Karneval u Barankilji
| Karneval u Barankilji | |
|---|---|
 Karneval u Barankilji | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Kolumbija |
| Svetska baština Uneska | |
| Unesko oznaka | 00051 |
| Datum upisa | 2008 |
Karneval u Barankilji (šp. Carnaval de Barranquilla) je jedna od najvažnijih folklornih proslava Kolumbije i jedan od najvećih karnevala na svetu. Karneval ima tradiciju koja datira iz 19. veka. Četiri dana pre posta, Barankilja se sprema da primi domaće i strane turiste da se pridruže stanovnicima grada i uživaju u četiri dana intenzivnih svečanosti. Karneval u Barankilji je Kolumbijski nacionalni kongres 2002. godine proglasio kulturnim remek-delom nacije[1] Takođe, UNESKO ga je 2008. proglasio za jedno od remek-dela usmene i nematerijalne baštine čovečanstva.
Karneval počinje u subotu pre Čiste srede Bitkom cveća, koja se smatra jednom od glavnih aktivnosti. Zatim sledi Velika parada u nedelju, a ponedeljak je obeležen Festivalom orkestara sa karipskim i latino bendovima. Utorak označava kraj karnevala, najavljenog sahranom Hoselita Karnavala, za kojim svi žale.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Vrlo malo se zna o tome kako je i zašto počeo ovaj karneval. Postoji mnogo teorija; najpopularnije verovanje je da je karneval doček proleća i proslava rođenja i obnove. Karneval potiče od kombinacije paganskih ceremonija, katoličkih verovanja i etničke raznolikosti, i mešavina je evropskih, afričkih i indijanskih tradicija, plesova i muzike. U početku je to bio praznik za robove, a prerastao je u slavlje regiona.
Lokalna verovanja datiraju ga unazad sedam vekova, a poznato je da su veliki deo tradicije u Ameriku doneli Španci i Portugalci. Prvi značajan datum u istoriji karnevala je 1888, kada se lik poznat kao kralj Momo pojavio u dokumentovanoj istoriji karnevala. Godine 1903. zabeležena je prva poznata bitka cveća, a petnaest godina kasnije, prva kraljica karnevala u Barankilji je izabrana da predsedava svečanostima karnevala, koji je institucionalizovan 1923. U godinama koje su usledile, karneval je rastao, kao i tradicija, uključujući i integraciju velike parade.
Hronologija[uredi | uredi izvor]
- 1888: Kralj Momo se pojavio kao jedan od glavnih likova
- 1899: Izabrani su prvi predsednik Karnevala i prvi upravni odbor
- 1903: Prva parada bitke cveća
- 1918: Alisija Lafaurie Ronkalo izabrana za prvu kraljicu karnevala
- 1923: Karneval je institucionalizovan, pošto je takmičenje kraljice bilo otkazano prethodnih 5 godina
- 1967: Uvedena je Velika parada. Sada se održava drugog dana karnevala, obično nedeljom
- 1969: Osnovan je Festival orkestara, muzičko takmičenje u različitim žanrovima
- 1974: Prva Gvačerna održana je na inicijativu Ester Forero. Gvačerna se sada slavi prethodne nedelje u petak pre nego što karneval zvanično počne
- 2002: Senat Kolumbije proglasio je karneval za nacionalnu kulturnu baštinu
- 2008: Karneval je Unesko proglasio za jedno od remek-dela usmene i nematerijalne baštine čovečanstva
Pred-karnevalski događaji[uredi | uredi izvor]
Svečanosti, kojima predsedavaju i kraljica karnevala i Momo kralj izabrani prethodne godine, počinje nezvanično odmah posle dočeka Nove godine. Pred-karnevalski događaji zvanično počinju čitanjem karnevalske proklamacije, a zatim sledi la toma de la ciudad (Osvajanje grada), krunisanje Kraljice karnevala i Momo kralja, dečja parada, gej parada i konačno La Gvačerna, noćna parada koja se smatra najvažnijim pred-karnevalskim događajem.
Čitanje karnevalske proklamacije[uredi | uredi izvor]
Čitanje Karnevalske proklamacije jedan je od najvažnijih pred-karnevalskih događaja u Barankilji. U ovom činu, koji se tradicionalno održava na trgu La Paz, aktuelni gradonačelnik Barankilje simbolično dodeljuje ključeve grada kraljici karnevala, čime joj „prepušta“ svoju moć sve dok traje karnevalska sezona.
Krunisanje kraljice karnevala[uredi | uredi izvor]
Događaj krunisanja za novu kraljicu karnevala održava se u četvrtak koji prethodi paradi Bitke cveća. Prethodna kraljica karnevala kruniše novu kraljicu karnevala, usred zabave pune igre i muzike. Trenutno se održava na stadionu Romelio Martinez. Prema zvaničnoj izjavi o pozivu, kandidatkinja krunisana za kraljicu karnevala je ona koja pokazuje odlične plesne veštine, harizmu i karnevalski duh članovima karnevalskog odbora, koji se sastaju i biraju kraljicu šest meseci pre karnevala.
Inače, kraljica karnevala obično se bira u oktobru kako bi imala dovoljno vremena da se pripremi za karneval.
Dečja parada[uredi | uredi izvor]
U paradi za decu učestvuju školske i društvene plesne grupe, kao i deca kraljevi.
Gvačerna[uredi | uredi izvor]
Gvačerna je noćna parada i smatra se najvažnijim događajem pre karnevala. Održava se prethodne nedelje u petak pre početka karnevala. U njemu učestvuju mnoge folklorne grupe, uz svetlost sveća i fenjera u boji.
Gvačerna je nezvanično počela još početkom 20. veka u kvartu Abajo. U svojim počecima, tokom predkarnevalskih dana, ljudi su pozivali jedni druge svirajući na gvače (udarački instrument) da bi označili početak plesa, koji je bio praćen tamburama i flautama <i>caña de millo</i> kao i svećama da osvetle noć. Godine 1974. ova tradicija je obnovljena zahvaljujući inicijativi muzičke kompozitorke Estersite Forero, koja je, zajedno sa Alisijom de Andreis, uspela da je gvačerna uvede u karnevalski program.
Subota karnevala[uredi | uredi izvor]
Subota pre Čiste srede je prvi ceo dan karnevalskih aktivnosti. Proslava počinje Bitkom cveća, koja je najvažniji i najočekivaniji događaj. Reč je o velikom defileu platformi, na čelu sa kraljicom karnevala, a prate je folklorne grupe, maske, plesne grupe, pobednici poslednjih karnevalskih takmičenja. Bitka cveća je najstarija parada izvedena na karnevalu u Barankilji, a prvi put je organizovana 1903. godine na inicijativu generala Heriberta Artura Vengoečea koji je tražio način da proslavi kraj dugog Hiljadudnevnog rata koji je odneo hiljade života. Ovim događajem karneval je nastavljen pošto je bio suspendovan od 1900. godine.
U početku, Bitka cveća je bila šetnja dve grupe ljudi koje su članovi bogatih porodica formirali u kočijama ukrašenim cvećem.[2] Istoričar i hroničar Alfredo de la Espriela opisao je prvu bitku cveća kao igru u kojoj su se dve grupe ljudi sukobile gađajući se cvećem, plastičnim trakama i konfetama. Ova bitka je završena gestom mira kada su se obe grupe pomirile i nastavile da slave u pozorištu. Njen uspeh je bio takav da se ista bitka ponovila i sledeće godine.[3]
Nedelja karnevala[uredi | uredi izvor]
Najvažnija manifestacija koja se održava na ovaj dan je: Velika parada.[4]
Ova parada održava se drugog dana karnevala i uvedena je 1967. U njoj učestvuju samo tradicionalne folklorne i plesne grupe. Ova parada prikazuje ples i muziku u njihovoj tradicionalnijoj suštini. U 2013. godini, oko 300 plesnih grupa je učestvovalo.
Ponedeljak karnevala[uredi | uredi izvor]
Trećeg dana karnevala održavaju se Velika parada fantazije i Festival orkestara.
Velika parada fantazije[uredi | uredi izvor]
Parada fantazije prikazuje inovativne koreografske mešavine koje variraju od najtradicionalnijih, preko lokalnih, do internacionalnih, mešanjem međunarodnih ritmova sa lokalnim.
Festival orkestara[uredi | uredi izvor]
To je koncert mnogih domaćih i međunarodnih muzičkih ansambala, a nastao je 1969. godine. Obično počinje u ponedeljak rano popodne i traje do utorka ranog jutra. Na ovom festivalu, muzički ansambli koji učestvuju se takmiče za prestižnu nagradu pod nazivom Kongo De Oro u različitim kategorijama. Po pravilu, svaki muzički ansambl treba da izvede tri pesme i da bar jedna od njih po svom sadržaju bude posvećena gradu Barankilji. Ovaj događaj se trenutno održava na stadionu Romelio Martinez.
Pokladni utorak[uredi | uredi izvor]
Ovo je četvrti i poslednji dan karnevala. Obeležen je smrću Hoselita Karnavala i označava završetak svečanosti. Sahrana Hoselita karnevala održava se širom grada. Na ovaj dan se širom grada vrše mnoge smešne sahrane Litota. Ovaj lik simbolizuje radost karnevala. Kažu da se ovaj lik „oživljava“ na karnevalsku subotu i „umre“ poslednjeg dana, umoran i pijan, da bi ponovo oživeo za sledeći karneval. Neizvesno je poreklo ovog lika. Zvanična grupa ožalošćenih uključuje aktuelnu kraljicu karnevala i njene princeze i maršira prvo pre nastupa ožalošćenih u zajednici, koji se predstavljaju pred žirijem.
Lokacije[uredi | uredi izvor]
Glavna lokacija održavanja karnevala je Via 40, industrijska avenija u kojoj se održavaju Bitka cveća (subota), Velika parada (nedelja) i Velika parada fantazije (ponedeljak). Ostala mesta su ulica 17 (Parada kralja Moma), ulica 44 (Gvačerna), stadion Romelio Martinez (festival orkestara, krunisanje kraljice), trg La Paz (čitanje Proklamacije), kao i verbene i zatvorene plesne sale sa živom muzikom, za koje se mora kupiti ulaznica.[5]
Verbene[uredi | uredi izvor]
To su otvoreni prostori sa slobodnim pristupom, gde ljudi mogu da plešu, jedu i uživaju u različitim aktivnostima. Pretpostavlja se da su se verbene pojavile još na početku 20. veka kada je iznenadna poseta rezidenciji prijatelja bila uobičajena aktivnost. Ove iznenadne posete vlasnik rezidencije treba u potpunosti i bez ikakvog oklevanja da preuzme kao mesto sastanka za pravljenje zabave. Ovi karnevalski plesni susreti bili su uobičajeni u srednjoj višoj i višoj klasi i bili su rasprostranjena aktivnost sve do zvaničnog pojavljivanja plesnih soba u noćnim klubovima i hotelima.[6] Neke popularne verbene su: El Bambú, Polvorín, A Pleno Sol, La Gustadera, La Puya loca.[7]
Kostimi[uredi | uredi izvor]
Marimonde, figure sa kapuljačom, dugih nosova, ušiju i svetlih pantalona i prsluka, su najpopularniji kostimi. Ostale tradicionalne nošnje su El Garabato, El Afrikano, Drakula, El Torito, El Kongo, El Monokuko, Los Kabezones, Las Munjekonas i El Tigrilo.[8]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Carnival in Colombia
- Festivals in Colombia
- Remek dela usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva
- Liste nematerijalne kulturne baštine UNESCO-a
- Rijeka Carnival
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Historia y Origen”. Fundacion Carnaval de Barranquilla. Pristupljeno 1. 4. 2011.
- ^ Candela, Mariano (2011). José Antonio Carbonell Blanco, ur. „Días de carnaval. Carnaval de Barranquilla: La fiesta sin fin”. Barranquilla: Maremágnum. str. 112. ISBN 978-958-99788-0-1.
- ^ De la Espriella, Alfredo (2003). „Carnaval de Barranquilla: centenario de la Batalla de Flores (1903-2003)”. Barranquilla: Mejoras.
- ^ „Carnaval de Barranquilla 2019: Second Largest Carnival in the World”. 12. 1. 2022.
- ^ „Barranquilla Carnival”.
- ^ „El 'swing' de los tiempos de la verbena | Revistas”. revistas.elheraldo.co (na jeziku: španski). Pristupljeno 2017-02-03.
- ^ Stevenson Samper, Adlai. „El 'swing' de los tiempos de la verbena” (na jeziku: španski). Pristupljeno 2. 3. 2016.
- ^ „Carnaval de Barranquilla”. Fundacion Carnval de Barranquilla. Arhivirano iz originala 23. 2. 2011. g. Pristupljeno 20. 3. 2011.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Karneval u Barankilji na Vikimedijinoj ostavi- Barranquilla Carnival official website
- Barranquilla Carnaval Pictures, Video and Hotel Information
- Joselito Carnaval Arhivirano 2016-08-04 na sajtu Wayback Machine
- The Battle of Colors (Carnival photo series)
- The Barranquilla Carnival: The Most Colorful Carnival in the World
- Cultura de Barranquilla
- Carnavales de Barranquilla Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. april 2019)
- UNESCO listing
