Zdravstvena zaštita izbeglica
.jpg)
Zdravstvena zaštita izbeglica i raseljenih lica je važan segment međunarodnog prava ljudskih prava, koje se zasniva na Opštoj deklaraciji o Ljudskim pravima, Konvenciji Ujedinjenih nacija o statusu Izbeglica i brojnim međunarodnim dokumentima - konvencijama, univerzalnim i regionalnim deklaracijama, smernicama međunarodnih institucija koje se bave zaštitom izbeglica, kao i na praksi nadležnih međunarodnih i nacionalnih organa.[1][2]
Problemi[uredi | uredi izvor]
Zbog teškoća s kojima se susreću na svom putu od matične zemlje do zemlju u kojoj traže utočište migranti često dolaze u lošem zdravstvenom stanju, traumatizovani i narušenog mentalnog zdravlja. Mnogi od njih su preživeli opasna putovanja i boravili u lošim higijensko-sanitarnim uslovima, nisu imali nikakvu ili su imali neodgovarajuću hranu, nisu imali pristup pijaćoj vodi i drugim potrebama.[3]
Pored toga, iskustvo je pokazalo da je veliki broj migranata i tražilaca azila doživeo jedan ili više mentalnih stresova ili ozbiljne psihološke probleme. Jedni su izgubili člana svoje porodice ili prijatelja u toku kretanja, drugi su bili žrtve trgovine ljudima ili su bili zlostavljani ili su sa povreda nastalim u ratu, i često pate od teških poremećaja mentalnog zdravlja i potrebna im je dodatna psihosocijalna podrška.[3]
Rešavanje pitanja zdravstvene zaštite[uredi | uredi izvor]
Rešavanje pitanja zdravstvene zaštite izbeglica i interno raseljenih lica zasnovano je na sledećim principima:
|
Važan faktor koji utiče na integraciju migranata u zdravstveni sistem predstavlja opšti stav, prema migrantima i tražiocima azila. Ovaj faktor prožima sve aspekte zdravstvene zaštite i može ozbiljno da ograničava uživanje prava koja su ovoj populaciji zagarantovana.[4] |
- poštovanju ljudskih prava;
- uvažavanju ljudskog dostojanstva svakog pojedinca;
- informisanosti i dobrovoljnosti odluka;
- partnerstvu svih relevantnih aktera;
- dostupnosti prava i usluga na jednakim osnovama za sve;
- dobrobiti izbeglica i interno raseljenih lica;
- aktivnom učešću izbeglica i interno raseljenih lica u pronalaženju najboljih rešenja.
Sama migracija nije faktor rizika za povećanja morbiditeta ili mortaliteta; međutim, migranti mogu naići na okolnosti tokom migracije koje ih čine ranjivijim na bolesti, posebno na zarazne bolesti. Zbog toga je potrebno pratiti sve faze procesa migracije kako bi se sprečila pojava bolesti. Mnogi od programa Svetske zdravstvene organizacije za prevenciju bolesti su usmereni na HIV / AIDS, tuberkuloѕe i malarije. Informativne kampanje, kao i usluge skrininga, ključne su za sprečavanje ovih bolesti i promovisanje zdravih navika. Slično tome, kampanje za prevenciju su ključne za kontrolu malarije .
Procena zdravstvenog stanja obično obuhvata anamneze, fizički pregled, mentalni zdravstveni pregled, laboratorijske pretrage, rendgenske snimke grudi, preventivne zdravstvene usluge i zdravstvenu pomoć tokom puta.
Vakcinacije su jedna od najznačajnijih intervencija u javnom zdravstvu. One štite pojedince, kao i zajednice, u zemljama porekla i odredišta, sprečavaju pojavu bolesti i širenje bolesti. Vakcinacije takođe služe za olakšavanje integracije migranata, posebno dece.
Zbrinjavanje izbeglica i raseljenih lica obuhvata pružanje hitnog smeštaja, zdravstvenu zaštitu, snabdevanje hranom i pijaćom vodom, spajanje razdvojenih porodica, psihološku podršku i stvaranje drugih uslova za život.
Osnovni principi zdravstvene zaštite[uredi | uredi izvor]
Osnovni principi na kojima se zasniva obezbeđenje zdravstvene zaštite izbeglicama i raseljenim licima su:
- izbeglice i raseljena lica imaju osnovno ljudsko pravo na pristup zdravstvenoj zaštiti bez obzira na rasu, religiju, politička uverenja, ili ekonomski i društveni status.
- jednakost i nediskriminatorne politike zdravstvene zaštite
- zdravlje izbeglica i raseljenih lica ne može se posmatrati odvojeno od zdravlja stanovništva zemlje domaćina već je potrebno integrisati ih u sistem zdravstvene zaštite,
- sistemi zdravstvene zaštite treba da budu okrenuti ljudima, uz uvažavanje polnih i kulturnih razlika,
- sistem zdravstvene zaštite treba da uključi sve vladine organizacije i organizacije civilnog društva, kao i privatni sektor i udruženja izbeglica kako bi se našlo rešenje kojim se obezbeđuje dobrobit kako populacije zemlje domaćina tako i izbeglica.
Zdravstvena zaštita izbeglaca u Srbiji[uredi | uredi izvor]
Zakonska regulativa[uredi | uredi izvor]
Zdravstvena zaštita lica kojima je odobreno pravo na utočište ili subsidijarnu zaštitu, kao i tražilaca azila u Srbiji imaju pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti i propisima kojima je uređena zdravstvena zaštita stranaca,[5] i sledećim međunarodnim i nacionalnim zakonodavnim okvirima,od koj ih su u nacionalnom kontekstu, ključni:
- Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009 - drugi zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - drugi zakon, 93/2014, 96/2015, 106/2015.)
- Zakon o zdravstvenom osguranju („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 109/2005 – ispr., 57/2011, 110/2012
- Odluka SAD, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 i odluka SAD,106/2015 i 10/2016 - dr. zakon) koji regulišu zdravstvenu zaštitu stranaca i izbeglih lica,
- Zakon o javnom zdravlju („Službeni glasnik RS“, br. 15/2016),
- Zakon o azilu (Službeni glasnik RS”, br. 109/2007),
- Pravilnik o zdravstvenim pregledima lica koja traže azil prilikom prijema u centar za azil iz 2008. godine („Službeni glasnik RS“, br. 93/2008).
- Zakon o strancima („Službeni glasnik RS“, br. 97/2008), uključujući
- Zakon o upravljanju migracijama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2012) koji reguliše, između ostalog, rad Komesarijata za izbeglice i migracije u domenu saradnje sa predstavnicima sistema zdravstvene zaštite na loklanom nivou, predstavljaju okvir regulisanih prava i obaveza u vezi sa pružanjem zdravstvene zaštite licima koja traže azil, kojima je odobren azil, migrantima i stranim državljanima. Zakonski okvir podrazumeva princip nediskriminacije i inkluzivnosti u zdravstveni sistem, a migrantskoj populaciji bi po zakonu trebalo da se obezbeđuje zdravstvena zaštita na isti način kao i domicilnom stanovništvu (Zakon o zdravstvenoj zaštiti).[6]
Način ostvarivanja zdravstvene zaštite[uredi | uredi izvor]
U slučaju potrebe za zdravstvenom zaštitom, ova kategorija lica odlaze u Dom zdravlja na teritoriji opštinena kojoj su smešteni privatno i; odrasle osobe se javljaju službi opšte medicine, a deca do 18 god starosti službi za zdravstvenu zaštitu dece predškolskog i školskog uzrasta.[7]
U slučaju potrebe za daljim ispitivanjem ili lečenjem, lekar opšte medicine ili pedijatar izdaje uput za specijalistički pregled u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.[8]
Zdravstveni pregledi se zakazuju, osim ukoliko se radi o hitnom slučaju na osnovu procene medicinskog osoblja nadležne zdravstvene ustanove.
U slučaju propisivanja neophodnih lekova od strane nadležnih lekara, postoji mogućnost njihovog obezbeđivanja preko Ministarstva zdravlja tokom trajanja projekta „Specijalne mere 6“.[5]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ UNHCR (2017b), Regionalni plan za reagovanje na izbegličku i migrantsku krizu za Evropu, Beograd: UNHCR. Dostupno na: http://www.unhcr.rs/media/docs/2017/januar/RMRPSerbiaSRP.pdf
- ^ WHO (2016), Toolkit for assessing health system capacity to manage large influxes of refugees, asylum seekers and migrants, Copenhagen: WHO Regional Office for Europe.
- ^ a b Milojević, Slavica. „ZAŠTITA FIZIČKOG I MENTALNOG ZDRAVLJA MIGRANATA U REPUBLICI SRBIJI” (PDF). Pristupljeno 22. 6. 2022.
- ^ Zdravstvena zaštita migranata, azilanata i lica koja su dobila azil u Srbiji- pripremili CIJP i APC/CZA u okviru kampanje skretanja pažnje na najznačajnija pitanja u sistemu azila.
- ^ a b „Zdravstvena zaštita lica kojima je odobreno pravo na utočiste ili subsidijarnu zaštitu, kao i tražilaca azila u Srbiji” (PDF). Pristupljeno 21. 6. 2022.
- ^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti RS (Sl. glasnik RS, br. 113/2017), čl. 20
- ^ Pravilnik o zdravstvenom pregledu lica koja traže azil prilikom prijema u Centar za azil (Sl. glasnik RS, br. 93/2008), čl. 3 i 4
- ^ Službeni glasnik Republike Srbije (2008a), Pravilnik o zdravstvenim pregledima lica koja traže azil prilikom prijema u centar za azil, Službeni glasnik RS br. 93/2008.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Barnett ED (septembar 2004). „Infectious disease screening for refugees resettled in the United States”. Clinical Infectious Diseases. 39 (6): 833—41. PMID 15472816. doi:10.1086/423179
. - Barnett ED, Christiansen D, Figueira M (avgust 2002). „Seroprevalence of measles, rubella, and varicella in refugees”. Clinical Infectious Diseases. 35 (4): 403—8. PMID 12145723. S2CID 20516177. doi:10.1086/341772.
- Fell B, Fell P (2014). „Welfare Across Borders - A Social Work process with Adult Asylum Seekers”. British Journal of Social Work. 44 (5): 1322—1339. doi:10.1093/bjsw/bct003.
- Geltman PL, Brown MJ, Cochran J (jul 2001). „Lead poisoning among refugee children resettled in Massachusetts, 1995 to 1999”. Pediatrics. 108 (1): 158—62. PMID 11433069. S2CID 2156475. doi:10.1542/peds.108.1.158.
- Geltman PL, Cochran J, Hedgecock C (decembar 2003). „Intestinal parasites among African refugees resettled in Massachusetts and the impact of an overseas pre-departure treatment program”. The American Journal of Tropical Medicine and Hygiene. 69 (6): 657—62. PMID 14740885. doi:10.4269/ajtmh.2003.69.657 .
- Geltman PL, Cochran J (februar 2005). „A private-sector preferred provider network model for public health screening of newly resettled refugees”. American Journal of Public Health. 95 (2): 196—9. PMC 1449151 . PMID 15671449. doi:10.2105/ajph.2004.040311.
- Kemp C. and Rasbridge, L.A. (Eds), Refugee and Immigrant Health. A Handbook for Health Professionals. Cambridge University Press, 2004.
- Lifson AR, Thai D, O'Fallon A, Mills WA, Hang K (2002). „Prevalence of tuberculosis, hepatitis B virus, and intestinal parasitic infections among refugees to Minnesota”. Public Health Reports. 117 (1): 69—77. PMC 1497409 . PMID 12297684. doi:10.1093/phr/117.1.69.
- Maroushek SR, Aguilar EF, Stauffer W, Abd-Alla MD (maj 2005). „Malaria among refugee children at arrival in the United States”. The Pediatric Infectious Disease Journal. 24 (5): 450—2. PMID 15876946. S2CID 12229274. doi:10.1097/01.inf.0000160948.22407.0d.
- Stauffer WM, Kamat D, Walker PF (decembar 2002). „Screening of international immigrants, refugees, and adoptees”. Primary Care. 29 (4): 879—905. PMID 12687898. doi:10.1016/s0095-4543(02)00035-0.
- Stauffer WM, Maroushek S, Kamat D (2003). „Medical screening of immigrant children”. Clinical Pediatrics. 42 (9): 763—73. PMID 14686548. S2CID 37877750. doi:10.1177/000992280304200902.
- Zabel EW, Smith ME, O'Fallon A (mart 2008). „Implementation of CDC refugee blood lead testing guidelines in Minnesota”. Public Health Reports. 123 (2): 111—6. PMC 2239320 . PMID 18457063. doi:10.1177/003335490812300203.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Pravilnici - Komesarijat za izbeglice i migracije Republika Srbija.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
