Pređi na sadržaj

Indukcija porođaja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Indukcija porođaja
ICD-9-CM73.0-73.1

Indukcija porođaja (IP) ili indukovani porođaj jeste skup procedura čiji je cilj veštačko izazivanje kontrakcija materice sa namerom da se izazove porođaj u najprikladnije vreme za majku i fetus. U većini zapadnih zemalja procenjuje se da je približno jedan d četiri porođaja izazvan indukcijom, a sprovoden je prostaglandinom, često u kombinaciji sa oksitocinom. Na odluku o indukciji porođaja utiče pravilna procena karakteristika grlića materice.[1][2]

Anatomija i fiziologija[uredi | uredi izvor]

Materica se sastoji od tela i grlić materice, pri čemu se telo sastoji od glatkih mišića, a grlić materice pretežno kolagena. Grlić materice prolazi kroz dinamičke promene tokom trudnoće i porođaja, kao što su skraćivanje, stanjivanje i širenje. Imajući oovo u vidu mehaničke i farmakološke metode indukcije porođaja mogu se koristiti da se ove fiziološke promene na grliću materice mediicinski izazovu.

Klinički značaj[uredi | uredi izvor]

Indukcija porođaja predstavlja priliku da se interveniše u trudnoći koja je u toku sa namerom da se utiče na vreme porođaja u korist majke ili fetusa.[3] Postoje rigorozna istraživanja koja su objavljena i nastavljaju da se objavljuju o bezbednosti indukcije porođaja i majke i fetusa, posebno što se tiče stope carskog reza. Daljim dokazima vrhunskog kvaliteta trebalo bi da se utvrde bezbednosni aspekti koji zadovoljstvaju sve interse novorođenčaeta i majke.[4]

Indikacije[uredi | uredi izvor]

Indikacije za indukciju porođaja mogu se podeliti na medicinske i logističke (situacione).[5]

Medicinske[uredi | uredi izvor]

Indikacije za IP u zavisnosti od akušerske i medicinske istorije pacijenta mogu biti:[3]

  • kasno prevremene,
  • rano terminske,
  • kasno terminske
  • posle termina porođaja.

Indukcija porođaja je indikovana kada se smatra da su ishodi za fetus, majku ili oboje bolji nego kod isčekivanja, odnosno čekanja na spontani početak porođaja.[6] Prema preporukama Američkog koledža akušera i ginekologa listu preporuka o vremenu porođaja, sa nekim od najčešćih kliničkih scenarija čine ove indikacije:[7]

  • Oligohidramnion sa vremenom od 36 do 37 nedelja gestacije
  • Ograničenje intrauterinog rasta fetusa, bez abnormalnog Doplera, sa vremenom od 38 do 39 nedelja gestacije
  • Ograničenje intrauterinog rasta fetusa, sa odsustvom krajnjeg dijastolnog protoka, sa vremenom od 34 nedelje gestacije
  • Ograničenje intrauterinog rasta fetusa, sa obrnutim end-dijastolnim protokom, sa vremenom od 32 nedelje gestacije
  • Hronična hipertenzija, ne uzimajući lekove, sa vremenom od 38 do 39 nedelja gestacije
  • Gestacijska hipertenzija sa vremenom od 37 nedelja gestacije ili u vreme dijagnoze ako se dijagnostikuje kasnije
  • Preeklampsija bez teških karakteristika sa vremenom u 37 nedelja gestacije ili u vreme dijagnoze ako se dijagnostikuje kasnije
  • Preeklampsija sa teškim karakteristikama sa vremenom u 34 nedelja gestacije ili u vreme dijagnoze ako se dijagnostikuje kasnije
  • Pregestacijski dijabetes dobro kontrolisan, sa vremenom od 39 do 39 nedelja gestacije
  • Gestacijski dijabetes (GDM), ishrana ili vežba pod kontrolom, sa vremenom od 39 do 40 nedelja gestacije
  • Preuranjena preporođajna ruptura membrana sa vremenom od 34 nedelje gestacije ili u vreme dijagnoze ako se dijagnostikuje kasnije. Kasno termin sa vremenom od 41 do 41 nedelja gestacije
  • Abruptio placentae
  • Horioamnionitis
  • Intrauterina smrt fetusa (IUFD)

Logističke[uredi | uredi izvor]

Porođaj se takođe može izazvati iz logističkih razloga, kao što su:

  • rizik od brzog porođaja,
  • velika udaljenost od bolnice,
  • psihosocijalne indikacije.

U takvim okolnostima treba utvrditi zrelost pluća fetusa. U nedostatku odgovarajućih kliničkih okolnosti, rezultat testa pluća zrelog fetusa pre 39 nedelja gestacije nije indikacija za porođaj.[8]

Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

Kontraindikacije za IP uključuju sledeća stanja:[8]

  • vasa previa ili placenta previa
  • poprečna prezentacija fetusa
  • prolaps pupčane vrpce
  • istorija prethodnog klasičnog carskog reza
  • aktivna herpes infekcija
  • prethodna miomektomija koja je probila endometrijalnu šupljinu.

Metode[uredi | uredi izvor]

Kao deo indukcionog procesa, može se uraditi mehanička dilatacija Folijevim kateterom ili sa kateterom sa dvostrukim balonom koji se provlači kroz spoljašnji i unutrašnji cervikalni kanal.

IP Folijevim kateterom[uredi | uredi izvor]

Nakon plasiranja katetera balon se puni sa između 30 mL i 80 mL fiziološkog rastvora kako bi balon vrši pritisak na unutrašnjost grlića materice i time izazvao proširenja lumena grlića materice.[8][a]

IP kateter sa dvostrukum balonom[uredi | uredi izvor]

Kod dvostrukog balona, jedan balon vrši pritisak na unutrašnji otvor cerviksa dok drugi vrši pritisak na spoljašnji otvor cervikasa. Oba balona se mogu napuniti različitim zapreminama fiziološkog rastvora. Bez obzira da li se koristi Folijev ili Kukov kateter, oba uređaja se generalno uklanjaju kada je proširenje grlića materice tri do četiri centimetra. Osmotski dilatatori su takođe dostupni u različitim veličinama i postavljaju se u cervikalni otvor.[10]

IP misoprostolom[uredi | uredi izvor]

Za sazrevanje grlića materice sa misoprostolom, postoji niz doza i puteva primene, kao što su oralno, vaginalno ili sublingvalno. Doze misoprostola se kreću od 25 mikrograma (mcg) do 50 mcg.[8] Ako se IP planira u uslovima intrauterine smrti fetusa u drugom tromesečju, ACOG podržava veće doze prostaglandina kao što je 400 mcg svaka tri sata za najviše pet doza.[11]  PGE2 (dinoproston) je dostupan kao vaginalni umetak i formulacija gela. Formulacija gela je dostupna u količini od 0,5 mg, a umetak je 10 mg.[8]

IP sintocinonom[uredi | uredi izvor]

Dalje farmakološke metode uključuju sintocinon, koji se primenjuje intravenozno u različitim režimima doziranja.[8]  Doziranje se često titrira tako da su kontrakcije u razmaku od dva do tri minuta da izazovu proširenje grlića materice.

Amniotomija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Amniotomija

Amniotomija je metoda za izazvanje pucanja vodenjaka kod prvorotke kojoj je indukovan porođaj kako bi se smanjili vreme porođaja za 10%. Izvodi se sa "amnio kukom" i može se obaviti svaki put kada je grlić materice proširen i radi se na osnovu odluke lekara. Faktori koji se uzimaju u obzir pre amniotomije uključuju, ali nisu ograničeni na fetus i ne zahvataju glavu fetusa, stanje pacijenta i nivo bola u vreme amniotomije.[12]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Sve više žena na globalnom nivou ima prevremeni porođaj, a indikacije često nisu hitne. To znači da bezbednosni aspekti indukcionih metoda postaju važniji, iako bi to moglo biti na štetu efikasnosti.

Mehaničke metode bi mogle imati prednosti u odnosu na farmakološke jer su široko dostupne, niske su cene i mogu imati manje neželjenih efekata, kao što su prekomerne kontrakcije materice (hiperstimulacija materice). Ovo bi potencijalno moglo biti sigurnije za bebu, jer ako su kontrakcije preduge ili veoma blizu jedna drugoj, beba možda neće dobiti dovoljno kiseonika. [3]

Farmakološka indukcija može izazvati tahisistolu materice, sa više od pet kontrakcija za deset minuta. Tahisistola može dovesti do usporavanja fetusa ili bradikardije. Na tu temu mnogo literature u kojoj se navode rizicima od tahisistole materice sa prostaglandinima.[13]

U komplikacije IP spadaju i:[8]

  • intrapartalno vaginalno krvarenje,
  • prisustvo amnionske tečnosti obojene mekonijumom,
  • prolaps pupčane vrpce,
  • bol koji nije uklonjen regionalnom anestezijom,
  • razderotine perineuma
  • postporođajno krvarenje,
  • horioamnionitis
  • postpartalni endometritis.[14]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Članak Američkog časopisa za akušerstvo i ginekologiju iz 2012. godine pokazao je da je zapremina naduvavanja balona od 80 mL rezultovala bržom indukcijom i manjom potrebom za sintocinonom u poređenju sa zapreminom od 30 mL.[9]  

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Carlson, Nicole Smith; Dunn Amore, Alexis; Ellis, Jessica Ann; Page, Katie; Schafer, Robyn (2022). „American College of Nurse‐Midwives Clinical Bulletin Number 18: Induction of Labor”. Journal of Midwifery & Women's Health. 67 (1): 140—149. ISSN 1526-9523. doi:10.1111/jmwh.13337. 
  2. ^ „Labor Induction vs. Expectant Management of Low-Risk Pregnancy”. New England Journal of Medicine. 379 (23): 2277—2279. 2018-12-06. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmc1812323. 
  3. ^ a b v Gill, Prabhcharan; Lende, Michelle N.; Van Hook, James W. (2023), Induction of Labor, StatPearls Publishing, PMID 29083625, Pristupljeno 2024-01-14 
  4. ^ Chow, Ryan; Li, Allen; Wu, Nicole; Martin, Morgan; Wessels, Jocelyn M.; Foster, Warren G. (2021-09-08). „Quality appraisal of systematic reviews on methods of labour induction: a systematic review”. Archives of Gynecology and Obstetrics. 304 (6): 1417—1426. ISSN 0932-0067. doi:10.1007/s00404-021-06228-y. 
  5. ^ Penfield, Christina A.; Wing, Deborah A. (2017). „Labor Induction Techniques”. Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 44 (4): 567—582. ISSN 0889-8545. doi:10.1016/j.ogc.2017.08.011. 
  6. ^ Marconi, Anna Maria (2019-10-30). „Recent advances in the induction of labor”. F1000Research. 8: 1829. ISSN 2046-1402. doi:10.12688/f1000research.17587.1. 
  7. ^ „Committee Opinion No. 560”. Obstetrics & Gynecology. 121 (4): 908—910. 2013. ISSN 0029-7844. doi:10.1097/01.aog.0000428648.75548.00. 
  8. ^ a b v g d đ e „ACOG Practice Bulletin No. 107: Induction of Labor”. Obstetrics & Gynecology. 114 (2): 386—397. 2009. ISSN 0029-7844. doi:10.1097/aog.0b013e3181b48ef5. 
  9. ^ Gu, Ning; Ru, Tong; Wang, Zhiqun; Dai, Yimin; Zheng, Mingming; Xu, Biyun; Hu, Yali (2015-08-31). „Foley Catheter for Induction of Labor at Term: An Open-Label, Randomized Controlled Trial”. PLOS ONE. 10 (8): e0136856. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0136856. 
  10. ^ Rath, W.; Kehl, S. (2015-12-14). „The Renaissance of Transcervical Balloon Catheters for Cervical Ripening and Labour Induction”. Geburtshilfe und Frauenheilkunde. 75 (11): 1130—1139. ISSN 0016-5751. doi:10.1055/s-0035-1558094. 
  11. ^ „Practice Bulletin No. 135”. Obstetrics & Gynecology. 121 (6): 1394—1406. 2013. ISSN 0029-7844. doi:10.1097/01.aog.0000431056.79334.cc. 
  12. ^ „Amniotomy (Breaking Your Water): How & Why It’s Done”. Cleveland Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-17. 
  13. ^ Kumar, Nimisha; Haas, David M.; Weeks, Andrew D. (2021). „Misoprostol for labour induction”. Best Practice & Research Clinical Obstetrics & Gynaecology. 77: 53—63. ISSN 1521-6934. doi:10.1016/j.bpobgyn.2021.09.003. 
  14. ^ McMaster, Kristen; Sanchez-Ramos, Luis; Kaunitz, Andrew M. (2015). „Evaluation of a Transcervical Foley Catheter as a Source of Infection”. Obstetrics & Gynecology. 126 (3): 539—551. ISSN 0029-7844. doi:10.1097/aog.0000000000001002. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Индукција_порођаја&oldid=27442925”