Zamenice

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Zamenice predstavljaju jednu od promenljivih vrsta reči. One se odnose na lica, stvari, osobine, odnosno zamenjuju imenice ili prideve. Dele se na imeničke i pridevske.

Imeničke zamenice[uredi]

Imeničke zamenice zamenjuju imenice. U rečenici su samostalne, a vrše službu subjekta ili objekta. Imeničke zamenice se dele na:

  • Lične
  • Nelične

Lične imeničke zamenice[uredi]

Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, ženski ili srednji) i broj (jednina ili množina).

Jednina:

  • 1. ja
  • 2. ti
  • 3. on (muški rod), ona (ženski rod), ono (srednji rod)

Množina:

  • 1. mi
  • 2. vi
  • 3. oni (muški rod), one (ženski rod), ona (srednji rod)

Povratna lična zamenica za sva lica (promena po padežima):

  • Nominativ: -
  • Genitiv: sebe
  • Dativ: sebi
  • Akuzativ: sebe/se
  • Vokativ: -
  • Instrumental: sobom
  • Lokativ: sebi

Nelične imeničke zamenice[uredi]

Nelične imeničke zamenice ne razlikuju lica i imaju jedan oblik koji se koristi za oba broja i sva tri roda. Dele se na:

  • upitno-odnosne (ko, šta)
  • neodređene (neko, nešto)
  • odrične (niko, ništa)
  • opšte (svako, svašta)

Pridevske zamenice[uredi]

Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici su nesamostalne reči i imaju funkciju atributa ili dela imenskog predikata. Kao i pridevi, slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.

Pridevske zamenice se dele na:

  • Prisvojne (posesivne)
  • Pokazne
  • Upitno - odnosne
  • Neodređene
  • Odrične
  • Opšte

Prisvojne zamenice[uredi]

Prisvojne (posesivne) pridevske zamenice označavaju pripadanje bića i predmeta pojedinim licima.

Jednina:

  • 1. lice: moj, moja, moje; moji, moje, moja;
  • 2. lice: tvoj, tvoja, tvoje; tvoji, tvoje, tvoja;
  • 3. lice: njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove, njegova

Množina:

  • 1. lice: naš, naša, naše; naši, naše, naša;
  • 2. lice: vaš, vaša, vaše; vaši, vaše, vaša;
  • 3. lice: njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove, njihova

Povratne prisvojne zamenice označavaju da objekat pripada subjektu:

  • jednina: svoj, svoja, svoje;
  • množina: svoji, svoje, svoja.

Pokazne zamenice[uredi]

Ovim zamenicama se upućuje na bića i predmete i njihove osobine.

1. lice:

  • za bića i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova;
  • za veličinu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika;
  • za osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva;

2. lice:

  • za bića i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta;
  • za veličinu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika;
  • za osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva;

3. lice:

  • za bića i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona;
  • za veličinu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika;
  • za osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva;

Upitno - odnosne zamenice[uredi]

Upitne i odnosne zamenice imaju iste oblike, ali različita značenja u rečenici. Upitne zamenice se koriste u upitnim rečenicama, a odnosne se odnose na neku drugu reč u rečenici.

Primer:

  • Čija je ovo knjiga? (upitna zamenica u upitnoj rečenici)
  • Čitam knjigu koju je napisao Branko Ćopić. (odnosna zamenica)
  • za bića i stvari: koji, koja, koje; koji, koje, koja;
  • za veličinu: koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika;
  • za osobinu: kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva;
  • za pripadnost: čiji, čija, čije; čiji, čije, čija;
  • Iliev, I. Teoriя na otnositelnostta. Bъlgarskite otnositelni mestoimeniя - proizhod i razvoй. Plovdiv. Vesela. 2012.
  • Teoriя na otnositelnostta ...

Neodređene zamenice[uredi]

Neodređene pridevske zamenice ukazuju na nepoznatu ličnost ili predmet, nepoznate osobine imenice uz koju stoje.

  • za stvari i bića: neki, neka, neko; neki, neke, neka;
  • za veličinu: nekolik, nekolika, nekoliko; nekoliki, nekolike, nekolika;
  • za osobinu: nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi, nekakve, nekakva;
  • za pripadnost: nečiji, nečija, nečije; nečiji, nečije, nečija;

Odrične zamenice[uredi]

Odrične pridevske zamenice odriču da se nekog ili nečeg tiče ono što se iznosi u rečenici.

  • za stvari i bića: nikoji, nikoja, nikoje; nikoji, nikoje, nikoja;
  • za osobinu: nikakav, nikakva, nikakvo; nikakvi, nikakve, nikakva;
  • za pripadnost: ničiji, ničija, ničije; ničiji, ničije, ničija;

Opšte zamenice[uredi]

Opšte pridevske zamenice upućuju na sva lica, predmete i osobine o kojima se govori.

  • za stvari i bića: svaki, svaka, svako; svaki, svake, svaka;
  • za osobinu: svakakav, svakakva, svakakvo; svakakvi, svakakve, svakakva;
  • za pripadnost: svačiji, svačija, svačije; svačiji, svačije, svačija;
  • ma koji, ma čiji, ma kakav, ma koliki
  • bilo koji, bilo čiji, bilo kakav, bilo koliko
  • koji god, čiji god, kakav god, koliki god

Vidi još[uredi]