Ilarion Veliki

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ilarion Veliki

Ilarion Veliki (grč. αγιος Ιλαριων ο αναχωρητης; 288372) je bio hrišćanski svetitelj i asketa, poštovan posebno među Monasima. Pravoslavna crkva ga proslavlja 21. oktobra po julijanskom kalendaru).

Studirao je nauke u Aleksandriji, gde je primio hrišćanstvo u zajednici Svetog Antonija Velikog. Nakon toga, nastanio se u pustinji u blizini Gaze. Bio je osnivač više manastira i prvi propovednik monaštva u Palestini. Pred kraj života ponovo posetio Egipat da bi posetio grob Svetog Antonija, a odatle je otišao dalje u Siciliju i Dalmaciju.

Umro na ostrvu Kipar 371. ili 372. godine.

Njegov život opisao je Epifanije Kiparski.

Spoljašnje veze[uredi]