Нематеријално културно наслеђе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Нематеријално културно наслеђе, по дефиницији УНЕСКО, представља праксу, презентацију, изражавање, као и удружена знања и неопходне вештине, које заједнице, групе, и у неким случајевима, појединци препознају као део свог културног наслеђа.[1]

Нематеријално културно наслеђе, које се понекад назива и жива културна баштина, манифестује се, између осталог, у следећим областима: усмена традиција и језик, сценска уметност, друштвена пракса, ритуали и празници, знање и примена знања о природи и универзуму и традиционална уметност. Преношена с генерације на генерацију, константно обнављана у друштвеним заједницама и групама, као реакција на околину, као интеракција с природом и историјским условима постојања, нематеријално културно наслеђе изазива осећај идентитета и континуитета.[2]

Значај нематеријалног културног наслеђа је и у томе што промовише, одржава и развија културни диверзитет и људску креативност.

Извори[уреди]

  1. ^ „Нематеријално културно наслеђе”. РТС. Приступљено 1. 12. 2017. 
  2. ^ „Нематеријално културно наслеђе УНЕСКО”. Култура исхране Србије. Приступљено 1. 12. 2017. [мртва веза]

Спољашње везе[уреди]