Kavkaski ovčar
 | ||||||||||||||
| Drugi nazivi | Kavkaski planinski pas Bombor Kavkazska ovčarka Kavkasiuri Nagazi Jermenski Khobun KO | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Poreklo |  Gruzija Jermenija Azerbejdžan | |||||||||||||
| ||||||||||||||
| Domaći pas (Canis lupus familiaris) | ||||||||||||||
Kavkaski ovčar (gruz. კავკასიური ნაგაზი [Kavkasiuri nagazi — Kavkasiuri nagazi]; azer. Qafqaz Iti; jerm. Կովկասյան հովվաշուն [Kovkasyan hovvašun]; osetski: Аргъонахъ [Arghonaq — Arghonak]) je rasa pasa koja je popularna u Gruziji, Azerbejdžanu, Jermeniji i u oblastima severnog Kavkaza.
Opis[uredi | uredi izvor]
Kavkaski ovčar je specifična rasa snažnih kostiju, mišićav, pa čak i naravi kao mastif. Kavkaski ovčari su veliki psi, međutim, ne postoji određena maksimalna visina ili težina među njima. Minimalna visina za ženke varira između 67 i 75 centimetara a težina varira oko 45 kilograma. Visina mužjaka je između 72 i 95 centimetara. Mužjaci teže od 50 kilograma do 90 kg. Uši su visoko postavljene i prirodno spuštene. Kose oči su tamne. Sa svojim jakim i kratkim vratom, svojim širokim grudnim košem, jakim i mišićavim sapima, i svojim čvrstim šapama. Njegov rep, visoko postavljen, u obliku srpa, povija se do skočnog zgloba. Dlaka mu je prava, debela, dok je poddlaka svetlija i bujna.
Autentični kavkaski ovčar je pas namenjen za čuvanje stoke, veći od prosečnih dimenzija pasa, robusne konstitucije sa snažnim stavom i urođenim nepoverenjem prema strancima.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Poreklom iz oblasti po kojoj je dobio ime, ovaj veliki pastirski pas, sposoban je da se prilagodi veoma različitim klimatskim uslovima. Međutim ne spada u grupu ovčarskih pasa. To je pas čuvar koji je služio narodima Kavkaza kao čuvar stoke i doma, i kao pas za borbe. Kavkaski ovčar je planinski pas čije je prirodna sredina planinski region u Gruziji, Jermeniji i Azerbejdžanu kao i stepska područja na severnom Kavkazu i okrugu Astrahana. Vekovima je funkcionisao kao ovčarski, čuvar i pas za borbe pa je njegova odanost čak postala i legendarna. Neustrašivost, smelost i tolerantnost na gotovo sve klimatske uslove doprinela je njegovoj rasprostranjenosti u gotovo sve delove bivšeg Sovjetskog Saveza tako da i tip varira u zavisnosti od njegove regije i namene.[2]
Temperament[uredi | uredi izvor]
Stepski pas je lakši od psa iz planinskih krajeva. Rustičan, zahteva malo, veliki je radnik i veoma efikasan, a takođe i uravnotežen. Kavkaski ovčar je veoma aktivan i hrabar pas, koji dobro reaguje u odbrani.
Njegovo nepoverenje prema strancima je takvo da je veoma opasno približiti mu se. Kreće se kratkim kasom, koji mu daje karakterističan hod, dok mu je galop malo teži. Kavkaski ovčar ima masivnu glavu sa širokim čelom, dosta kratkom njuškom, jakim usnama i moćnim makazastim zubima. Kavkaski ovčar je veoma inteligentan, ali oni mogu biti drski i odbijati da slušaju komande na vreme. To se može prevazići odgovarajućom obukom. Zbog svoje jačine često se koriste za lov na medvede.[3]
Tipovi[uredi | uredi izvor]
- Gergetski - psi su krupni, uglavnom dugodlaki. Konstitucija je gruba i snažna. Njuška je nešto izduženija. Zubi su krupni, beli. Psi su šarene boje (fleke su sive i riđe), sa belim okovratnikom, na glavi je beleg, njuška je takođe bela sa sitnim mrljama tamnije boje. Između takvih pasa, koji čine većinu, ima i onih sa nešto ređom dlakom i sa manje oštrim temperamentom.
- Garbanski - psi su vrlo agresivni i ljuti. Bili su uvezeni u Zakavkazje u posleratnim godinama (1945) iz Turske zajedno sa kupljenom stokom; konstitucija je gruba, njuška vrlo kratka. Neki psi imaju nadgriz. Svi psi su kratkodlaki, boja riđa, bez maske. Radne osobine su dobro izražene.
- Kazbekski - moćni psi, grubog i snažnog tipa, proporcionalno i harmonično građeni. Zubi su krupni, beli, makazastog zagriza, dlaka dobro razvijena. Psi su većinom višebojni - šareni, tigrasti. Radne osobine su dobro izražene.
- Ahalcihski - nastao je mešanjem gergetskog, garbanskog i kazbekškog tipa. Psi su snažni i grube građe, proporcionalni, dlaka duga. Boja je mrka, bela, krem (boja slame). Svetlije obojeni psi mogu da imaju svetle oči.
Zdravlje[uredi | uredi izvor]
Kavkaski ovčar živi prilično dugo u — proseku 10-15 godina. Psi ove rase su uglavnom zdravi i dugo žive, ali se displazija kukova, gojaznost i povremeni problemi sa srcem se mogu dogoditi.
U periodu od jednog do pet meseci starosti je najbolje vreme za preuzimanje šteneta i navikavanje ga na čoveka i spoljnu sredinu. Ono postaje jako privrženo vlasniku, njegovoj porodici, domu. Posle pet meseci navikavanje na novog vlasnika se dosta teže odvija i nikad ne bude potpuno. Isto se odnosi i na mesto boravka. Zato se pas, koji polovinu prve godine života provede pored stada ovaca, jako teško navikava na život u odgajivačnici ili na život u gradskoj zgradi. Psi koji su pola godine živeli u odgajivačnici i uzeti na vaspitanje u tom uzrastu ostaju manje privrženi čoveku. Štenad kavkaskog ovčara se gaji i vaspitava na sličan način kao i štenad drugih rasa pasa snažno-grubog i grubog tipa konstitucije, ali postoje neke osobine karakteristične za ovu rasu.
Štenci kavkaskog ovčara uz pogrešnu ishranu brzo obolevaju od rahitisa: nastaju zadebljanja na zglobovima došaplja, formira se izvrnut stav prednjih nogu, podlaktica se iskrivljuje u obliku slova "O", kod zadnih nogu se formira "Iks" stav, nastaju zadebljanja na zonama rasta na rebrima, ponekad se iskrivljuju i kosti lobanje - očni lukovi postaju izraženiji, moguća je i deformacija grudnog kosa. Kod pojavljivanja prvih znakova rahitisa neophodno je kontaktirati veterinara, zato što se zapušten rahitis jako teško leči i može da ostavi posledice za ceo život. Kod pogrešne ishrane i loših uslova držanja, kavkaski ovčari su podložni bolestima i poremećajima metabolizma. Najčešće se takvi poremećaji pojavljuju u obliku pomeranja rokova linjanja, ekcema, čirova na šapama i sl, mada ekcemi i čirovi mogu da budu prouzrokovani i ektoparazitima. U svim slučajevima neophodno je odvesti psa veterinaru.[3]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
| Kavkaski ovčar - pregled | ||
|---|---|---|
| Veličina: | Velika do gigantska | |
| Idealna težina: | 50-90 кг, retko 100 kg i više | |
| Plećna visina: | ženka 67-75 цм i mužjak 72-95 цм | |
| Dlaka: | Duga, glatka ili gruba | |
| Broj štenadi: | 4-8, maksimalno 12 | |
| Prosečni vek: | 10 do 15 godina | |
| Upotreba: | Pastirski pas, čuvar, porodični pas | |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ FCI breed standards, group 2, section 2.2, Molossian / Mountain type
- ^ „Kavkaski ovčar - pas velikog srca”. Arhivirano iz originala 28. 09. 2013. g. Pristupljeno 07. 07. 2013.
- ^ a b Kavkaski Ovcar
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
