Играј своју игру

Igraj svoju igru
Filmski poster
Režija	Stiven Soderberg
Scenario	Džordž C. Džonson Džek G. Rasel Hari Braun Čarls Lederer Skot Korvon Ted Grifin
Producent	Džeri Vajntraub
Glavne uloge	Džordž Kluni Met Dejmon Endi Garsija Bred Pit Džulija Roberts
Muzika	Dejvid Holms
Producentska kuća	Warner Bros.
Godina	2001.
Trajanje	117 minuta
Zemlja	Sjedinjene Američke Države
Jezik	engleski
Budžet	85 miliona dolara
Zarada	450,7 miliona dolara
Sledeći	Igraj svoju igru 2
Veb-sajt	oceans11.warnerbros.com
IMDb veza

Igraj svoju igru (engl. Ocean's Eleven) je američki film Stivena Soderberga iz 2001. godine. U glavnim ulogama su Džordž Kluni, Bred Pit, Met Dejmon, Don Čidl, Endi Garsija, Berni Mek i Džulija Roberts.

Film je dobio pozitivne kritike i bio je finansijski uspešan; bio je peti najuspešniji film iz 2001. godine sa zaradom od preko 450 miliona dolara. Soderberg je režirao dva nastavka, Igraj svoju igru 2 (2004) i Igraj svoju igru 3 (2007). Spin-of film, Oušnovih 8, sa glavnom ženskom postavom je izašao 2018. godine.

Radnja

Nekoliko sati nakon što je pušten iz zatvora, Deni Oušan (Džordž Kluni) počinje birati uvežbanu ekipu jedanaestero pljačkaša koji će opljačkati centralni trezor koji dele tri velika kasina u Las Vegasu: Bellagio, The Mirage i MGM Grand. Planiraju izvršiti pljačku tokom naveliko najavljenog boks meča između Lenoksa Luisa i Vladimira Klička. Kako odbor za izdavanje kockarskih dozvola države Nevade zahteva da kasina imaju novac za svaki žeton koji se nalazi u igri, procenjuju da bi se u trezoru moglo naći 150 miliona dolara. Vlasnik trojih kasina Teri Benedikt (Endi Garsija), je ljubavnik Denijeve bivše žene, Tes Oušan (Džulija Roberts). Kako se priča raspetljava, postaje očito da je jedna od svrhi pljačke da Deni vrati Tes. Celu operaciju bogati bivši vlasnik kasina (i Benediktov rival) Ruben Tiškof (Eliot Guld).

Pažljivo isplanirana pljačka uključuje nekoliko povezanih odvraćanja pažnje i prevara. Blizanci Meloj (Skot Kan i Kejsi Aflek), pretvarajući se da su hotelski službenici, pristupaju zaštićenom području i počnu se naglas svađati oko kartice za vrata. Kako bi ih utišao, drugi zaštitar se ponudi da odveze kolica „s Benediktovim novcem“ umesto njih. U kolicima se zapravo nalazi „Neverovatni Jen“ (Šaobo Čin), kineski akrobat, čovek od gume, koji ulazi u trezor.

Zaštitne šifre, koje se menjaju dvaput dnevno, donose se Benediktu lično. Lajnus (Met Dejmon), vešti džepar, predstavi se kao član odbora za izdavanje dozvola koji prati krupijea na blekdžek koji je ujedno i osuđenik, Frenk Katon (Berni Mek), što mu omogućuje da prođe osiguranje u pratnji Benedikta. Usred takmiče između Frenka i Lajnusa, Lajnus uspeva ukrasti šifre. Frenk biva otpušten, što je bio i plan jer će se tako izbeći pitanja zašto se nakon pljačke nije pojavio na poslu. Lajnus ostaje u osiguranju, rekavši kako je zaboravio pejdžer, a Benedikt odlazi na boks meč.

Sol Blum (Karl Rajner) se predstavi kao biznismen iz istočne Evrope i nagovori Benedikta da stavi nekoliko dragulja u sef kasina. Dok nadgleda prenos dragulja, Sol odglumi srčani udar kako bi čuvarima odvratio pažnju. Rasti (Bred Pit) i blizanci Maloj, pretvarajući se da su medicinsko osoblje, tobože ga pokušaju oživjeti. Dok su zaštitari zauzeti „umirućim“ ulazak u otvor lifta i ostale akcije bande. Rasti proglašava Sola mrtvim, a „hitna pomoć“ iznosi Solovo telo iz kasina. Na putu, on signalizira Bašeru Taru (Don Čidl), stručnjaku za eksploziv, da detonira elektromagnetski impuls kako bi nestalo struje u gradu. Lajnus i Deni neopaženo se spuštaju kroz otvor lifta do trezora samo nekoliko trenutaka pre nego što se pale pomoćni generatori.

Lajnus (Met Dejmon) i Deni (Džordž Kluni) pred trezorom.

Deni i Lajnus ispred trezora suzavcem onesposobljavaju dvojicu stražara. Jen u trezoru preskače preko podnih senzora (našavši se blizu vrata) i postavi Solove „dragulje“ (zapravo eksplozivne naboje) na šarke vrata. Deni postavlja detonatore na ista mesta s druge strane vrata i aktivira ih; vrata se izvaljuju.

Rasti (sada opet u kasinu) naziva Benedikta na mobilni (koji je Deni ubacio u džep Tesine haljine), rekavši mu da su mu upravo opljačkali „oko 160 miliona dolara“ - iznos koji Benedikt potvrđuje. Video-signal se iznenada menja, a na monitorima se počne prikazivati pljačka (takođe prije snimljena). Benedikt naziva 911 (poziv presreće Livingston i odgovori pretvarajući se da je dispečer). Stiže ekipa specijalaca (koju zapravo čine prerušeni članovi bande) i iznese novac iz sefa. Benedikt shvata, ali prekasno, da je snimak pljačke podmetnuta.

Deni (vrativši se kroz tavanicu u stražarsku sobu u kojoj ga je Benedikt držao) ponudi Benedikt lažnu pomoć u vraćanju novca ako mu Benedikt prepusti Tes; Benedikt pristaje. Ekipa pokaže Tesi snimak u kojoj se Benedikt odriče. Zgađena, Tes ostavlja Benedikta.

Nakon pljačke, Deni biva uhapšen zbog kršenja uslovne kazne i poslan natrag u zatvor na šest meseci. Po izlasku, ispred zatvora ga dočeka Rasti koji je u autu doveo i Tes. Odlaze, svesni da ih slede Benediktovi stražari.

Uloge

Glumac	Uloga
Džordž Kluni	Deni Oušn
Berni Mek	Frenk Katon
Bred Pit	Robert „Rasti” Rajan
Eliot Guld	Ruben Tiškof
Kejsi Aflek	Virdžil Meloj
Skot Kan	Terk Meloj
Edi Džemison	Livingston Del
Don Čidl	Bašer Tar
Šaobo Čin	„Neverovatni” Jen
Karl Rajner	Sol Blum
Met Dejmon	Lajnus Kaldvel
Endi Garsija	Teri Benedikt
Džulija Roberts	Tes Oušn

Stvarni životni modeli

Veruje se da je kao inspiracija za oba filma bila slavna, vešto izvedena pljačka zgrade Brink's sekjuritija u Bostonu od strane jedanaestero ljudi, poznata kao „Posao Brink's“.

Lik koji je glumio Endi Garsija delimično je temeljen na Stivu Vinu, vlasniku Belacija, Miraža i Vin Las Vegasa. Jedna od rečenica koje Garsija izgovara u filmu je „Ako budeš kupio sportski auto od sto hiljada dolara u Njuport Biču, biću strašno razočaran.“ To je referenca na stvarnu otmicu Kevin Vin, ćerke Stiva Vina iz 1994, gde je jedan od otmičara uhvaćen jedan dan kasnije u Njuport Biču nakon što je nameravao kupiti Ferari gotovinom.

U sceni gde Sol (Pol Rajner) hoda prema sigurnosnoj sobi s Benediktom (Endi Garsija) pri čemu ga prepoznaje stari prijatelj, on se obraća Verdžilu (Kejsi Aflek) i Terku (Skot Kan) po imenima „Mihail“ i „Vladimir“. To je referenca na Mihaila Kalinjina i Vladimira Lenjina, koji su bili boljševički revolucionari.

Razlike od originala

Osim naslovnog junaka, nijedan pljačkaš u rimejku nema ime kao onaj u originalu, iako dele neke od njihovih osobina. Korišćenje iskusnih profesionalnih kriminalaca u pljački takođe je razlika u odnosu na original, u kojem je ekipa sastavljena od ratnih veterana. Film je zato puno sličniji „Žaoki“ nego „Igraj svoju igru“ iz 1960. godine.

Detalji

U stvarnosti, 160 miliona američkih dolara u novčanicama od 100 dolara bi težilo 1602 kilograma ili 1,6 tona, puno više od osam putnih torbi koje nose lopovi prerušeni u specijalce. Kako bi opravdao činjenicu da se navedena svota novca drži u trezoru, film navodi izmišljenu odredbu Odbora za izdavanje kockarskih dozvola Nevade da sva kazina moraju imati dovoljno novca i kovanica kako bi pokrili svaki žeton u igri. U stvarnosti, kazina iznose iz trezora sav višak novca što je pre moguće.

Spoljašnje veze

• Službena stranica
• Igraj svoju igru na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Igraj svoju igru na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)