Kandid Trapezundski
 |
_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_05214_%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B0%D0%BD,_%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4,_%D0%90%D0%BA%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B8_%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9.png)
Kandid Trapezundski je je ranohrišćanski svetitelj i mučenik iz ΙΙΙ veka.
Stradao je zbog ispovedanja vere u Isusa Hrista, u vreme cara Dioklecijana (284—305) u Trapezuntu.
U vreme progona hrišćana Kandid je zajedno sa Akilom i Valerijanom pobegao u planine Trapezunta (Mala Azija). Međutim, tamo su ih vrlo brzo pronašli progonitelji i podvrgnuli najsurovijim mučenjim<: tukli su ih volovskim žilama, pekli vrelim gvožđem, solili rane i pekli ognjem. Nekoliko dana kasnije je pridužio im se i sveti Evgenije, koji je bio podvrgnut istoj torturi. Posle mučenja, četiri mučenika su bačena u užarenu peć, i kada su iz nje izašli nepovređeni, posečeni su mačem. Postradali su 292. godine.
Pravoslavna crkva proslavlja svetog Kandidada, zajedno sa Akilom, Valerijanom i Evgenijem 21. januara po julijanskom kalendaru.
U Žitijama svetih o njihovom stradanju je zabeleženo:
Ovi sveti dobropobedni mučenici postradaše 292 godine od vojvode Lisija za carovanja Dioklecijana i Maksimijana. Prva trojica: Valerijan, Kandid i Akila, behu kao hrišćani uhvaćeni u gorama Trapezuntskim. Jer kad beše nastalo gonjenje na hrišćane, oni ostaviše domove svoje, i imanja svoja, i sav sujetni svet, i otidoše u gore, voleći da žive sa zverima nego sa bogomrskim idolopoklonicima. Uhvativši ovu trojicu, idolopoklonici ih poslaše na zatočenje u pokrajinu Lasijsku, u gradić neki, zvani Pina. I tamo ih bezbožnici baciše u jednu teskobnu tamnicu. Posle izvesnog vremena prevedoše ih u Trapezunt[37], i izvedoše pred vojvodu Lisija. Pošto ispovediše veru u Hrista, i, primoravani da prinesu žrtve idolima, ne htedoše, njih najpre gole tukoše silno vrlovskim žilama. Zatim ih obesiše, pa gvozdenim grebenima strugoše, i buktinjama pališe. A svete stradalnike krepljaše božanska sila, koja im nevidljivo prisustvovaše u mukama. Ta sila iznenada toliko uplaši mučitelje njihove, da oni popadaše kao mrtvi. Videći to, Lisije se prepade, i naredi te ih odvedoše u tamnicu. Posle nekoliko dana bi uhvaćen i sveti Evgenije, i ljuto bijen za ispovedanje vere u Hrista. Zatim Lisije ode u idolski hram, i za njim odvedoše tamo i mučenika Evgenija. Ušavši unutra, Evgenije se pomoli Bogu, i tog časa popadaše idoli i u prah se pretvoriše. Tada naredi mučitelj, te konopcima vezaše svetog Evgenija, i na zemlju položiše, i debelim motkama silno tukoše. Zatim ga golog obesiše, pa gvozdenim grebenima strugoše, i buktinjama žegoše, i ljutim octom, sa solju pomešanim, rane mu zalivaše. Posle toga svu četvoricu svetih mučenika u peć usijanu vrgoše, ali oni iziđoše iz nje nepovređeni. Najzad ih mačem posekoše. I tako se završiše muke ovah svetih mučenika.
