Pređi na sadržaj

Igo Veliki

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Igo Veliki
Krunisanje francuskog kralja Lotara, Igo je bio jedan od ljudi koji su prisustvovali krunisanju. Na slici je jedan od ljudi koji se nalze iza kralja.
Lični podaci
Datum rođenja898.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti16. jun 956.
Mesto smrtiDurdan, Francuska
GrobBazilika Sen Deni
Porodica
SupružnikHedviga od Saksonije, Eadhild
PotomstvoIgo Kapet, Beatrice of France, Emma of Paris, Otto, Duke of Burgundy, Henry I, Duke of Burgundy, Erberto d'Auxerre
RoditeljiRober I Francuski
Beatris od Vermandoa
DinastijaRobertini
vojvoda i grof Pariza
Period(922—956)
PrethodnikRober I Francuski
NaslednikIgo Kapet

Igo Veliki ili Hugo Veliki (89816. jun 956) je bio vojvoda i grof Pariza (922—956). Bio je sin Robera I, kralja severne Francuske i Beatrise de Vermandoa. Zbog svoje bele puti ponekad sa naziva i Igo Beli. Bio je veliki francuski državnik i možda je imao moć veću od tadašnjih francuskih kraljeva. Od njega je poticala dinastija Kapeta.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Pobuna protiv kralja Rudaolfa od Francuske

[uredi | uredi izvor]

Januara 936. Igo je pozvao Luja IV da dođe u Francusku i preuzme vlast. Dana 19. juna u nedelju, posle zbacivanja francuskog kralja Rudolfa, a Luj je krunisan u Laonu. Novi kralj mu je 25. jula dao na upravu severnu Francusku, a Igo se krunisao 26. decembra.

Luj IV.

Pobuna protiv kralja Luja IV od Francuske

[uredi | uredi izvor]

Igo je, kad je shvatio da je moćniji od kralja digao pobunu i u savezu sa vojvodom od Lorene napao Luja, koji je u to vreme bio u sukobu sa svetim rimskim carem Otonom Velikim i nije mogao da se bavi državnim pitanjima. Luj je pokušao da uguči pobunu, ali kod Remsa je 940. godine doživeo ponižavajući poraz. Godine 945. je čak zarobljen i poveren na čuvanje Teobaldu d'Blua. Igo je pod pritiskom Otona Velikog (sa kojim je 941. godine Luj sklopio mir) morao da ga oslobodi, a Luj mu se odužio tako što mu je dao grad Laon. Luj je 948. godine na Ingelhajmskom saboru ekskomunicirao Igoa.

Lotar Francuski.

Igo kao tutor kralja Lotara II od Francuske

[uredi | uredi izvor]

Luja je 10. septembra 954. godine na prestolu nasledio sin Lotar II. Igo je, pošto je kralj bio maloletan, proglašen za njegovog tutora. Igou su vraćeni svi njegovi posedi, a možda su čak i postali veći. Postao je najmoćniji plemić u Francuskoj, a njegova moć je bila tolika da se krunisao za grofa Pariza.

Umro je 16. juna 956. godine. Nasledio ga je sin Igo Kapet.[traži se izvor]

Genealogija

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Rober II od Hespengaua
 
 
 
 
 
 
 
8. Rober III od Hespengaua
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. nepoznata
 
 
 
 
 
 
 
4. Rober Jaki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Adrian od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
9. Valdradi od Oreleana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Vildradi od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
2. Rober I Francuski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Liutfrid II od Alzasa
 
 
 
 
 
 
 
10. Igo III Turski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Hiltruda (supruga Liutfrida II Turskog)
 
 
 
 
 
 
 
5. Adelaida Turska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. nepoznat
 
 
 
 
 
 
 
11. Ava de Morvua
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. nepoznata
 
 
 
 
 
 
 
1. Igo Veliki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Bernar od Italije
 
 
 
 
 
 
 
12. Pipin I od Vermandoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Kunejgund (supruga Bernara od Italije)
 
 
 
 
 
 
 
6. Herbert I od Vermandoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Teodorih Nibelung
 
 
 
 
 
 
 
13. nepoznata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. nepoznata
 
 
 
 
 
 
 
3. Beatris od Vermandoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Emenon od Poatjea
 
 
 
 
 
 
 
14. Adalelm od Troja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. nepoznata
 
 
 
 
 
 
 
7. Lutgard od Troja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. nepoznat
 
 
 
 
 
 
 
15. Irmengarda (supruga Adalelma od Troja)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. nepoznata
 
 
 
 
 
 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Karl Ferdinand Verner, Poreklo pre milenijuma, Istorija Francuske pod rukovodstvom Žan Faviera, vol. 1, Pariz, 1984.
  • Karl Ferdinand Verner, « Prvi anžujski Robertini (IX i početkom X veka) », Olivier Guilot i Robert Favro, Prvi doline Loare i Akvitanije Roberta Forta niz naučnih radova održaih u Anžeu u septembru 1987. , Poatje, 1997., « Muzej u Poatjeu », 5 serija, IV.
  • Settipani, Christian (1993). La Préhistoire des Capétiens: Première partie : Mérovingiens, Carolingiens et Robertiens. I. Villeneuve-d'Ascq. ISBN 978-2-9501509-3-6. 


vojvoda Pariza
(922954)
nema, Igo se proglasio grofom Pariza
nema, Igo je imao titulu vojvode Pariza
grof Pariza
(954956)
nema, vladao je kralj Luj IV
tutor kralja Lotara Francuskog
(954954)