Kanada je učestvovala na petim po redu Zimskim olimpijskim igrama održanim 1948. godine u Sankt Moricu, Švajcarska. To su bile pete Zimske olimpijske igre na kojima su učestvovali kanadski sportisti. Kanada je učestvovala u 16 sportskih disciplina od ukupno 7 sportova u kojima su učestvovali: „Alpsko skijanje, hokej na ledu, umetničko klizanje, kros kontri, nordijska kombinacija, skijaški skokovi i brzinsko klizanje. Osvojene su tri medalje, dve zlatne u hokeju na ledu i umetničkom klizanju pojedinačno žene. Treća medalja, bronzana, je osvojena takođe u umetničkom klizanju ali u konkurenciji parova.[1]
Po prvi put u istoriji Olimpijskih igara, jedan sportista iz Severne Amerike je osvojio zlatnu medalju, to je uspelo, tada devetaestogodišnjoj, Barbari En Skot iz Otave. Ona je prethodne godine takođe postala i svetska prvakinja. Barbara Skot je ovu svoju zlatnu medalju osvojila veoma ubedljivo, sakupljajući poene u oba nastupa, obevezni sastav i slobodno.
Otava RCAF flajersi su predstavljali Kanadu na hokejaškom turniru. RCAF je skraćenica za Rojal Kenedien ear fors (Royal Canadian Air Force). Ekipa je imala igrače iz nekoliko timova a u selektorskom timu su bili Džordž Bučer, bivši igrač Otava senatorsa, i njegov sin Frenk Bučer, koji je bio aktivni vodnik u kanadskim vazdušnim snagama.
Ekipa je otputovala ranije u Evropu, gde je igrala egzibicione utakmice. Od ukupno 42 odigrane utakmice pobedili su 31, izgubili pet i odigrali šest nerešenih mečeva. Na olimpijskom turniru Kanada je potvrdila svoju reputaciju i redom pobedila Italiju (21:1), Poljsku (15:0), Austriju (12:0), Sjedinjene Države (12:3), Veliku Britaniju (3:0) i Švedsku (3:1) i odigrala je nerešeno 0:0 sa reprezentacijom Čehoslovačke. Da bi osvojili zlato Kanadi je u poslednjoj utakmici protiv Švajcarske bila potrebna pobeda od dva gola razlike. Kanada je pobedila sa 3:0. Po tadašnjim pravilima ekipa koja je imala veći prosek odnosa primljenih i postignutih golova je bio u boljoj poziciji. Tako da su reprezentacije Kanade i Čehoslovačke imale po sedam pobeda i jednu nerešenu utakmicu ali je Kanada imala bolji prosek, Kanada 69:5 (13,8) a Čehoslovačka 80:28 (4,3) i time je Kanadi dodeljeno zlato Čehoslovačkoj srebro a Švajcarskoj bronza.[2]
Disciplina spusta se održavala zajedno sa glavnim takmičenjem u spustu i rezultati iz tog takmičenja su se 5računali u obe discipline, dok se slalom održavao odvojeno tako da se rezultat u slalomu računao samo u alpskoj kombinaciji.
* rezultati reprezentacije Sjedinjenih Država se nisu računali, zbog problema u njihovom savezu i pojavljivanja dve američke reprezentacije na turniru.[5][6] Glavni problem je bio pitanje amaterizma.[7] Samo je osam timova ušlo u konkurenciju za medalje..
Skijaško trčanje na 18 km i skijaški skokovi su bili spojeni u jednu disciplinu, Nordijsku kombinaciju. Neki skijaši su se prijavili u skijaškom trčanju pojedinačno i Nordijskoj kombinaciji, nadajući da će osvojiti više medalja, međutim broj takmičara iz jedne države je bio ograničen tako da se mnogi nisu mogli prijaviti. Rezultati skijaških skokova su se računali samo u disciplini Nordijske kombinacije dok se skijanje računalo u obe discipline.