Kamera lucida

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rad sa kamerom lucidom, oko 1830

Kamera lucida je uređaj korišćen od umetnika i likovnih amatera kao pomoć pri crtanju. Princip se zasniva na optičkom preklapanju predmeta koji se crta i njegove nacrtane slike na površinu na kojoj umetnik crta. Umetnik, zapravo, vidi istovremeno obe scene: i crtaću površinu i prizor koji crta. To mu omogućava da, prateći olovkom obrise virtuelne slike objekta, ostavi trag olovke na papiru, i tako sebi pomogne u prikazivanju tačne perspektive.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kameru lucidu je patentovao 1807. godine Viljem Hajd Volaston (William Hyde Wollaston, 1766-1828). Postoje i dokazi da je kamera lucida samo obnovljen uređaj koji je opisao 200 godina ranije Johan Kepler (Johannes Kepler) u knjizi o optici (Dioptrice, 1611). Do 19. veka Keplerov opis je potpuno pao u zaborav, tako da Volastonovo otkriće niko nije osporio. Izraz kamera lucida (latinski „svetla soba") je Volastonov.[1] Istorija fotografije beleži da je jedan od pionira fotografije Viljem Foks Talbot, dok je boravio na medenom mesecu na jezeru Komo, u Italiji, 1833, koristio kameru lucidu kao pomoć pri crtanju predela. On je kasnije zabeležio da je bio razočaran svojim naporima, i naivno načinjenim crtežima, što ga je podstaklo da traži sredstvo kojim će uspeti da sačuva slike iz prirode. Godine 2001, savremeni umetnik Dejvid Hokni (David Hockney) objavio je knjigu Tajna znanja: Otkrivanje zaboravljenih tehnika starih majstora[2] u kojoj je ukazao na mnogobrojne kontroverze umetnosti ranijih vremena. Njegov argument, poznat i kao Hokni-Falkova teza, je da veliki umetnici iz prošlosti, kao što su Karavađo, Van Ajk, Engr i mnogi drugi nisu radili slobodnom rukom, budući da su bili oslonjeni na optičke uređaje i crtačka pomagala, posebno na konkavna ogledala. Njegovi dokazi se u potpunosti zasnovaju na analizi likovnih osobina njihovog slikarstva.

Optički princip rada kamere lucide. Tačka E, iznad prizme, označava poziciju crtačevog oka.

Opis uređaja[uredi | uredi izvor]

Naziv kamera lucida ili „svetla soba (komora)" očevidno podseća na mnogo starije pomoćno crtačko sredstvo kameru opskuru (latinski „tamna soba"). Ali nema nikakve sličnosti između ta dva optička uređaja. Kamera lucida je lagani prenosivi uređaj koji ne zahteva posebno osvetljenje, već se sa njim radi pri dnevnoj svetlosti. Osim toga, sa kamerom lucidom se slika ne projektuje (za razliku od kamere opskure, koja funkcioniše baš na principu projektovane slike).

Način rada[uredi | uredi izvor]

Umetnik koristi kameru lucidu tako što gleda kroz jednu trostranu prizmu, nagnutu pod 45 stepeni, čija je jedna od tri površine posrebrena (tanki poluprovidni ogledalasti sloj). Na taj način umetnik, kroz prizmu, vidi prizor, objekt ili lik koji crta, a istovremeno i papir na kome crta. Papir se nalazi vodoravno, pred umetnikom. U sastavu kamere lucide nalazila su se i korektivna sočiva (negativne dioptrije) da bi umetnik izjednačio udaljeni prizor koji crta, i znatno bliži papir na kome crta, tako da obe tačke budu u njegovom fokusu.

Savremena upotreba[uredi | uredi izvor]

Kamera lucida danas je još uvek dostupna kroz opise na stranicama umetničke literature, ili kroz oglase o prodaji antikviteta. Tokom 20. veka sretane su mnoge modifikovane verzije, npr. kao pomoć istraživačima na terenu, geolozima, geografima, arheolozima, botaničarima..., ili kao pomoć deci pri crtanju. Razvoj savremene tehnike omogućio je dovitljivim pronalazačima da iskoriste princip kamere lucide, ali uz pomoć video-kamere i monitora (tzv. Simm Trace, vidi Spoljašnje veze). Nije poznato da neki savremeni umetnik koristi kameru lucidu kao pomagalo, bar ne na način na koji je korišćena u prvoj polovini 19. veka.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ovaj podatak se oslanja na delo: Edmund Hoppe, Geschichte der Optik, Leipzig 1926.
  2. ^ David Hockney, Secret Knowledge: Rediscovering the Lost Techniques of the Old Masters, 2001.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Helmut and Alison Gernsheim, The History of Photography : from the Camera Obscura to the beginning of the Modern Era, London : Thames nad Hudson, 1969.
  • Goran Malić, Slike u srebru : Predistorija i tehničko-tehnološka evolucija fotografije u 19. veku i prvoj polovini 20. veka, Beograd : Fotogram, 2001.



Predistorija fotografije
Kamera opskura • Razvoj optičkog stakla • Direrova mrežica • Fizionotras
Siluet(a) • Kamera lucida • Čarobna lampa • Rana foto-hemijska otkrića

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kamera lucida na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Камера_луцида&oldid=27387800”