Kanrei
Kanrei (jap. 管領) je japanski termin koji označava najvišeg službenika šogunove vlade (bakufu) u periodu Muromači (1336-1573), koji je vršio izvršnu vlast u državnoj upravi: obično se prevodi kao šogunov zamenik. Iako je vlast kanreija bila slična onoj koju su vršili regenti (šiken) iz šogunata Kamakura (1185−1333), kanrei nikada nisu uspeli da pruzmu vlast nad šogunima Ašikaga, niti je titula bila monopolizovana u jednoj porodici.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Titulu kanrei (zamenik šoguna) stvorio je 1352. godine Ašikaga Takaudži (prvi šogun dinastije Ašikaga) unapređenjem ranije titule glavnog upravnika (šicudži). Kanrei je predsedavao najvažnijim institucijama državne uprave šogunata Ašikaga:
- Savet namesnika (šugo-joriaj), sastavljen od vojnih guvernera (šugo) najvažnijih provincija, koji su imali obavezu da stanuju u Kjotu. Preko njih su šogunova naređenja prenošena u provincije, a šogun dobijao izveštaje iz provincija. Međutim, vlast namesnika nad provincijama naglo je opala posle Oninskog rata (1467-1477), kada su ih zamenila lokalna vojnička vlastela - daimjo.
- Savet vazala (samuraj-dokoro), sastavljen od direktnih vazala klana Ašikaga, koji je vršio policijske dužnosti u Kjotu i upravljao matičnom provincijom Jamaširo.
- Kancelarija za sudstvo (hikicuke-šu),
- Savet za administraciju (mandokoro), popunjavan iz redova naslednih činovničkih porodica (buđonin-šu). Preko ovog tela upravljali su šoguni kada su želeli da zaobiđu zamenike.
- Kancelarija za čuvanje dokumenata (mončudžo),
- Šogunova garda (hokošu), u početku pod direktnom komandom samog šoguna, sastojala se od ratnika koji su dobijali zemlju na šogunovim ličnim posedima u zamenu za vojnu službu u prestonici. Njihov broj na vrhuncu nije prelazio 2.000-3.000 ljudi.
Savet namesnika i savet vazala bile su daleko najvažnije institucije u nadležnosti šogunovog namesnika: prvi je vršio šogunovu vlast u provincijama, a drugi u prestonici. Međutim, vlast šogunata u provincijama postepeno je opadala, i do sredine 16. veka spala je na Kjoto i neposrednu okolinu.[1]
Titula šogunovog zamenika bila je rezervisana za članove tri aristokratske porodice u srodstvu sa dinastijom Ašikaga: Hosokava, Šiba i Hatakejama (poznate kao Sankan − tri kanreija), koje su se smenjivale na položaju. Ove tri porodice su uz porodice Jamana, Kjogoku, Akamacu, Išiki i Toki davale i vojne guvernere (šugo) u provincijama. Posle 1441. klan Šiba je znatno oslabio, pa su se na položaju smenjivale dve preostale porodice, a posle Oninskog rata (1467−1477) položaj je monopolizovo klan Hosokava. Poslednji zamenik, Hosokava Udžicuna (umro 1564), zbačen je od svojih bivših vazala (klan Mijoši i Macunaga Hisahide) koji su ubili šoguna Ašikaga Jošiteru-a (1565), a Oda Nobunaga je prilikom obnove šogunata 1568. odbio da primi ovu titulu.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 207—225. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 234—247. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
