doi:10.1038/nature02043.
- Comte, Auguste, Catechisme positiviste (1852) or Catechism of Positivism, tr. R. Congreve, (London: Kegan Paul, 1891)
- Knox, T. (1999). „The volunteer's folly and socio-economic man: some thoughts on altruism, rationality, and community”. Journal of Socio-Economics. 28 (4): 475—967. doi:10.1016/S1053-5357(99)00045-1.
- Kropotkin, Peter, Mutual Aid: A Factor of Evolution (1902)
- Oord, Thomas (2004). Science of Love. Philadelphia: Templeton Foundation Press. ISBN 978-1-932031-70-6.
- Nietzsche, Friedrich, Beyond Good and Evil
- Pierre-Joseph Proudhon, The Philosophy of Poverty (1847)
- Lysander Spooner, Natural Law
- Matt Ridley, The Origins of Virtue
- Oliner, Samuel P. and Pearl M. Towards a Caring Society: Ideas into Action. West Port, CT: Praeger, 1995.
- Axelrod, Robert (1984). The Evolution of Cooperation. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02121-5.
- Dawkins, Richard (1989). The Selfish Gene. Oxford Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-286092-7.
- Wright, Robert (1995). The Moral Animal. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-679-76399-4.
- Madsen, E. A.; Tunney, R. J.; Fieldman, G.; Plotkin, H. C.; Dunbar, R. I. M.; Richardson, J. M.; McFarland, D. (2007). „Kinship and altruism: A cross-cultural experimental study”. British Journal of Psychology. 98 (Pt 2): 339—359. PMID 17456276. doi:10.1348/000712606X129213.
- Wedekind, C.; Milinski, M. (1996). „Human Cooperation in the simultaneous and the alternating Prisoner's Dilemma: Pavlov versus Generous Tit-for-tat”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 93 (7): 2686—2689. Bibcode:1996PNAS...93.2686W. PMC 39691 . PMID 11607644. doi:10.1073/pnas.93.7.2686 .
- Monk-Turner, E.; Blake, V.; Chniel, F.; Forbes, S.; Lensey, L.; Madzuma, J. (2002). „Helping hands: A study of altruistic behavior”. Gender Issues. 20 (4): 65—70. S2CID 144977956. doi:10.1007/s12147-002-0024-2.
- Public Library, Brooklyn (1919). Bulletin of the Brooklyn Public Library.
- Mydans, Seth (20 September 2007). Monks Pressure Myanmar Junta (New York Times). Retrieved 20 September 2007 from "The New York Times
- Nyanatiloka Mahathera (4th ed., 1980). Buddhist Dictionary: Manual of Buddhist Terms and Doctrines. Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society. ISBN 955-24-0019-8. Available on-line at Budsas.org
- Pāli Text Society (PTS) (1921–1925). The Pāli Text Society's Pāli-English dictionary. London: Chipstead. Available on-line at Uchicago.edu Архивирано 2021-07-25 на сајту Wayback Machine
- Thanissaro Bhikkhu (trans.) (1997). Tanhavagga: Craving (Dhp XXIV). Available on-line at Accesstoinsight.org
- Thanissaro Bhikkhu (trans.) (2001). The Group of Fours (Itivuttaka 4). Available on-line at Accesstoinsight.org
- Tsongkhapa & Alexander Berzin (trans.) (2001). The Abbreviated Points of the Graded Path. Available on-line at StudyBuddhism.com
- Bell G (2008). Selection: The Mechanism of Evolution. Oxford: Oxford University Press. стр. 367–368. ISBN 978-0-19-856972-5.
- Okasha S (2008). „Biological altruism”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 20. 7. 2013.
- „altruism (n .)”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Приступљено 19. 9. 2014.
- Teske N (2009). Political Activists in America: The Identity Construction Model of Political Participation. University Park, Pa.: Pennsylvania State University Press. стр. 101. ISBN 9780271035468.
- Ciciloni F (1825). A Grammar of the Italian Language. London: John Murray. стр. 64.
- Davies NB, Krebs JR, West SA (9. 4. 2012). „11”. An Introduction to Behavioural Ecology. John Wiley & Sons. стр. 307—333. ISBN 978-1-4443-3949-9.
- Galliard, Jean-François Le; Ferriére, Regis; Dieckmann, Ulf (2003). „The Adaptive Dynamics of Altruism in Spatially Heterogeneous Populations”. Evolution (на језику: енглески). 57 (1): 1—17. ISSN 1558-5646. doi:10.1111/j.0014-3820.2003.tb00211.x.
- Alcock A (2009). Animal Behavior (9th изд.). Sinauer Associates. ISBN 978-0878932252.
- Trivers RL (1971). „The Evolution of Reciprocal Altruism”. The Quarterly Review of Biology. 46 (1): 35—57. JSTOR 2822435. S2CID 19027999. doi:10.1086/406755.
- Williams, G.C. (1972) Adaptation and Natural Selection: A Critique of Some Current Evolutionary Thought. Princeton University Press. ISBN 0-691-02357-3
- Smith JM (1964). „Group selection and kin selection”. Nature. 201 (4924): 1145—1147. Bibcode:1964Natur.201.1145S. S2CID 4177102. doi:10.1038/2011145a0.
- Dawkins R (1995). River Out of Eden. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-06990-3.
- Dawkins R (1994). „Burying the Vehicle Commentary on Wilson & Sober: Group Selection”. Behavioral and Brain Sciences. 17 (4): 616—617. doi:10.1017/s0140525x00036207. Архивирано из оригинала на датум 2006-09-15.
- Dennett DC (1994). „E Pluribus Unum? Commentary on Wilson & Sober: Group Selection”. Behavioral and Brain Sciences. 17 (4): 617—618. doi:10.1017/s0140525x00036219. Архивирано из оригинала на датум 2007-12-27.
- Pinker, S. (2012). The False Allure of Group Selection. Edge, Jun 19, 2012. http://edge.org/conversation/the-false-allure-of-group-selection
- Hamilton WD (јул 1964). „The genetical evolution of social behaviour. I”. Journal of Theoretical Biology. 7 (1): 1—16. Bibcode:1964JThBi...7....1H. PMID 5875341. doi:10.1016/0022-5193(64)90038-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Zalta, Edward N. (ур.). „Biological Altruism”. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- Altruism on In Our Time at the BBC. (listen now)
- „The Good Show”. Radiolab. Сезона 9. Епизода 1. New York. 14. 12. 2011. WNYC.
- Richard Kraut (2016) Altruism Stanford Encyclopedia of Philosophy
