Ishrana konja

Odgajivanje konja se zasniva na korišćenju biljnih hraniva. Od pravilne ishrane konja zavisi da li će dostići potencijal u vidu reprodukcije, telesni razvoj i sposobnost obavljanja rada. Pravilna ishrana konja podrazumeva zadovoljenje potreba konja za hranljivim materijama. Pri samoj ishrani mora se imati u vidu da su konji individualni u pogledu svojih potreba za hranljivim sastojcima.^[1]

Osnove pravilnog sastavljanja obroka su:^[2]

Obrok mora biti dovoljan u pogledu suve materije i energije.
Obrok treba da poseduje dovoljno svarljivih proteina u skladu sa kategorijom konja i njegovih potreba.
Proteini u obroku treba da budu usklađeni po pitanju aminokiselina.
U obroku treba da bude dovoljno mineralnih materija ( Ca ,P,Na i Cl ).
U obroku treba da bude zastupljeno dovoljno vitamina.
Obrok treba da bude ukusan.
Obrok treba da bude raznovrstan tj. sastavljen od više hraniva (najmanje 3).
Obrok treba da bude što jednostavniji za rukovanje.
Obrok ne sme da sadrži štetne i toksične materije.
Cena obroka treba da bude što povoljnija.

Hraniva koja se koriste u ishrani konja[uredi | uredi izvor]

Najpovoljniji način ishrane je ishrana svežom zelenom hranom. Uobičajeni obrok se sastoji od koncentrovane i kabaste hrane. Odnos kabaste i koncentrovane hrane u obroku konja je povezan sa potrebama životinje u energiji kao i sa kapacitetom organa za varenje.

Od kabastih hraniva, najbolje za konje je seno, daje se u količini 1,5-2% telesne mase. Vrsta sena koja se koriste u ishrani su:livadsko seno, lucerkino, crvena detelina, grašak, grahorica ili muhar.

Ishrana svežom hranom[uredi | uredi izvor]

Zelena trava je vrlo dobra za konje. Kada god je moguće, treba ih držati na paši ili ako su u zatvorenom prostoru, treba im davati, svežu košenu zelenu travu. Mogu da se koriste livadske trave, lucerka, crvena detelina, zeleni kukuruz.

Paša ima veliki uticaj na konje. To je za ove životinje najprirodniji način ishrane. Neophodno je za održavanje dobrog zdravlja, za pravilan porast podmlatka, a odrasli konji i ždrebad na kvalitetnoj paši takođe mogu da zadovolje sve svoje potrebe u hranljivim materijama.

U ishrani se može upotrebiti i slama ili pleva. Obično se koristi ovsena slama, cela ili seckana na 2-3 cm u količini 3-4 kg. U ostala suva kabasta hraniva spadaju: slama ječma, leguminoze(bob, grahorica) , sirak, ovsena pleva, dok se kukuruzovina daje cela.

Korenasto-krtolaste biljke koje se koriste su: šećerna, polušećerna ili stočna repa, mrkva, čičoka, krompir. Različite vrste repe su veoma dobra hrana za priplodne pastuve, kobile i ždrebad. Odrasla grla ih konzumiraju i do 10 kg.

Koncentrovana hrana[uredi | uredi izvor]

Koncentrovana hrana je značajna za ishranu, pogotovo radnih grla i podmlatka. Sa povećanjem rada i treninga, povećava se i udeo koncentrovanog dela obroka. Najbolje hranivo za konje je ovas, a manje se koristi, ječam, kukuruz i dr. žitarice.

Ovas se odraslim grlima daje u zrnu. Starijim ždrebadima može da se daje i prekrupa. Važna informacija je da se ovas ne daje i nije preporučljiv tokom prva dva meseca posle vršidbe.

Ječam se takođe daje u vidu prekrupe. Kukuruz može da se daje u zrnu, kao prekrupljen ili kao ceo klip. Deo kukuruza može da se zameni zrnom neke leguminoze - bob, grašak, grahorica ili soja.

Iz prehrambene industrije kao proteinski dodatak u ishrani konja može se koristiti sačma i pogača soje, suncokret i lan. Takođe se daje i pšenična mekinja koja povoljno deluje na varenje. Pivski trop, repini rezanci, džibra, mogu se davati isključivo u suvom stanju, jer kao sveži mogu biti kontaminirani.

Tehnika ishrane konja[uredi | uredi izvor]

Dnevna količina hrane konja je podeljena u 3 obroka. Prvo se daje kabasta hrana pa onda koncentrovana. Koncentrati se daju posle izvesnog vremena da bi se kabasta hrana svarila. Posle ishrane koncentratima, konjima treba dati 1-2h odmora.

Kabasta hrana se obično daje u 3 porcije dnevno. Ujutru i u podne 1/4 od ukupne količine, a uveče 1/2.

Hrana se zadržava u organima za varenje konja prosečno 2-3 dana.