Ivakura Tomomi

U japanskoj tradiciji prezime (Ivakura) prethodi imenu.

Ivakura Tomomi
Datum rođenja	(1825-10-26)26. oktobar 1825.
Mesto rođenja	Kjoto, Japan
Datum smrti	20. jul 1883.(1883-07-20) (57 god.)
Mesto smrti	Tokio, Japan

Ivakura Tomomi (岩倉 具視, 26. oktobar 1825. – 20. jul 1883.) bio je japanski državnik tokom Bakumacu i Meidži perioda. Stara novčanica od 500 jena nosila je njegov portret.

Mladost

Ivakura je rođen u Kjotu kao drugi sin niže rangiranog plemića i dvorjanina Horikave Jasučika. Godine 1836. usvaja ga drugi plemić, Ivakura Tomojasu, od koga preuzima porodično prezime. Podučavao ga je kampaku Takacukasa Masamiči i bio je jedan od osoba koji su pisanim putem izneli mišljenje o reformi carskog dvora. Godine 1854. postaje viši dvorski službenik za cara Komeija.

Kao plemić na dvoru

Kao i većina carskih dvorjanina u Kjotu, Ivakura se protivio planovima Tokugava šogunata da prekinu državnu izolacionu politiku i da otvore japanske granice za strance. Kada je Hota Masajoši, rodžu Tokugava vlade, došao u Kjoto kako bi pridobio carsku dozvolu za potpisivanje Harisovog ugovora 1858. Ivakura je sakupio istomišljenike i pokušao da odugovlači pregovore između šoguna i dvora.

Nakon što je tairo Ii Naosuke ubijen 1860, Ivakura je podržao Kobu gatai pokret koji se zalagao za savez šogunata i carskog dvora. Glavni akcenat na ovaj pokret ležao je u braku šoguna Tokugave Ijemočija i princeze Kazunomije koja je bila mlađa sestra cara Komeija. Druga politička strana koja je podržavala radikalniji politički metod - Sono džoi, videla je Ivakuru kao podržavaoca šogunata pa je pritisla carske verodostojnike da ga pošalju u izgnanstvo. Kao rezultat toga Ivakura je napustio dvor i preselio se u mesto Ivakuru koja se nalazila severno od Kjota.

Izgnanstvo

U Ivakuri je napisao veliki broj pisama sa svojim mišljenjima koje je slao na dvor ili u Sacumu gde su se tada nalazili njegovi politički istomišljenici. Kada je šogun Ijemoči umro 1866. godine, Ivakura je pokušao da aktivira carsko plemstvo u nadi da će preuzeti političku inicijativu. Prikupio je određeni broj daimjoa u ime dvora ali u tome ne uspeva jer ubrzo car Komeji umire od boginja. Posle careve smrti nastaje glasina da je Ivakura planirao carevu smrt otrovom ali je na vreme pobegao i izbegao hapšenje.

Sa Okubo Tošimičijem i Saigo Takamorijem isplanirao je 3. januara 1868. plan za prisvajanje carske palate u Kjotu od strane oblasti Sacume i Čošu koje su bile lojalne caru što se kasnije pretvorilo u Meidži obnovu. On je zaslužan za isticanje carskog banera tokom Bošin rata što je tadašnje protivnike šogunske vlasti pretvorilo u zvaničnu carsku vojsku.

Meidži birokrata

Na staroj novčanici od 500 jena.

Tim japanskih predstavnika na Ivakura misiji. Predvodnik ove misije bio je Ivakura Totomi na slici prikazan u centru kako sedi u tradicionalnoj odeći.

Nakon osnivanja nove Meidži vlade, Ivakura je odigrao važnu ulogu u politici tako što je postao jedan od bliskih ljudi cara Meidžija. Smatra se da je bio čelni čovek u objavi zakletve od pet tačaka i napuštanju han sistema.

Nakon što je proglašen za ministra desnice 1871. godine, poveo je dvogodišnju misiju na putu oko sveta poznatu i kao Ivakura misija, gde je posetio SAD i nekoliko država u Evropi u cilju ponovnog potpisivanja neravnopravnih ugovora koje je Japan bio prinuđen da prihvati tokom kraja Edo perioda. Cilj putovanja bio je i prikupljanje informacija u cilju modernizacije Japana na primerima stranih zemalja a u Japan se vraća 1873, taman na vreme da se suprostavi invaziji Koreje (Seikanron). Shvativši da Japan nije u poziciji da se suprostavi zapadnim silama radio je na jačanju carske institucije, ustavu (dao je naređenje Inoue Kovašiju), kao i na osnivanju jedne vrste parlamentarne demokratije.

Smrt

Iako je početkom 1883. godine bio lošeg zdravlja, Ivakura je u maju otišao za Kjoto kako bi pokušao da obnovi i sačuva carsku palatu, kao i zgrade starog grada, jer su mnoge bile u lošem stanju još od prebacivanja prestonice u grad Tokio. Odmah nakon toga naglo oboleva i pada u krevet pa car Meidži šalje svog ličnog lekara, Ervina Belca, da ga pregleda koji dijagnozira rak grla. Car posećuje Ivakuru 19. jula kao bliskog prijatelja i biva vidno potrešen zbog njegovog zdravstvenog stanja. Dan nakon posete Ivakura umire postavši prva osoba kojoj je organizovana državna sahrana pod pokroviteljstvom carske vlade.

Literatura

• Beasley, William G. (1972). The Meiji Restoration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 9780804708159. OCLC 579232. 
• Hane, Mikiso (2001). Modern Japan: A Historical Survey. Westview Press. ISBN 978-0-8133-3756-2. 
• Jansen, Marius B. and Gilbert Rozman, ur. (1986). Japan in Transition: from Tokugawa to Meiji. Princeton: Princeton University Press. ISBN 9780691054599. OCLC 12311985. 
• Nish, Ian. (1998) The Iwakura Mission to America and Europe: A New Assessment. Richmond, Surrey: Japan Library. ISBN 978-1-873410-84-4; ISBN 978-0-415-47179-4.
• Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128. 
• Sims, Richard L. (2001). Japanese Political History Since the Meiji Renovation 1868–2000. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-23914-5; ISBN 978-0-312-23915-2.

Spoljašnje veze

• Portret
• Velikodostojnici Meidži vlade Portret Ivakure sa ostalim uglednicima Japana iz 1877. godine