Karadžić (časopis)
Karadžić je mesečni list, koji je izlazio periodu od 1899. do 1904. godine u Aleksincu. Bio je to list za srpski narodni život, običaje i predanje, koji je uređivao, tada profesor aleksinačke učiteljske škole, dr Tihomir Đorđević. Časopis je štampala Štamparija Mate Jovanovića, koja se nalazila u Knez Mihailovoj ulici broj 24 u Beogradu.
Osnivanje[uredi | uredi izvor]
Na skupu Srpske Kraljevske Akademije Filosofskih Nauka 9. marta 1892. godine, akademik Stojan Novaković istakao je u svom govoru da je srpskoj nauci potreban zbornik, u kome će se nalaziti sakupljeni narodni običaji, umotvorine, pesme, igre i sve ono što karakteriše naš narod.[1] Kao primer negovanja i sakupljanja narodnih predanja naveo je primer Vuka Karadžića, koji je bio svestan njihovog značaja za nauku. Sa željom da se nastavi istim putem, Akademija je osnovala Srpski Etnografski Zbornik.[1]
Nakon ovog događaja, Tihomir Đorđević je predložio da se osnuje društvo, koje će imati zadatak da proučava, štampa i spasi od zaborava stvari iz srpskog narodnog života i na taj način učini uslugu i srpskom narodu i Srpskoj Kraljevskoj Akademiji i njenom Zborniku. Međutim, ovaj predlog nije prihvaćen i zbog toga je Đorđević odlučio da sam pokrene list, sa željom da doprinese očuvanju srpske kulturne baštine.[1]
Zadatak ovog lista bio je da probudi interes za srpski narodni život, običaje i predanja i da prikuplja i proučava gradivo iz srpskog narodnog života, običaja i predanja i svega što se na to odnosi, a po mogućstvu da prati i ono što se u drugih naroda na tome radi.[1] Takođe, Đorđević je imao želju da oko svog lista okupi sve one koji su se interesovali za srpski narodni život i srpske narodne običaje i tradiciju. Pozivao je sve zainteresovane da zapišu ono što saznaju, jer je naš narod time izuzetno bogat.[1]
Saradnici[uredi | uredi izvor]
Karadžić je svake godine na prvoj stranici časopisa navodio listu imena svojih saradnika, kojih je bilo dosta. Među njima su bili ljudi iz sveta književnosti, mnogi profesori, učitelji kao i đaci i ljudi različitih zanimanja iz cele Kraljevine Srbije.[2]
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
Časopis je bio izuzetno bogat zanimljivim tekstovima, predstavljao je jedan mali etnološki zbornik. U njemu su čitaoci mogli pročitati kako su se proslavljali praznici u različitim delovima zemlje, kako se govorilo, kakve su bile kletve, kakve bajalice, zagonetke i poslovice.[3] Moglo se saznati i dosta o odevanju ljudi u različitim oblastima, o muzici, zdravicama i pesmama, o običajima i praznoverju. Časopis je bio pun narodnih pripovedaka, a isto tako i priča o nastanku imena sela i drugih mesta.[4]
- Neke od naslovnih strana časopisa Karadžić
-
-
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Đorđević, Tihomir (1899). „Zašto se Karadžić pokreće”. Karadžić. I: 1—4.
- ^ „Saradnici Karadžića u 1899. godini”. Karadžić. I. 1899.
- ^ Šatojević, Mihailo (1901). „Iz Radovića u Makedoniji”. Karadžić. III: 103.
- ^ Vuletić-Vukasović, Vid (1903). „Viline kuće”. Karadžić. IV: 222.