Zgrafito

Zgrafito je slikarska zidna tehnika, koja je nastala, i doživela najveći cvat, u doba renesanse i ovom je tehnikom bila dekorisana fasada spoljašnjosti zgrada ali je upotrebljavana i za likovna rešanja u enterijeru. Kombinacija grafike i reljefa primenjena na zidne dekoracije naziva se zgrafito ili tehnika grebanja.

Sgrafito (italijanski: [zɡrafˈfiːto]; množina: sgraffiti) je tehnika dekoracije zidova, koja se proizvodi nanošenjem slojeva gipsa obojenog kontrastnim bojama na vlažnu površinu, ili u grnčariji, nanošenjem dva uzastopna sloja na nepečeno keramičko telo od glazure, a zatim u oba slučaja grebanje kako bi se otkrili delovi donjeg sloja.

Tehnika zgrafita

Skica koja prikazuje kako se izrađuje zgrafito na zidu.

Ova tehnika je zastupljena u Tirolu i u Italiji kao domaća umetnost odakle se raširila po celoj Evropi kao moderna tehnika savremenog slikarstva. Postupak pravljenja maltera u zgrafito tehnici je sličan kao kod pravljenja maltera za fresko slikarstvo. Na suvi i nakvašeni zid se nanese redak malter koji se sastoji od tri dela peska i jednog dela kreča. Pošto malter malo prosuši postavi se jedan drugi gušći sloj maltera. Ovaj malter se postavi u debljini sloja i uglača se grubo. Nakon toga se sačini malter od dva dela kreča i jednog dela peska sa dodatkom neke intenzivne boje, tako da je taj malter obojen i postavi se u debljini sloja od pola santimetra i uglača mistrijom. Pošto se ovaj sloj ostavi da se prosuši postavi se sledeći, četvrti sloj maltera u debljini od pola santimetra a koji ne sadrži dodatak boje i sačini se od jednog dela peska i jednog dela kreče. Ovakav malter se ostavi da se nakon uglačavanje suši barem jedan sat da bi se u njega moglo gravirati. Pošto se to izradi na to se postavi crtež slobodnom rukom, ili po šablonima pomoću paus-papira, i on se gravira a preporučljivo je da se u zgrafito-malter stavi malo cementa da se ne bi došlo do krunjenja maltera. Upotrebljava se pigment koji je otporan prema kreču. Boja se meša prethodno sa vodom a isecanje - graviranje se vrši alatima koji se upotrebljavaju u vajarstvu. Crtež se iseca tako da mu isecanje bude u kosini da se na tim mestima ne zadržava voda koja bi u slučaju smrzavanja mogla da izazove oštećenja na zgrafitu.

Dvobojni zgrafito na stari način se dobija tako da se donji sloj tamnog maltera ofarba po uzorima u renesansi fino mlevenim ugljem ili pepelom iz spaljene slame i ostavi se da se osuši i stvrdne i u spoljačnji tanki sloj maltera svetle boje se za vreme vlažnog stanja grebu- graviraju uzorci. Ako jepostupak obrnut i gornji sloj je crn a donji je svetao nastaje „kontrazgrafito. Često se postupak pojednostavljvao i uzorci su se gravirali u jednobojne svetle slojeve maltera. Posle izgrebane glatke površine fasade se rezeni uzorci za kratko vreme pod uticajem vremenskih prilika izgrebanih površina u jednoobraznim malterima dobije razlika u boji.

Vrste zgrafita

Pisamce

Detalj zgrafita u vidu pisamceta na zamku Breznice u Češkoj

Zgrafito dekoracija za jednu apoteku od strane slikara Mikolaša Aleša

Forma koja se sastoji od pravougaonika podeljenog sa dve dijagonale koja pripominje na zadnje strane omota pisma. Fasada koja je na ovaj način dekorisana imitira brušeni dijamant ili piramidama zaoštrene građevinske pravougaonike i stvara savršeni utisak plastike.

Ornamenti

Osim uzora pisma može biti zgrafito i geometrijski razčlanjen pomoću pravih, kružnicama ili jasnih krivoliniskih linija i biljnim elementima. Jako su često upotrebljavani ornamentalni, biljni ili figuralni motivi zgrafita koji sadrže većinom teme iz grčke ili rimske mitologije, slike iz Biblije, pre svega iz Starog zakona ili razne alegorijske figure ili prizore.

Izvori

1. Članak je delom ili u potpunosti prema istoimenom članku u češkoj Vikipediji

Spoljašnje veze

• Pavel Panoch, Mluvící průčelí, Novověké sgrafitové a malované fasády jako pramen k poznání kulturní historie