ITER

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Međunarodni termonuklearni eksperimentalni reaktor
International Thermonuclear Experimental Reactor
Logo ITER-a
Postrojenje ITER-a u izgradnji 2018.
SkraćenicaITER (ITER)
Datum osnivanja24. oktobar 2007.
Tipmeđunarodni istraživački i inženjerski projekat
SedišteSen Pol le Dirans
 Francuska
Članovi7 članova
Spisak
Generalni direktorFrancuska Bernar Bigo
Veb-sajtwww.iter.org

Međunarodni termonuklearni eksperimentalni reaktor (engl. International Thermonuclear Experimental Reactor) ili verz. skr. ITER (engl. ITER) je međunarodni istraživački i inženjerski projekat na polju nuklearne fuzije, koji trenutno gradi najveći svetski i najnapredniji eksperimentalni tokamak nuklearni fuzijski reaktor u Sen Pol le Diransu (Provansa) na jugu Francuske.[1]

Cilj ITER-a je napraviti prelaz od eksperimentalnih studija iz plazma fizike, ka električnim elektranama na fuzijski pogon sa punim proizvodnim kapacitetom. Takođe cilj je da se dokaže naučna i tehnološka izvodljivost mirnodopske upotrebe fuzijske energije.[2] Projekat finansira i vodi sedam članica: Evropska unija (EU), Indija, Japan, Kina, Rusija, Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države. EU, kao domaćin ITER kompleksa, učestvuje sa 45% u troškovima, dok ostale članice doprinose svaka po 9%.[3][4][5] ITER je trenutno najveći međunarodni naučni projekat, troškovi projekta su se sa početnih 5 milijardi povećali na trenutnih 20 milijardi dolara.[6]

Izgradnja kompleksa ITER započela je 2013,[7] a očekuje se da će izgradnja biti završena 2025, kada se može očekivati i puštanje u rad reaktora. Kada ITER proradi, postaće najveći eksperiment u fizici magnetnog zarobljavanja plazme, koji je u upotrebi, sa plazmom zapremine od 850 m³, nadmašujući DžET (100 m³). Biće najveći od preko 100 fuzijskih reaktora izgrađenih od 1950-ih.[2] ITER-ov naslednik, DEMO, očekuje se da će biti prva komercijalna demonstraciona fuzijska elektrana, tj. da donese fuzijsku energiju na komercijalno tržište.[8]

ITER-ov reaktor[uredi | uredi izvor]

ITER-ov fuzijski reaktor je dizajniran da proizvodi 500 megavata (MW) izlazne snage sa samo 50 megavata ulazne u periodu od oko 10 minuta, tako da bi on trebalo da udesetostruči energiju koju potroši.[9] Za ovaj reaktor se očekuje da pokaže princip dobijanja više termalne energije iz fuzijskog procesa, nego što je utrošeno za pokretanje procesa, nešto što još nije postignuto ni u jednom fuzijskom reaktoru.[9] Proces će se odvijati u prstenastom reaktoru, koji se naziva tokamak, koji je okružen džinovskim magnetima koji ograničavaju i cirkulišu pregrejanu jonizovanu plazmu van metalnih zidova. Kako bi se omogućila reakcija fuzije, plazma će biti zagrevana do 150 miliona stepeni °C, temperaturi koja je 10 puta veća od temperature Sunčevog jezgra.[9] Emitovana toplota iz fuzijske reakcije biće ispuštana u vazduh.[10][11]

Presek ITER tokamaka i integrisanog postrojenja.
Presek ITER tokamaka i integrisanog postrojenja.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The ITER project. EFDA, European Fusion Development Agreement (2006).
  2. ^ a b Meade, Dale (2010). „50 years of fusion research”. Nuclear Fusion (na jeziku: engleski). 50 (1): 014004. Bibcode:2010NucFu..50a4004M. ISSN 0029-5515. doi:10.1088/0029-5515/50/1/014004. 
  3. ^ Amos, Jonathan (14. 10. 2010). „Key component contract for Iter fusion reactor”. BBC News. Pristupljeno 21. 5. 2013. 
  4. ^ ITER – Our Contribution Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. oktobar 2015). Europa (web portal). Retrieved 21 May 2013.
  5. ^ Lengthy ITER dispute concludes in favour of France. European Commission press release. Cordis.europa.eu (28 June 2005). Retrieved 21 May 2013.
  6. ^ Tirone, Jonathan. „World's Biggest Science Experiment Seeks More Time and Money”. Bloomberg.com. Pristupljeno 1. 7. 2016. 
  7. ^ ITER Organisation (2014). „ITER & Beyond”. ITER. Arhivirano iz originala 1. 6. 2010. g. 
  8. ^ „Broader Approach agreement”. Iter.org. Pristupljeno 23. 9. 2018. 
  9. ^ a b v „Facts & Figures”. ITER (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 11. 2017. 
  10. ^ „Will ITER make more energy than it consumes?”. www.jt60sa.org. Arhivirano iz originala 02. 04. 2019. g. Pristupljeno 12. 9. 2018. 
  11. ^ „Workshop” (PDF). www.iaea.org. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 10. 2017. g. Pristupljeno 29. 4. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

ITER na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ИТЕР&oldid=26887487”