Zdravstveni sistem

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zdravstveni sistem je organizacija ljudi, institucija i resursa koji pružaju zdravstvene usluge kako bi zadovoljili zdravstvene potrebe ciljne populacije.. Širom sveta postoji širok spektar zdravstvenih sistema, sa toliko istorija i organizacionih struktura koliko ima nacija. Implicitno je da države moraju dizajnirati i razvijati zdravstvene sisteme u skladu sa svojim potrebama i resursima, iako su zajednički elementi u gotovo svim zdravstvenim sistemima primarna zdravstvena zaštita i mere javnog zdravlja.[1]

Ciljevi[uredi | uredi izvor]

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), upravnom i koordinacionom telu za zdravstvo u okviru sistema Ujedinjenih nacija, ciljevi zdravstvenih sistema su dobro zdravlje građana, odgovor na očekivanja stanovništva i poštena sredstva za finansiranje operacija. Napredak ka njima zavisi od toga kako sistemi izvršavaju četiri vitalne funkcije: pružanje zdravstvenih usluga, stvaranje resursa, finansiranje i upravljanje.[2] Ostale dimenzije za procenu zdravstvenih sistema uključuju kvalitet, efikasnost, prihvatljivost i pravičnost. Takođe, glavni cilj je kontinuitet zdravstvene zaštite.

Definicije[uredi | uredi izvor]

Često je zdravstveni sistem definisan sa redukcionističkom perspektivom. Neki autori razvili su argumente za proširenje koncepta zdravstvenih sistema, ukazujući na dodatne dimenzije koje treba uzeti u obzir;         

  • Zdravstveni sistemi ne bi trebalo da se izražavaju samo njihovim komponentama, već i njihovim međusobnim odnosima;
  • Zdravstveni sistemi ne bi trebalo da uključuju samo institucionalnu ili zdravstvenu stranu zdravstvenog sistema, već i stanovništvo;
  • Zdravstveni sistemi se moraju posmatrati u smislu njihovih ciljeva, koji uključuju ne samo poboljšanje zdravlja, već i pravičnost, odgovor na legitimna očekivanja, poštovanje dostojanstva i pravično finansiranje, između ostalog;
  • Zdravstveni sistemi takođe moraju biti definisani u smislu njihovih funkcija, uključujući direktno pružanje usluga, bilo da se radi o medicinskim ili javnim zdravstvenim službama, ali takođe i „drugim omogućavajućim funkcijama, kao što su upravljanje, finansiranje i stvaranje resursa, uključujući ono što je verovatno najsloženiji od svih izazova, zdravstvena radna snaga.

Definicija Svetske zdravstvene organizacije[uredi | uredi izvor]

Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravstvene sisteme na sledeći način:

Zdravstveni sistem čine sve organizacije, ljudi i akcije čija je primarna namera promocija, obnavljanje ili održavanje zdravlja. To uključuje napore da se utiče na odrednice zdravlja kao i direktnije zdravstvene aktivnosti. Stoga je zdravstveni sistem više od piramide javnih ustanova koje pružaju lične zdravstvene usluge. Uključuje, na primer, majku koja brine o bolesnom detetu kod kuće; privatni provajderi; programi za promenu ponašanja; kampanje vektorske kontrole; organizacije zdravstvenog osiguranja; zakonodavstvo o zaštiti na radu. Uključuje međusektorsko delovanje zdravstvenog osoblja, na primer, podsticanje ministarstva obrazovanja da promoviše žensko obrazovanje, dobro poznatu odrednicu boljeg zdravlja.[3]

Provajderi[uredi | uredi izvor]

Pružaoci zdravstvene zaštite su ustanove ili pojedinci koji pružaju zdravstvene usluge. Pojedinci, uključujući zdravstvene radnike i srodna zdravstvena zanimanja, mogu biti samozaposleni ili raditi kao zaposleni u bolnici, klinici ili drugoj zdravstvenoj ustanovi, bilo da je to državno, privatno ili neprofitno (npr. Neprofitno vladina organizacija). Oni takođe mogu raditi izvan direktne nege pacijenta, na primer u vladinom zdravstvenom odeljenju ili drugoj agenciji, medicinskoj laboratoriji ili ustanovi za zdravstvenu obuku. Primeri zdravstvenih radnika su lekari, medicinske sestre, babice, dijetetičari, bolničari, stomatolozi, tehnolozi medicinskih laboratorija, terapeuti, psiholozi, farmaceuti, kiropraktičari, optometristi, zdravstveni radnici u zajednici, lekari tradicionalne medicine i drugi.

Modeli plaćanja[uredi | uredi izvor]

U većini zemalja procenjuje se da troškovi zarada zdravstvenih radnika predstavljaju između 65% i 80% izdataka za zdravstveni sistem koji se mogu obnoviti.[4] [5] Postoje tri načina za plaćanje lekara: naknada za uslugu, kapitacija i plata. Raste interesovanje za mešanje elemenata ovih sistema. [6]

Menadžment[uredi | uredi izvor]

Dete imunizovano protiv dečije paralize.

Upravljanje bilo kojim zdravstvenim sistemom obično se usmerava kroz niz politika i planova koje usvajaju vlada, preduzeća iz privatnog sektora i druge grupe u oblastima kao što su pružanje i finansiranje lične zdravstvene zaštite,farmaceutski proizvodi, zdravstveni kadrovi i javno zdravlje. Javno zdravlje je zabrinuto zbog pretnji po celokupno zdravlje zajednice na osnovu analize zdravlja stanovništva. Populacija o kojoj se radi može biti mala kao šačica ljudi ili velika kao svi stanovnici nekoliko kontinenata (na primer, u slučaju pandemije). Javno zdravlje se obično deli na epidemiologiju, biostatistiku i zdravstvene usluge. Životna sredina, socijalno ponašanje i zdravlje na radu takođe su važna podneblja. Danas većina vlada prepoznaje značaj programa javnog zdravstva u smanjenju učestalosti bolesti, invaliditeta, efekata starenja i nejednakosti u zdravstvu, iako javno zdravstvo generalno prima znatno manje državnih sredstava u poređenju sa medicinom. Na primer, većina zemalja ima politiku vakcinacije koja podržava programe javnog zdravlja u pružanju vakcinacija za unapređenje zdravlja. Vakcinacije su dobrovoljne u nekim zemljama i obavezne u nekim zemljama. Neke vlade plaćaju sve ili deo troškova za vakcine u nacionalnom rasporedu vakcinacija. Brza pojava mnogih hroničnih bolesti, koje zahtevaju skupu dugotrajnu negu i lečenje, tera mnoge zdravstvene menadžere i kreatore politike da preispitaju svoje prakse pružanja zdravstvene zaštite. Važno zdravstveno pitanje sa kojim se trenutno suočava svet je HIV / AIDS.[7] Druga velika briga za javno zdravlje je dijabetes.[8] Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 2006. godine, najmanje 171 milion ljudi je patilo od dijabetesa. Njegova incidencija se brzo povećava, a procenjuje se da će se do 2030. ovaj broj udvostručiti. Kontroverzni aspekt javnog zdravlja je kontrola pušenja duvana, povezana sa rakom i drugim hroničnim bolestima.[8] Otpornost na antibiotike je još jedna glavna briga koja dovodi do ponovne pojave bolesti poput tuberkuloze. Svetska zdravstvena organizacija, za svoju kampanju Svetskog dana zdravlja 2011., poziva na pojačanu globalnu posvećenost zaštiti antibiotika i drugih antimikrobnih lekova za buduće generacije.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ White, Franklin (22. 6. 2014). „Primary Health Care and Public Health: Foundations of Universal Health Systems”. Pristupljeno 06. 03. 2021. 
  2. ^ http://www.who.int/whr/2000/en/index.htm
  3. ^ Wells, Leanne; Root, Josephine (2015-08-31). „Strengthening Medicare to Improve Health Outcomes”. Australian Economic Review. 48 (3): 298—304. ISSN 0004-9018. doi:10.1111/1467-8462.12124. 
  4. ^ Ovretveit, J. (1996-03-01). „Richard B. Saltman, Casten von Otter, editors. Implementing planned markets in health care: balancing social and economic responsibility. Buckingham (UK): Open University Press, 1995. 260 pp. ISBN 0335194257”. The European Journal of Public Health. 6 (1): 73—74. ISSN 1101-1262. doi:10.1093/eurpub/6.1.73-b. 
  5. ^ Pierantoni, Celia Regina; Garcia, Ana Claudia P (2011-05-17). „Human resources for health and decentralization policy in the Brazilian health system”. Human Resources for Health. 9 (1). ISSN 1478-4491. doi:10.1186/1478-4491-9-12. 
  6. ^ Docteur, Elizabeth; Oxley, Howard (2003). „Health-Care Systems: Lessons from the Reform Experience”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.1329305. 
  7. ^ Kamper-Jørgensen, Finn (2008-08-06). „Public health information systems — and EUPHIX”. Scandinavian Journal of Public Health. 36 (7): 673—675. ISSN 1403-4948. doi:10.1177/1403494808096026. 
  8. ^ a b European Union health information infrastructure and policy, Routledge, 2013-02-11, str. 50—64, ISBN 978-0-203-07724-5, Pristupljeno 2021-03-06 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравствени_систем&oldid=26885718”