Deontološka etika

Из Википедије, слободне енциклопедије

Deontološka etika je grana moralne filozofije koja već po svojoj etimologiji upućuje na dužnost kao osnovnu referencu u donošenju odgovarajućih odluka. Etika je, podsetimo se, filozofska disciplina koja se bavi moralnim fenomenima, a ovi se tiču ljudskih postupaka i ponašanja koji na neki način asociraju sa pojmovima dobrog i ispravnog.[1] Ime etika dolazi iz helenske, a moral iz latinske tradicije, i imaju slično značenje, ali ih obično koristimo tako da prvi pojam dobija teorijsku, a drugi praktičnu konotaciju. Moralno delovanje koje može biti predmet etičke procene treba da izvire iz područija slobode, naših svesnih izbora koji vode određenim ishodima. Stvar bi bila pojednostavljena ako bi prethodno bilo određeno šta je dobro i ispravno, međutim to nije tako. Svi ovi pojmovi imaju svoj unutrašnji život i istorijski razvoj, podložni su kontekstualnim promenama. Kriterije moralne procene različito formulišu etičke teorije, u zavisnosti od toga koji od bitnih momenata našeg postupanje je favorizovan. Ponekad su akcentovane namere i motivi, drugi puti konsekvence i rezultati delovanja (Bentam i Mil), a neretko i sam delatnik. U tom smislu razlikujemo deontološku, utilitarističku i tzv. etiku vrline (Aristotel).

Pristup[уреди]

Deontološki pristup dakle, upućuje na onaj unutrašnji momenat, naše dužnosti i obaveze, odgovornost za sam moralni poredak (hrv. ćudoređe). Najinteresantniji i najznačajniji predstavnik ovakvog pristupa je svakako nemački filozof Imanuel Kant (1724-1804). Njegova etika pored ove deontološke crte ima i aprioristički, formalistički, racionalistički, autonomni, ne-emotivistički i ne-metafizički karakter. Nema ništa na svetu, pa čak ni izvan njega, kaže Kant, da je dobro, osim, i jedino, dobre volje. A volja je dobra onda kada je određena unutrašnjim razlogom, „kategoričkim imperativom” kao činjenicom uma. Ovaj racionalno zasnovan postulat ne traži od nas ostvarenje bilo kakvih unapred zadatih ciljeva, nego samo minimum logičke doslednosti koja se manifestuje u mogućnosti „univerzalizacije” maksime našeg delovanja. Samo ona radnja koja je učinjena iz dužnosti, poštovanje prema moralnom zakonu u nama, jeste dobar postupak (dobrodetelj). Ako je pak jedno postupanje samo po svojim spoljašnjim karakteristikama ispravno, onda govorimo o legalitetu. Kant takođe isključuje emotivne motive, saosećanje i empatiju iz motivacionog spektra ponašanja. Ovi su espekti podložni proizvoljnosti, i mogu da dovedu u pitanje pouzdanost etičkih principa. Ono što je manjkavost ovakvog pristupa jeste njegov rigorizam, koji ne dupušta uticaj situacionog, životnog ili istorijskog aspekta na moralnu procenu. Ono što je njegova vrednost je činjenica da snaži konstantnost, uzvišenost i neprikosnovenost moralnog zakona u nama. Ova vrsta vrednovanja brana je interesnim, ideološkim i ad hock tumačenjima u etičkoj sferi. Ovim je takođe istaknuto dostojanstvo čoveka, kao moralnog bića. Svima je znana ona metafora o zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama. Pred ovim prvim smo mali, a sa ovim drugim beskrajno veliki-ljudi.

Reference[уреди]

  1. Waller, Bruce N. 2005. Consider Ethics: Theory, Readings, and Contemporary Issues. New York: Pearson Longman: 23.

Literatura[уреди]

  • Kritika praktičnog uma,Imanuel Kant
  • Principi etike, Dž. E. Mur
  • Filozofija za IV razred gimnazije, Milanka Radić Tadić
  • Beauchamp, Tom L. 1991. Philosophical Ethics: An Introduction to Moral Philosophy, 2nd Ed. New York: McGraw Hill.
  • Broad, C. D. 1930. Five Types of Ethical Theory. New York: Harcourt, Brace and Co.
  • Flew, Antony. 1979. 'Consequentialism'. In A Dictionary of Philosophy (2nd Ed.). New York: St Martins.
  • Kamm, F. M. 1996. Morality, Mortality Vol. II: Rights, Duties, and Status. New York: Oxford University Press.
  • F. M. Kamm Professor of Philosophy Harvard University (2006). Intricate Ethics Rights, Responsibilities, and Permissible Harm Rights, Responsibilities, and Permissible Harm. Oxford University Press. ISBN 0-19-534590-8. 
  • Kant, Immanuel (1964). Groundwork of the Metaphysic of Morals. Harper and Row Publishers, Inc. ISBN 978-0-06-131159-8. 
  • Olson, Robert G. 1967. 'Deontological Ethics'. Paul Edwards (ed.) The Encyclopedia of Philosophy. London: Collier Macmillan.
  • W. D. Ross 1930. The Right and the Good. Oxford: Clarendon Press.
  • Salzman, Todd A. 1995. Deontology and Teleology: An Investigation of the Normative Debate in Roman Catholic Moral Theology. University Press.
  • Waller, Bruce N. 2005. Consider Ethics: Theory, Readings, and Contemporary Issues. New York: Pearson Longman.
  • Wierenga, Edward. 1983. 'A Defensible Divine Command Theory'. Noûs, 17 (3): 387-407. Dumaguete city.

Spoljašnje veze[уреди]