Zaboravnost

Zaboravnost je jedan od simptoma u medicini, koji se javlja kao smetnja kod osoba, koja do njegove pojave nije imala problem sa pamćenjem. Zaboravnost je sastavni deo života. Ukoliko nas ne ometa u izvršenju svakodnevnih i bitnih poslova, ono jeste normalna i svakidašnja pojava.

U svakodnevnom životu srećemo se sa različitim nivoima i stepenima zaboravljanja, na šta utiču brojni etiološki faktori. Psihološka istraživanja pokazuju da se, npr. lica ljudi sa kojima nismo posebno bliski zaboravljaju pre nego njihova imena, zatim da se mnoge veštine i znanja koja učimo u školi i na kursevima prilično brzo zaboravljaju ako se ne ponavljaju tokom vremena. Međutim, složene i kontinuirane motoričke veštine, se veoma retko zaboravljaju (tu pre svega spadaju veštine koje podrazumevaju stalan angažman subjekta za njihovo savladavanja), npr. vožnja bicikla ili automobila, koje se ni posle više decenija neće zaboraviti.

Značaj

Zaboravnost značajno može da smanji svakodnevno funkcionisanje neke osobe, ali zbog nje život ne gubi na kvalitetu, jer se radi o poremećaju pažnje čiji je uzrok hroničan premor (npr. prekovremeni rad) ili veliko mentalna naprezanje (npr. učenje). Ovakav oblik zaboravnosti nije simptom oboljenja, ali je neprijatan doživljaj, jer zahteva dodatnu energiju - da se isprave greške u radu zbog zaboravljenog zadatka, ili da se ista lekcija uči napamet više puta.

Osoba prvo počne da zaboravlja svakodnevne zadatke koje ranije nije morala da zapisuje, zatim zaboravi šta je htela da kaže; počne da zaboravlja gde živi ili radi, ko su ljudi sa kojima se svakodnevno sreće i ko je ona sama (ne može se setiti svog imena). Periodi zaboravnosti traju od nekoliko sekundi do nekoliko dana, meseci pa i godina, a onda se osoba počinje da seća. Koliko će trajati ti periodi zaboravnosti i da li će napredovati, zavisi od mnogo činilaca, ali osnovna karakteristika zaboravnosti je da se javlja u epizodama koje se ponavljaju iz dana u dan i značajno smanjuju kvalitet života.

Etiologija

U literaturi nalazimo veći broj različitih objašnjenja koja se nude kao odgovor na uzrok zaboravnosti, i svaki od njih tačno objašnjava razloge iz kojih zaboravljamo pojedine sadržaje.

• Najpoznatije objašnjenje je ono o tome da zaboravljamo jer smo stalno u kontaktu sa nekim novim sadržajima. Pošto nam je memorija ograničenog kapaciteta, novonaučeni sadržaji ometaju pamćenje prethodno naučenih, te brže dolazi do njihovog zaboravljanja.
• Sledeće objašnjenje se poziva na memorijske tragove koji propadaju tokom vremena, troše se (poput hard diska na kompjuteru), te na taj način dolazi do zaboravljanja. Nekada zaboravljamo samo delove prošlih događaja, pa ih se veoma lako prisetimo kada nas nešto na njih asocira ili nas neko na njih podseti. Ponekad neka osoba nije u stanju da samostalno priča o nekom sadržaju, mada ga jasno prepoznaje. Ona tada ima „osećaj“ da zna taj sadržaj kada neko drugi o njemu govori.
• Proces starenje utiče na pojačano zaboravljanje određenih stvari. U starosti se više zaboravljaju aktivnosti koje čovek tek planira da uradi (da negde ode, nekog pozove, zakaže neki sastanak ...). Ako stariji ljudi obavljaju poslove koji zahtevaju dosta promišljanja, mnogo sporije zaboravljaju od njihovih vršljaka koji su, npr. prestali da čitaju i angažuju mozak oko logičkih problema.

Zaboravnost kao znak oboljenja

Ako zaboravnost značajno smanjuje svakodnevno funkcionisanje, život takve osobe gubi na kvalitetu, i upućuje na oboljenje koje se zove demencija. Uzroci demencija mogu biti nevaskularni (autoimuni, infektivni i drugi), Alchajmerove bolesti, ili vaskularni mehanizmi (oboljenja krvnih sudova u mozgu) - kao kod vaskularne demencije koja napada osobe sa aterosklerozom. Demencije su ozbiljna oboljenja koja značajno umanjuju kvalitet života i moraju biti lečene adekvatnom terapijom od strane neurologa.

Metode za procenu zaboravnosti ili demencije

u Neuropsihijatriji primenjuju se različite i kombinovane mere procene zaboravnosti-demencije, kojima se isključuje mogućnost da je pacijent depresivan ili da mu, na primer, nedostaje vitamin B12, kao i da nisu prisutni drugi simptomi koji mogu ometati procenu i lažno ukazivati da je u pitanju demencija.

Anamneza i istorija bolesti

Kada lekar isključe sve potencijalne ometajuće faktore, obavezno se istražuje pacijentova istorija i procenjuje opšte stanje, kako psihološko, tako i fizičko.

Neurološka procena

Neurološka procena obuhvata proveru čula, refleksa i slično. Za tu namenu koriste se i neuropsihološki testovi za merenje očuvanosti memorije i posebnih veština.

Radiološka dijagnostika

Testovi radiološke dijagnostike, kojima se podvrgavaju pacijenti su: skeniranjѕ glave, kako bi utvrdili postojanje tumora ili drugih promena na mozgu koje mogu izazvati demenciju.

CT sken i magnetna rezonanca najviše koriste, kada za to postoje uslovi. Često se koristi i PET sken, ali je zbog malobrojnosti aparata u svetu njegova upotreba ograničena.

Nurofiziološka dijagnostika

U sklopu ove dijagnostike za proveru aktivnosti mozga koristi se elektroencefalografija (EEG).

Izvori

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).