Kačar (šuma)
Kačar je veliko šumsko prostranstvo na obronku Čemernika prema Predejanu i Grdelici. Omeđen je dolinom Rupske reke (Kozaračka reka), i atarima sela Mlačišta, Crvenog Brega i Novog Sela. Do pre tridesetak godina, gotovo nedirnut ljudskom rukom, Kačar je bio obrastao stoletnim bukvama visine preko 30 metara, a pored njih bilo je i jele, breze, jasike i jarebike. Bogat izvorima zdrave vode, najpoznatiji Hajdučki kladenac, Kačar je i stanište jelena, srna, divljih svinja, zečeva, lisica. U Kačaru izvire Predejanska reka, poznata po bujičnim nanosima u proleće i jesen i za vreme letnjih pljuskova.
S obzirom na činjenicu da su slična šumska boravišta i na Ostrozubu, planini koja je s desne strane Rupske reke, Srbijašume su pre petnaestak godina na ovom prostoru formirale lovište otvorenog tipa „Kačar – Zeleničje“.
Nekontrolisanom sečom bukovog drveta, u protekle dve decenije, šume Kačara su potpuno degradirane. Umesto obnavljanja bukove zajednice, Srbijašume sade četinarsko drvo koje apsorbuje vodu i menja travnati pokrivač i živi svet šume. Tako su danas mnogi izvori u Kačaru presušili, među njima i sam Hajdučki kladanac, i pojavili se odroni. Kačar preseca regionalni put Predejane – Ruplje - Crna Trava, koji je delom asfaltiran. Višegodišnji pokušaji da se izgradi kvalitetan put od Virčina, na sredokraći ovoga puta, planinskom kosom, do lovišta „Valmište“, ispod Čemernika, propao je, jer ga svake jeseni unište kamioni i šleperi vozeći drvo.
Od 2010. godine u šumama Čemernika, Kačaru i Valmištu, počela je i proizvodnja ćumura od bukovog drveta koja još više degradira planinsku floru i prisiljava divljač da menja svoje stanište, zagađujući planinu.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jovan F. Trifunovski: Grdelička klisura, antropogeografska rasprava, Narodni muzej Leskovac, 1964,
- Radomir Kostadinović: Crna Trava i Crnotravci, Leskovac, 1968.
- Petar Petrović, prof.: Predejane i okolina, drugo dopunjeno izdanje, Beograd, 2007,