Žolnai

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Fontana u Pečuju

Žolnai (mađ. Zsolnay), pun naziv Zsolnay Porcelánmanufaktúra Zrt (Žolnai proizvodnja porcelana) je mađarska fabrika, osnovana 1853. Fabrika je specijalizovana za proizvodnju keramike, porcelana i opekarskih proizvoda.

Istorija[uredi]

Fabriku Žolnai osnovao je Mikloš Žolnai (mađ. Miklós Zsolnay) (1800—1880) u gradu Pečuju, u Mađarskoj, 1853. godine.

Mikloš Žolnai bio je trgovac. Osnovao je fabriku za svog sina Ignjaca (mađ. Ignac Zsolnay), koji je želeo da unapredi mađarsku privredu. Fabrika se bavila proizvodnjom keramike i umetničkih predmeta od gline. Bila je to mala radionica sa svega nekoliko radnika. 1863. godine, radionica je bila na rubu bankrota. Tada se u posao uključuje Vilmoš Žolnai (mađ. Vilmos Zsolnay) (1828—1900), drugi Miklošev sin, prvobitno kao menadžer, a posle nekoliko godina postavljen je na mesto direktora.

Svojim inovativnim proizvodima učinio je fabriku poznatom u čitavom svetu. Slavu je postigao izlažući na međunarodnim izložbama, uključujući Svetsku izložbu u Beču 1873, a zatim i Svetsku izložbu u Parizu, na kojoj je osvojio Grand Pri.

1893. godine, Žolnai je započinje proizvodnju predmeta od porcelana. Nakon Vilmoševe smrti 1900. fabriku je preuzeo njegov sin, Mikloš Žolnai (mađ. Miklós Zsolnay).

Keramika Žolnai otporna na vremenske uslove, korišćena je za ukrašavanje zgrada, pogotovo u periodu art nuvoa. Do 1914. godine, fabrika Žolnai postala je najveća u Austorugarskoj. Tokom Prvog svetskog rata, proizvodnja je zaustavljena i u potpunosti preusmerena za potrebe vojske. Proizvodila se, u to vreme preko potrebna, električna izolacija. Nakon rata, fabrika se našla u problemu, izgubivši tržište. Ipak, nakon depresije, stanje u fabrici se popravilo.

Tokom Drugog svetskog rata, bombardovan je deo proizvodnje u Budimpešti. Pod komunističkom vlašću, fabrika je nacionalizovana, a naziv Žolnai preimenovan je u Pečujska fabrika porcelana. Ipak, 1982. godine, sa povratkom tržišne ekonomije, kompanija je vratila svoju nezavisnost, reorganizovana je, a ime Žolnai vraćeno je fabrici.

Proizvodni asortiman[uredi]

Žolnai porcelan[uredi]

Inspirisan kineskim porcelanom, Vilmoš Žolnai je uložio mnogo godina rada tragajući za novim materijalima i eksperimentišući sa glazurama. Razvio je novu, finiju glazuru i nov način dekorisanja, jedinstven u svetu. Za ovo dostignuće, Vilmoš Žolnai odlikovan je Nacionalnim ordenom legije časti.[1]

Eosin[uredi]

Detalj sa stepeništa Gradske kuće u Subotici

Eosin je takođe razvio Vilmoš Žolnai. Naziv potiče od grčke reči eos (svetlost zore). U razvijanju eosina pored Vilmoša Žolnaija, učestvovali su i Lajoš Petrik (Petrik Lajos) i Vins Varta (Wartha Vince). Sam proces kojim se dobija živopisna i veoma otporna glazura čuva se kao tajna ove fabrike. Ovo otkriće omogućilo je proizvodnju dekorativnih ornamentisanih elemenata u raznim veličinama. Eosin je patentiran 1893. godine, u vreme kada je pokret art nuvo bio u usponu. Ovo poklapanje rezultiralo je velikim brojem umetničkih dela koje su koristile eosin.[1]

Pirogranit[uredi]

Pirogranit je zajedničko ime svih keramika koje se koriste za spoljnu upotrebu u ovoj fabrici. Keramika se peče na veoma visokoj temperaturi, a granit joj daje stabilnost i otpornost. Proizvodnja pirogranita počela je takođe u poslednjoj deceniji 19. veka.[1]

Najpoznatije zgrade ukrašene Žolnai keramikom[uredi]

Rajhlova palata (Likovni susret), Subotica

Mnogi arhitekti koristili su Žolnai keramiku za dekorisanje zgrada, pogotovo u periodu mađarske secesije. Među njima svakako su najpoznatiji Eden Lehner, Đula Partoš, Bela Lajta, Šamu Peč. Skoro 1000 građevina u Evropi ima dekoraciju pirogranit keramike, patentiranu u ovoj fabrici 1890. godine. Pirogranit keramika otporna je na vremenske uslove, a pojedine zgrade dekorisane Žolnai pirogranit keramikom stare su preko jednog veka. U Budimpešti, najpoznatije zgrade obložene Žolnai keramikom su Zgrada mađarskog parlamenta, Muzej primenjenih umetnosti i Geološki institut. Žolnai keramika krasi i zgrade u Srbiji, poput Rajhlove palate u Subotici,[2] Gradske kuće u Subotici, Crkve imena Marijinog u Novom Sadu i hotela Moskva[3] u Beogradu.

Žolnai i Subotica[uredi]

Grad Subotica dugo godina je bio jedan od najvećih naručilaca elemenata Žolnai keramike. Pored Rajhlove palate i Gradske kuće, u Subotici se nalaze i dve fontane - plava i zelena, naravno sa pečatom fabrike Žolnai.[4] Park Palićkog jezera krase i dve plave vaze, poklon Vilmoševog sina Mikloša gradu Subotici. Ove vaze Mikloš je poklonio kao znak zahvalnosti za velike porudžbine koje su stizale iz Subotice. Vaze su dizajnirane i proizvedene za uređenje parka u Beču i pored šest proizvedenih za ovu namenu, napravljeno je svega još nekoliko. Tokom 20. veka, vaze na Paliću su oštećene, ali su restaurirane, dok su vaze u Beču uništene.[5]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 Zvanični sajt fabrike Žolnai (jezik: mađarski)
  2. ^ „Sumedija, Rajhlova palata”. Arhivirano iz originala na datum 26. 08. 2014. Pristupljeno 23. 08. 2014. 
  3. ^ „Hungarikum centar”. Arhivirano iz originala na datum 22. 08. 2014. Pristupljeno 23. 08. 2014. 
  4. ^ Top Srbija, Gradska kuća u Subotici
  5. ^ Plave vaze

Spoljašnje veze[uredi]