Тихомир Ђорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тихомир Ђорђевић
TihomirDjordjevic.jpg
'
Датум рођења (1868-02-19)19. фебруар 1868.
Место рођења Књажевац
Србија
Датум смрти 28. мај 1944.(1944-05-28) (76 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Југославија

Тихомир Ђорђевић (Књажевац, 19. фебруар 1868Београд, 28. мај 1944) је био етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.

Биографија[уреди]

Завршио је историјски-филолошки одсек Велике школе у Београду, а студирао у Бечу и Минхену, где је докторирао 1902. године.

Ђорђевићев опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевићева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србији (Рома, Влаха, Цинцара, Грка, Черкеза итд) до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и Балкана.

Иако није био антрополог, први је научник у нас који је експлицитно указао на значај палеоантропологије за историју и етнологију. Године 1908. је кроз рад Незнано гробље у Жагубици, показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.[1] У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 19. фебруара 1921, а за редовног 16. фебруара 1937.

Најважнија дела:

  • Из Србије кнеза Милоша, I и II, 1922-1924
  • Цигани у Србији, докторска дисертација
  • Наш народни живот, I-X

Референце[уреди]

  1. Ђорђевић, Т: Незнано гробље у Жагубици, Старинар за 1908, Београд 1909

Спољашње везе[уреди]